Kokteli - ono sa kišobrančićima

Valjda mi je ovaj topik otvorio čakru, kakogod, večeras sam počeo da krejvujem za nekim jednostavnim koktelom. Ispostavilo se da u kući imam neki ružičasti Šveps tonik i džin. S uživanjem sam se iznabadao u sat vremena, oko večere.

Usput da pohvalim Sinner džin iz podruma Palić. Mislio sam da je neko naparfemisano hipstersko kraft sranje, a ono pošteni, ozbiljni džin. Izvanredno za male pare.

Nikad nisam razumeo džin. Šta čini dobar džin?

dimitrije iz čakova wrote:Valjda mi je ovaj topik otvorio čakru, kakogod, večeras sam počeo da krejvujem za nekim jednostavnim koktelom. Ispostavilo se da u kući imam neki ružičasti Šveps tonik i džin. S uživanjem sam se iznabadao u sat vremena, oko večere.

Usput da pohvalim Sinner džin iz podruma Palić. Mislio sam da je neko naparfemisano hipstersko kraft sranje, a ono pošteni, ozbiljni džin. Izvanredno za male pare.

Pink šveps je jako dobar

Erős Pista wrote:Nikad nisam razumeo džin. Šta čini dobar džin?

Dobra alkoholna osnova se podrazumeva (osim ako nisu u pitanju abominacije od 400 dinara), tako da ću se zadržati na biljnoj osnovi: dobar džin čini dobar odnos aromatičnog bilja. Nekada su tu stvari bile veoma konzervativne (kleka plus razni dodaci citrusne i začinske prirode - korijander, kora narandže, kardamom itd...), a danas ludaci vladaju ludnicom i bukvalno je sve dozvoljeno, pošto je džin veoma blago standardizovan i još uvek je u procesu traganja za trajnom formulom koju imaju npr rum i viski.  Pitanje je da li će je ikada i imati pošto je posredi piće sa ogromnim intrepretativnim poljem i u svakoj zemlji može da se pravi drugačije, od lokalnih sastojaka. U svakom slučaju - naravno da je bolji džin onaj koji je pravljen sa prirodnim sastojcima nego onaj sa veštačkim aromama. Sve ostalo je podložno daleko slobodnijem tumačenju nego kod recimo hirurški preciznog viskija gde se tačno zna kakav je Islay viski a kakav je Speyside i razlike su takve da ih i laik može osetiti nakon samo jednog probanja.

Tnx! Ali šta na ukus čini dobar džin?

Ali zaista je stvar ukusa, ne kao kod vina, viskija i tako to, gde znaš šta je dobro a šta loše na osnovu strogog seta parametara. Za nekog je dobar džin onaj koji ima dominantan ukus kleke sa akcentima citrusa i eteričnih začinskih ulja, jer ta kombinacija tradicionalno dobro radi u džinu i toniku. Drugi pak vole džinove sada veoma modernog, "mekanog" izraza gde se, na primer, voću, naročito crvenom bobičastom voću, pušta da dođe do izražaja. Hajde da kažemo da je najbliži odgovor ovaj: džin dobrog ukusa je onaj u kome su osnovne arome dobro interpretirane, gde se ne oseti da su veštačkog porekla, već da je u tom džinu kleka zaista kleka, a jagoda zaista jagoda a ne "prirodno identični", hemijski bljutavi ekvivalenti tih aroma. I naravno da ne džibri na lošu brlju, da te ne bije u lice loše destilovan alkohol, već da je osnova dobro destilovana i da su arome dobro integrisane.

Sjajno, to je odgovor kakav sam tražio

Hvala!

Moja iskustva su baš ovo što kažeš o džibrenju na lošu brlju - ono nešto što se služilo na žurkama krajem devedesetih i ranih dvehiljaditih i na osnovu čega sam zaključio da me to piće ič ne zanima. Ali sad nakon ovog tvog opisa bih mu dao još jednu šansu.

Probaću taj Sinner prvom prilikom.

Erős Pista wrote:ono nešto što se služilo na žurkama krajem devedesetih i ranih dvehiljaditih

Pobogu

Erős Pista wrote:Tnx! Ali šta na ukus čini dobar džin?

Bejzikli da ima oko od 0% do može sadržati tragove džina


Da, loš sam anglofil...

Erős Pista wrote:Sjajno, to je odgovor kakav sam tražio

Hvala!

