Topik za prave levicare

Vasa Čokrljan wrote:Lada Niva, jer nije Njinočka već Ninočka i nije Lenjinj već Lenjin 

Шгјз, ја их углавном виђам на њиви. Пољари их возе.

Иза другог н нема ничег што би га умекшало, па је отврдло и скаменило се. Нешто као она два лика што су измислила Бејсик.

Sa planine Kozare topovi se čuju proplancima njenim odjekuju, s Potkozarja slavnog najbolji sinovi istorije list ispisuju novi

nisam siguran. pricao sam sa nekim amerima iz twin cities i sve to izgleda prilicno ozbiljno. ne znaci da ce eskalirati ali lako moze.

erős paprika wrote:nisam siguran. pricao sam sa nekim amerima iz twin cities i sve to izgleda prilicno ozbiljno. ne znaci da ce eskalirati ali lako moze.

Шта значи ”ескалирати”? Оће ли почети да пуцају, бомбардују? За сад не раде ама баш ништа, ретко и хапсе. Мораће да раде нешто у једном моменту.

Уместо да су гасили ватру кад је била мала, тешко је сад кад се распламсала.

Јанош Винету wrote:

erős paprika wrote:nisam siguran. pricao sam sa nekim amerima iz twin cities i sve to izgleda prilicno ozbiljno. ne znaci da ce eskalirati ali lako moze.

Шта значи ”ескалирати”? Оће ли почети да пуцају, бомбардују? За сад не раде ама баш ништа, ретко и хапсе. Мораће да раде нешто у једном моменту.

Уместо да су гасили ватру кад је била мала, тешко је сад кад се распламсала.

kako ne pucaju? ubili coveka u luisvilu u navodnoj razmeni vatre.

luivilu

izvini.

sorry. hvala.

moj izvor kaže da je zajebano, sve i da dođe do deeskalacije, da je spirala u nezaustavljivom padu. zemlja se raspada, tramp je prosto otvorio procese koji vode ka građanskom ratu koji se ne mogu zatvoriti jer nema drugog društvenog mehanizma koji bi ga mogao sprečiti. izvor je inače našeg porekla, viša klasa sociološko-antropološke akademije - otišla iz srbije posle bombardovanja, bavi se profesionalno izučavanjem holokausta na balkanu i istorijom yu ratova. mislim da je samo manje iznenađena od prosečnog, šta god to bilo, amerikanca i samim tim može realnije da vidi stvari.

Marius Lăcătuș wrote:moj izvor kaže da je zajebano, sve i da dođe do deeskalacije, da je spirala u nezaustavljivom padu. zemlja se raspada, tramp je prosto otvorio procese koji vode ka građanskom ratu koji se ne mogu zatvoriti jer nema drugog društvenog mehanizma koji bi ga mogao sprečiti. izvor je inače našeg porekla, viša klasa sociološko-antropološke akademije - otišla iz srbije posle bombardovanja, bavi se profesionalno izučavanjem holokausta na balkanu i istorijom yu ratova. mislim da je samo manje iznenađena od prosečnog, šta god to bilo, amerikanca i samim tim može realnije da vidi stvari.

Taman da se umesto ovog sranja napise kvalitetan strip

a ko ce da ratuje protiv koga u tom gradjanskom ratu?

zvezda je zivot wrote:a ko ce da ratuje protiv koga u tom gradjanskom ratu?

ni ovo ne liči na do sada viđene stvari, barem za mene. neće to biti građanski rat as you know it.

nece biti gradjanskog rata, nece se zemlja raspasti, nece postati treci svet, nece ratko mladic voditi mirovne trupe da obezbede sigurnu zonu san antonio ali ce biti uzasno leto ispunjeno nasiljem i povremenim neredima uz puskaranje.

ratovaće oni koji ratuju u građanskim ratovima - naoružani narod i uniformisana lica. i to su oni koji su već 7 dana u ratu. ovo je preraslo granice eufemizma "neredi" - ako vojska brani predsedničku palatu od nekoga, onda to i nije samo "nered". i ne mora taj unutrašnji sukob da ima formu građanskog rata u kurdistanu da bi ga tako nazvali niti imati intenzitet koji traži intervenciju ratka mladića neke treće strane. ogromna količina vojske i drugih uniformisanih lica generiše dalje probleme, ekonomija, kolaps, kurci, nezadovoljstvo, još pobuna itd. biće ovo dugo toplo leto, naročito ako se ozbiljnije aktiviraju ovi razni naoružani belački bolesnici sa svojim arsenalima što oružja što vozila među kojima je solidan broj ljudi koji su prošli vojne drilove ili su radili u vojsci.

