Ko ide da gleda operu i ko pije koktele - peder; tako misli živalj iz Žarkova, srpskih krajina, Surčina (isto tako i Motovuna, Imotskog, Cetinja i Zenice, ali to više nije naš problem).
Džin ili votka? To je jedna, po nekima i najvažnija, podela između koktela.
Ja preferiram džin.
Otoič u Minhenu naiđoh blizu filharmonije na jedan koktel bar specijalizovan za džinove, milion vrsta iz Engleske, pa i Irske i čak neki domaći iz Bavarske. I onda biraš marku džina a ostalo po propisu:
Nju orlianz fiz, Džimlet/Gimlet, Negroni, Singapur sling, Avijeišon, i tako to.
Taj bar je uređen kao iz filmova iz šezdesetih, police s knjigama, fotelje retro dizajna, stajaće lampe.
U Berlinu, pak, pored hrama za bečke šnicle, tamo kada se završi čuvena Fridrihštrase, ima jedan cigar lounge bar, koj ise otvara tek posle 20.00 i radi do 04.00, visoke železne dveri se otvaraju kada se pritisne zvonce, a onda neki tip u linjalom crvenom smokingu otvara vrata i vodi gosta u sumračnu prostoriju koja liči na bordel iz doba II svetskog rata. Crveno svetlo. Tu sam posle jednog koncerta imao najtkep u vidu 3 koktela, koja sam ispisao na print pit ulaznici i dao agilnom i ljubaznom konobaru pakistanskog porekla: tim redosledom sam hteo da mi pristižu.
Muzika je tu bila malo preglasna, ali barem disko saund sedamdesetih.
Osim ovih izvikanih barova, koji glume evropske varijante "engleskih klubova za džentlemene", sledeće mesto i prilika za konumaciju koktela jeste - letovanje: kada pre večerice (po mogućstvu ne u pansionu, gde se s napijencima laktovima boriš za ono što valja već za normalnu večeru, znači evridž nešto, a obaška ne pre samokuvanja u kičeneti, gde se sprema poneto meso i paradajz i supe iz kocke iz gepeka), znači kada se pre večerice ili pak i posle, svrati u nekakav cocktail bar pa se onda biraju napici "plavi, pink i trikolorni, pa sa kišobrančićima". Pa i s prskalicama, ako treba. A grčki kononbari pevaju "hepi brdej tu ju hepi brdej tu ju..."
I, čovek može i sam sebi da smućka koktel kod kuće. Ako radi frizer u frižideru ("muški ili ženski?", pita расејан; "zaklan i istranžiran!"), onda se u njega (frizer) metne retro posuda za led s plastičnim pregradicama (a u posudi se sipa i voda sa česme) i onda se to zaledi. Tako da ima šta da se bućne u koktel, koj ise zamuti od sastojaka koji su nekako napabirčeni po Pićarijama i prodavnicama.
Džin ili votka? To je jedna, po nekima i najvažnija, podela između koktela.
Ja preferiram džin.
Otoič u Minhenu naiđoh blizu filharmonije na jedan koktel bar specijalizovan za džinove, milion vrsta iz Engleske, pa i Irske i čak neki domaći iz Bavarske. I onda biraš marku džina a ostalo po propisu:
Nju orlianz fiz, Džimlet/Gimlet, Negroni, Singapur sling, Avijeišon, i tako to.
Taj bar je uređen kao iz filmova iz šezdesetih, police s knjigama, fotelje retro dizajna, stajaće lampe.
U Berlinu, pak, pored hrama za bečke šnicle, tamo kada se završi čuvena Fridrihštrase, ima jedan cigar lounge bar, koj ise otvara tek posle 20.00 i radi do 04.00, visoke železne dveri se otvaraju kada se pritisne zvonce, a onda neki tip u linjalom crvenom smokingu otvara vrata i vodi gosta u sumračnu prostoriju koja liči na bordel iz doba II svetskog rata. Crveno svetlo. Tu sam posle jednog koncerta imao najtkep u vidu 3 koktela, koja sam ispisao na print pit ulaznici i dao agilnom i ljubaznom konobaru pakistanskog porekla: tim redosledom sam hteo da mi pristižu.
Muzika je tu bila malo preglasna, ali barem disko saund sedamdesetih.
Osim ovih izvikanih barova, koji glume evropske varijante "engleskih klubova za džentlemene", sledeće mesto i prilika za konumaciju koktela jeste - letovanje: kada pre večerice (po mogućstvu ne u pansionu, gde se s napijencima laktovima boriš za ono što valja već za normalnu večeru, znači evridž nešto, a obaška ne pre samokuvanja u kičeneti, gde se sprema poneto meso i paradajz i supe iz kocke iz gepeka), znači kada se pre večerice ili pak i posle, svrati u nekakav cocktail bar pa se onda biraju napici "plavi, pink i trikolorni, pa sa kišobrančićima". Pa i s prskalicama, ako treba. A grčki kononbari pevaju "hepi brdej tu ju hepi brdej tu ju..."
I, čovek može i sam sebi da smućka koktel kod kuće. Ako radi frizer u frižideru ("muški ili ženski?", pita расејан; "zaklan i istranžiran!"), onda se u njega (frizer) metne retro posuda za led s plastičnim pregradicama (a u posudi se sipa i voda sa česme) i onda se to zaledi. Tako da ima šta da se bućne u koktel, koj ise zamuti od sastojaka koji su nekako napabirčeni po Pićarijama i prodavnicama.