feminizam i prikljucenija

Papa Lazarou wrote:Zaista se nadam da će za mog života Atos odbaciti taj varvarizam.

Šta želim za 8. mart.

Da prestane popularizovanje razvoda kao kul opcije.

Da žene shvate da je biti samohrana majka pakao, a ne život.

Da žene shvate da je uspeh sačuvati brak.

Da se razvedu samo ako je neko nasilje u pitanju.

Samohranim majkama u SRB je užasno.

Eto toliko.

— Snoopy (@Snoopydog2333) March 8, 2020

Headliner.rs wrote:“Veliki brbljivac” beogradske muzike radno obeležava 37 godina rovarenja po domaćoj rok sceni. Toni Montano, jer o njemu je reč, iza sebe ima pet long plej ploča, 12 kompakt diskova i puno zbunjujućih istina.

Koliko netipičan muzičar, toliko koloritna pojava. Bavi se muzikom, ali samo kada hoće. Sve one koji su se godinama pitali gde je, šta radi, odgovor je – u svom rodnom gradu je, šeta ulicama kojima je i nekad hodao.

Kažu da i dalje ne odlazi nigde, niti mu pada na pamet da produžava pasoš. Navodno citira scenu iz serije “Grlom u Jagode”, kada Bane Bumbar ispraća Mikija Rubirozu u inostranstvo, on ga pita “kad ćeš ti?”, a Bane mu odgovara – “nikad, nek dođu oni ovde, Beograd je centar sveta.”

Velibor Miljković, alijas Toni Montano, i dalje je jedna od najkontraverznijih ličnosti beogradskog centra sveta. Iako je u javnosti odavno poznatiji po opakom jeziku i političkim angažmanima svih vrsta nego po komponovanju mega hitova, svakako je jedan od najživopisnijih proizvoda ovdašnje muzičke scene osamdesetih. Ipak, iza njega su ostale pesme kao belezi vremena i Beograda kao takvog.

Tek da se zna: odrastao na zvuku Sex Pistols, Clash i Ramones i pristupu glavne face iz filma “Scarface”, Toniju nikad nisu bili najvažniji slava, uspeh po svaku cenu, naslovne strane, prva mesta na top listama već osećanje da je urbanog duha.

Teško, s druge strane, da postoji mesto u Beogradu gde Toni nije promovisao “frkabili” – poštene nastupe gde znoj lipti na sve strane – od sala, preko hala, stadiona. S druge strane, uz njega ne idu epiteti – legendo ili care…

Ko na vreme nije shvatio delovanje Tonija Montana – sada je glupo prepričavati. Ima onih koji uporno prigovaraju da on nije sjajan muzičar, da je osrednji pevač, bestidni kompilator, kako sa sluhom stalno ratuje, da je šurovao sa politikom, polusvetom i gubitnicima.

Ima trunja istine u svemu tome, ali je reč o duhovitom šmekeru i gradskoj faci od posebnog materijala. Od onih je što nikad nisu nosili leviske 501 iz Pazara ni martinke iz kineske robne kuće.

Nije tetovirao trag na sceni kao neki drugi iz njegove generacije, ali zato i dalje živi svoju verziju rokenrola. Par njegovih hitova iz 80-ih, obeležili su tinejdžerske godine te generacije, bili soundtrack za prve klinačke žurke, muvanje devojčica, nežni poljubac na klupi u parku… I tako dalje.

U vremenu nerazumevanja, valja imati sluha za punkabilly čoveka i simpatiju za klasičnog probisveta kakav je Toni. Ima u svemu tome nekog uzvišenog šarma. Sve je to deo poslednje beogradske nevinosti i naivnosti nastale osamdesetih.

Šta takva pojava sada radi? Nešto što normalnima ne bi palo na pamet! Na jednu ploču stavlja tri verzije iste pesme(“Deset godina”) i demonstrira odsustvo srama i blama smatrajući demo snimke i zapise sa proba dovoljno zanimljivim i intrigantnim za svoj segment publike.

Neko ko je bio drski panker u petnaestoj, i neko ko je uspeo da ostane tako neosedlan i u pedeset i nekoj. Znajući  da je  koncert mesto za ispravku svake sumnje i nedoumice, ovakve “koncepte” može sebi dopustiti znajući da će mu svaki greh biti oprošten kad se pojačala odvrnu, reflektori upale i huk publike razlegne prostorom. Jer… Tonijeva Radost Evrope je večan marš od Akademije, SKC, Cvetića i Kališa sve do one tačke čudesa gde se kuju novi snovi za različita gradska pokolenja.  

Na albumu se nalaze ultimativne himne mnogih mladosti u izvornom obliku (“Svi se sada njišu”, “Perač prozora”, “Frigidna”, “Doberman”), neponovljive obrade (“Do you wanna dance?”, “Baby I love you”), uspeli eksperimenti sa orkestrom Fejata Sejdića (“Samo ti Marija Šarapova”, “Južnjačka patnja”) kao i tri nove (demo) pesme, dovoljno reprezentativne da zagolicaju pažnju svih iskrenih poklonika Borinog lika i dela.