Erős Pista wrote:Ima i dobar odgovor.

https://jacobinmag.com/2020/05/we-need-a-class-war-not-a-cultural-war

Коначно мало квалитетног пост-мортема, мислим на оба чланка. Овде се помало назире суштина:

American decline — in manufacturing, living standards, equality, unionization, infrastructure — has simply hit rural areas harder. These voters are likely more disaffected than any others, and they are physically harder to reach by standard campaign tactics. I agree that we should drop the alienating “woke” rhetoric which only amplifies this disastrous trend, but turning out rural working-class voters will take much more than savvy messaging.
Until left-wing candidates have the kinds of organizations — rooted in a revivified labor movement —  that can reach people year-round with credible appeals and instil in them a belief that the federal government can and should rebuild the economic foundations of neglected regions, these voters will likely remain elusive.

Да, али... како ћеш да организујеш радничку класу која више не постоји? У којим ћеш то фабрикама и рудницима да осниваш синдикате? Продавци у Волмарту и програмери се никада не уписују у синдикат. За социјализам је пре свега потребна једна другачија Америка, са другачијим Американцима.

Берни је имао историјску шансу - нелогичну и упркос мање-више свега. Утолико је тужније што је отишла у неповрат.

Marius Lăcătuș wrote:moj izvor kaže da je zajebano, sve i da dođe do deeskalacije, da je spirala u nezaustavljivom padu. zemlja se raspada, tramp je prosto otvorio procese koji vode ka građanskom ratu koji se ne mogu zatvoriti jer nema drugog društvenog mehanizma koji bi ga mogao sprečiti. izvor je inače našeg porekla, viša klasa sociološko-antropološke akademije - otišla iz srbije posle bombardovanja, bavi se profesionalno izučavanjem holokausta na balkanu i istorijom yu ratova. mislim da je samo manje iznenađena od prosečnog, šta god to bilo, amerikanca i samim tim može realnije da vidi stvari.

Sad bar znamo što će na kraju analitički omašiti i ovo.

No Country wrote:

Erős Pista wrote:Ima i dobar odgovor.

https://jacobinmag.com/2020/05/we-need-a-class-war-not-a-cultural-war

Коначно мало квалитетног пост-мортема, мислим на оба чланка. Овде се помало назире суштина:

American decline — in manufacturing, living standards, equality, unionization, infrastructure — has simply hit rural areas harder. These voters are likely more disaffected than any others, and they are physically harder to reach by standard campaign tactics. I agree that we should drop the alienating “woke” rhetoric which only amplifies this disastrous trend, but turning out rural working-class voters will take much more than savvy messaging.
Until left-wing candidates have the kinds of organizations — rooted in a revivified labor movement —  that can reach people year-round with credible appeals and instil in them a belief that the federal government can and should rebuild the economic foundations of neglected regions, these voters will likely remain elusive.

Да, али... како ћеш да организујеш радничку класу која више не постоји? У којим ћеш то фабрикама и рудницима да осниваш синдикате? Продавци у Волмарту и програмери се никада не уписују у синдикат. За социјализам је пре свега потребна једна другачија Америка, са другачијим Американцима.