Moja iskustva su baš ovo što kažeš o džibrenju na lošu brlju - ono nešto što se služilo na žurkama krajem devedesetih i ranih dvehiljaditih i na osnovu čega sam zaključio da me to piće ič ne zanima. Ali sad nakon ovog tvog opisa bih mu dao još jednu šansu.

Probaću taj Sinner prvom prilikom.

Dzin je pice vikinga, koje su poneli sa sobom iz svoje postojebine. Tada se pravilo od ljutih trava i nesto malo jecma ili kako su se vec dovijali, jer sta je drugo raslo u odvratnoj Skandinaviji. Zauzevsi Englesku, normansko plemstvo je nastavilo da pije pice iz svoje postojebine, i ono je zapravo dodatno dobilo na znacaju kada su se bacili na protestantizam, buduci da je njegova priroda odgovarala protestantskoj etici - nema nekog posebnog opijanja, drmnes par ljutih i obeznanis se. Nema opijanja, razvaljivanja od 10 piva ili vina, samo visok procenat alkohola i toeto. Nece lordovi da budu fukare kao njihove smrdljive sluge.

Par stotina godina kasnije, Englezi su gospodari pola sveta, a engleski lordovi na celu crvenih mundira zauzimaju sve tokove svetske trgovine i ovladavaju hiljadama egzoticnih lokacija i zemalja. Polako otkrivaju da zivot nije kravlja balega i da ima smisla uzivati u njemu tu i tamo. Postepeno, ali sigurno.



Opet, par stotina godina kasnije, dolazimo u 19. vek kada engleski lordovi vise nisu vitki predvodnici pljackaskih hordi u crvenim kaputima, vec su debele mrcine kojima kinta sama dolazi i koje provode vreme po kurvarnicima Londona, pompezno zvanim Gentlemen's nesto. I tada krece trka. Njihovo tradicionalno pice, dzin, dobija gomilu razlicitih iteracija, jer krece eksperimentisanje i njihova interna trka - ko ce napraviti bolji, zavodljiviji, egzoticniji dzin. Osnova su i dalje ljute trave, a dodaju se bobice iz Indije, travke iz Amazonije, lisce sa Madagaskara, jagode i maline sa istoka Evrope, pomorandze iz Spanije i Maroka, trske sa kariba...eksperimentise se sa svim i svacim. Zato dzin danas ima hiljade ukusa i svaki je poseban.



Naravno, i dalje imas onaj izvorni, providni, cist dzin koji je jeftin i nema nikakvu notu prefinjenosti - dakle, na nivou je ostalih pica. Ali zasto to uzeti, ako mozes uzeti Gordon's Premium Pink sa ukusom maline ili Tanqueray's Seville sa ukusom pomorandze? Ili pak Tanqueray's 10 sa skoro 50% alkohola, meksickim limunom, pomorandzom i grejpom sa Floride i kamilicom, ili Bombay Sapphire sa 7 razlicitih indijskih biljaka, ko voli da mu rastu nove ruke i izbegava kravlje meso?



Nikada mi nece biti jasno zasto ljudi piju npr. smece od viskija, pice skotskih robova, gde nije bilo dovoljno kise i vode pa su pisali u burad i onda se sorte viskija razlikuju po tome da li su popisali bure sa 1l ili 5l mokrace, a imaju priliku da piju pice njihovih gospodara zacinjeno najfinijim biljem skupljenim sa svih strana sveta, i priliku da biraju izmedju 1000 ukusa i mirisa.

 Lep, romantičan istorijski osvrt

Topla, ljudska priča


Viski je 10 puta bolji od džina. Ako je dobro odležali single - 20 puta.

Nisam uspeo da ukapiram da li Filip hvali ili kudi džin.

https://www.bbc.co.uk/programmes/b084zk6z

s obzirom da ne smem da pijem šveps uklj. i tonic water, svoj džin tonik sam pretvorio u džin lajm koktel - sok od limete, kisela ili još bolje soda i neki pristojan džin. u kući ima uvek fenski komerc konfekcija - hendriks ili bombaj, ne pravim pitanje. iz engleske mi obično neko ponese edinbough gin rhubarb & ginger liquer koji dobro posluži da se zafarba i doda malo slatke gorčine. na kraju se može dodati malo štapića od celera ili krastavca. eto to vam je moj tajni proizvod za noćno opjanjivanje.