Берни је имао историјску шансу - нелогичну и упркос мање-више свега. Утолико је тужније што је отишла у неповрат.

ne znam koliko su kvalitetni postmoretmi, nagle-tracey to sigurno nije, ali glavni utisak je da su u oba teksta radnici  zasvagda liseni svakog protagonizma. za guastellu postoje da bi im se nesto obecalo preko revified labour movementa, a za nagle-tracey postoje samo woke twitter i volja naroda.

da li postoji radnicka klasa il ne postoji je suplje, da kazem nedijalekticko, pitanje, ono sto je vaznije da ne postoje dobri uslovi u kojima bi ljudi razvijali klasnu svest i politicki se emancipovali. btw, u dobrom delu istorijskih uspeha socijalizma fabricki radnici nisu postojali kao bitan faktor. i marks je bio sumnjicav prema ideji da ce vecina radnicke klase biti zaposlena u fabrikama. u dsa ima kolko hoces programera, a radnici u volmartu se medju najbrojnijim donatorima bernijeve kampanje.

i da, bernije je trebalo da bude vise woke a ne manje woke.

+1

Medicinske sestre isto odigrale znacajnu ulogu.

Meni Nejgl i Trejsi bas ono dizel levica. Nije bas da su u svemu u krivu, ali sto kaze Gastela, jednostavno preuvelicavaju udeo tviter ratova (i time zapravo najvise lice na one koje denunciraju). Oni jesu glupi a donekle i stetni, ali do vecine ljudi naprosto ne dobacuju.

zvezda je zivot wrote:

No Country wrote:
Коначно мало квалитетног пост-мортема, мислим на оба чланка. Овде се помало назире суштина:

Да, али... како ћеш да организујеш радничку класу која више не постоји? У којим ћеш то фабрикама и рудницима да осниваш синдикате? Продавци у Волмарту и програмери се никада не уписују у синдикат. За социјализам је пре свега потребна једна другачија Америка, са другачијим Американцима.

Берни је имао историјску шансу - нелогичну и упркос мање-више свега. Утолико је тужније што је отишла у неповрат.

ne znam koliko su kvalitetni postmoretmi, nagle-tracey to sigurno nije, ali glavni utisak je da su u oba teksta radnici  zasvagda liseni svakog protagonizma. za guastellu postoje da bi im se nesto obecalo preko revified labour movementa, a za nagle-tracey postoje samo woke twitter i volja naroda.

da li postoji radnicka klasa il ne postoji je suplje, da kazem nedijalekticko, pitanje, ono sto je vaznije da ne postoje dobri uslovi u kojima bi ljudi razvijali klasnu svest i politicki se emancipovali. btw, u dobrom delu istorijskih uspeha socijalizma fabricki radnici nisu postojali kao bitan faktor. i marks je bio sumnjicav prema ideji da ce vecina radnicke klase biti zaposlena u fabrikama. u dsa ima kolko hoces programera, a radnici u volmartu se medju najbrojnijim donatorima bernijeve kampanje.

i da, bernije je trebalo da bude vise woke a ne manje woke.

Берни је имао причу која је требало да допре до отпуштених радника растбелта једнако колико и до најправовернијих студенткиња социологије. То се у овој итерацији, због нечега, није догодило. Берниброс журе да читаво питање склоне у страну, јеби га мрзе Бернија, удружена завера медија и естаблишмента, рециклажа приче из 2016-те. Међутим, десио се ту један мало већи и озбиљнији квар. Ја од Северне Каролине наовамо чекам да прочитам какву уверљиву теорију.

No Country wrote:

zvezda je zivot wrote:

ne znam koliko su kvalitetni postmoretmi, nagle-tracey to sigurno nije, ali glavni utisak je da su u oba teksta radnici  zasvagda liseni svakog protagonizma. za guastellu postoje da bi im se nesto obecalo preko revified labour movementa, a za nagle-tracey postoje samo woke twitter i volja naroda.

da li postoji radnicka klasa il ne postoji je suplje, da kazem nedijalekticko, pitanje, ono sto je vaznije da ne postoje dobri uslovi u kojima bi ljudi razvijali klasnu svest i politicki se emancipovali. btw, u dobrom delu istorijskih uspeha socijalizma fabricki radnici nisu postojali kao bitan faktor. i marks je bio sumnjicav prema ideji da ce vecina radnicke klase biti zaposlena u fabrikama. u dsa ima kolko hoces programera, a radnici u volmartu se medju najbrojnijim donatorima bernijeve kampanje.

i da, bernije je trebalo da bude vise woke a ne manje woke.

Берни је имао причу која је требало да допре до отпуштених радника растбелта једнако колико и до најправовернијих студенткиња социологије. То се у овој итерацији, због нечега, није догодило. Берниброс журе да читаво питање склоне у страну, јеби га мрзе Бернија, удружена завера медија и естаблишмента, рециклажа приче из 2016-те. Међутим, десио се ту један мало већи и озбиљнији квар. Ја од Северне Каролине наовамо чекам да прочитам какву уверљиву теорију.

Nema uveeljivije teorije. MSM i to je to. Plus korupcija crnih politicara na jugu. To ti je skoro isto kao u Srbiji: mogu na 100 strana da pisem zasto SNS ima 30-35%. Ali za onih 10-15% (do 45%) ima samo jedno i jako kratko objasnjenje.

No Country wrote:

Берни је имао причу која је требало да допре до отпуштених радника растбелта једнако колико и до најправовернијих студенткиња социологије. То се у овој итерацији, због нечега, није догодило. Берниброс журе да читаво питање склоне у страну, јеби га мрзе Бернија, удружена завера медија и естаблишмента, рециклажа приче из 2016-те. Међутим, десио се ту један мало већи и озбиљнији квар. Ја од Северне Каролине наовамо чекам да прочитам какву уверљиву теорију.

Dok cekas da procistas uverljivu teoriju, procitaj ovaj clanak:

https://nymag.com/intelligencer/2020/05/bernie-sanders-aoc-dsa-socialism-democrats-progressives-henry-wallace-book.html

...

“When [Donald] Trump assumed the presidency after a 2016 election that Democrats should have won by a landslide …” writes John Nichols in his new book, “the crisis came into focus. It was not the Republican Party that was ruining our politics. Rather, the lack of a coherent and appealing opposition to the Republicans was the problem.” You have probably seen versions of this argument hundreds of times. It is the standard left-wing critique of the Democratic Party. The feckless Democrats keep losing because they stand for nothing. Having abandoned their progressive principles and sold out to the corporate Establishment, they have forfeited the trust voters had given them during the glorious New Deal era. Most of these critiques point to the 1970s as the moment when the party turned neoliberal and set itself along the path of political and moral ruin. But Nichols advances a different argument. In his new book, The Fight for the Soul of the Democratic Party, Nichols, the Nation’s national correspondent, locates the pivotal moment some three decades earlier. The Democrats lost their way in 1944, when they removed vice-president Henry Wallace from the ticket, denying him his place as Franklin Roosevelt’s successor. Wallace, argues Nichols, would have kept alive the New Deal flame that was instead extinguished by the moderate Harry Truman. Instead, Truman’s “great betrayal” (in Wallace’s words, which Nichols endorses) of Roosevelt’s legacy veered the Democrats onto the neoliberal path. “The lost soul of the Democratic Party was a man,” he argues, “and his name was Henry Wallace.” wrote:

...

Wallace stirred wild passions among his enthusiasts, who packed stadiums for his speeches and could mobilize impressive armies of volunteers. One demonstration of strength came in February 1948, when a Wallace-backed candidate won a special election for a House seat in the Bronx against the Democrat. The jubilant left interpreted the result as “a wholesale repudiation of the Truman administration,” recounts Devine — much like Alexandria Ocasio-Cortez’s shocking primary upset, which many progressives saw as a harbinger of a nationwide uprising against the party leadership. wrote:

...

Social movements can change the world. But they can also become powerful vehicles for self-delusion. Wallace tapped into a movement that came to believe it represented The People, and lost all ability to see what the actual people outside the movement thought about them. Inevitably they came to see their defeats as the product of a scheme. Nichols detects many parallels between Wallace’s movement and the Bernie movement. But the lessons he draws seem to be mostly the wrong ones. wrote:

Lebe mekani

Jednu stvar moram priznati Americi, tamo je stvarno lako zaraditi pare.