inače mi svi omiljeni kokteli uglavnom imaju gin ili burbon, limetu ili limun, celer ili krastavac, sodu. zaslađivači samo da preseku ako je preterana kiselost. bio je fenomenalan koktel sa buleit burbonom dole u JaM-u ispod bajlonija, ali što ga ne bi izbacili sa liste kad je bio tako dobar. najbolje koktele u životu sam pio ovde: https://alembicsf.com/menu/#cocktail premda vidim da su dosta izmenili koncepciju, ranije su drzali samo kraft burbone i mezcal i imali pregenijalnu molekularnu kuhinju, sad su se opustili.

jbt, ala pišete

@eruš - tako otprilike kako je Uncle napisao. da ima ukusu na kleku i citruse, da ne pali alkohol, da nema konfekcijsi ukus, da je skladan, da nije naparfemisan, da nije gorak. dakle, nisam znalac, ali takoo nešto mi leži - kad poželim, što nije često.

što se tiče istorije, sad, možda su i vikinzi, međutim, u Belgiji sam imao priliku da probam Jenever (različito izgovaraju, recimo džinivr) i to cela degustacija od desetak različitih, tradicionlanih. to je piće iz koga se razvio potonji džin, zapravo destilat proklijalog kukuruza, krompira, ponekad voća, žita, šta dođe pod ruku, odnosno ono što su kod nas zvali (i zovu, kad zađete po banatskim zabitima) lebara. da bi to uopšte moglo da se pije, trpali su kleku i šta nađu od trava. iz toga se razvio džin. odvratno je i danas, od tih deset jedan sam mogao da pijem.

pink Šveps je od nedavno svuda, limenke, i staklo za ugostitelje, čini mi se. meni se zatekao u kući, pitaću ženu

dimitrije iz čakova wrote:jbt, ala pišete

@eruš - tako otprilike kako je Uncle napisao. da ima ukusu na kleku i citruse, da ne pali alkohol, da nema konfekcijsi ukus, da je skladan, da nije naparfemisan, da nije gorak. dakle, nisam znalac, ali takoo nešto mi leži - kad poželim, što nije često.

što se tiče istorije, sad, možda su i vikinzi, međutim, u Belgiji sam imao priliku da probam Jenever (različito izgovaraju, recimo džinivr) i to cela degustacija od desetak različitih, tradicionlanih. to je piće iz koga se razvio potonji džin, zapravo destilat proklijalog kukuruza, krompira, ponekad voća, žita, šta dođe pod ruku, odnosno ono što su kod nas zvali (i zovu, kad zađete po banatskim zabitima) lebara. da bi to uopšte moglo da se pije, trpali su kleku i šta nađu od trava. iz toga se razvio džin. odvratno je i danas, od tih deset jedan sam mogao da pijem.

pink Šveps je od nedavno svuda, limenke, i staklo za ugostitelje, čini mi se. meni se zatekao u kući, pitaću ženu

Izvini, rek sad vidim.

Hvala!

e deco

nemojte ovo nikada piti!

I izgleda kao nešto što ne treba piti.

iz recenzije Cousin Billy-ja:

Temeljni ukus industrijskog žitnog alkohola probija se, snagom napupelog mastodonta u pubertetu, iz ambicioznog ali nedomišljenog pokušaja tvoraca pića da stvore herbalnu tinkturu podesnu za mešanje sa pićima u tipu 7-Up-a, Sprite-a i drugih citrusnih soda, pod šifrom "letnji mikser za mlade". Taj pokušaj naišao je na neuspeh poput operacije Market Garden, i destilerske snage  švajcarskih tehnologa zaustavile su se pred nadmoćnim aromama rastopljenih gumenih meda neodređenog, bljutavog ukusa i tu se dalji razvoj ovog organoleptičkog smeća nepovratno okončao. Ono što je ostalo vredi pomenuti samo u kontekstu neizrecivih scena kakve vezujemo za manje skupa grčka ostrva nakon tri ujutru, kada happy hour rush u Bar Street-u pređe u mumlanje za šankovima uz muziku sa kraja devedesetih godina, groteskni karaoke, polomljene štikle, masnice na neprikladnim delovima tela, tuče zbog nejasnih povoda i posrtanje po kaldrmi uz pauze za bljuvanje pored bankomata.

One Eyed Bob wrote:u Maksiju fudbalska finalna akcija na aperol (1.100 dinara!) i neki rendom prosecco isto na 50% popusta, ceo spritz komplet oko 1.700 dinara.

gde to ima? obigrah alonso i ništa...