Nisam cuo ovoliko laganja i samopromocije od kristijanovih gostovanja kod maricaKondo wrote:and now for something completely different, rata:Hvala! @Miloduh https://t.co/yhiEQhLm0B
— Ratibor Trivunac (@errormilitar) March 9, 2019
Prošlo je dvadeset godina od NATO bombardovanja. Ovo je bio prvi rat najvećeg vojnog saveza u istoriji čovečanstva, a njegove krvave i destruktivne posledice i dalje osećamo svakodnevno. Njegovo proširenje na Istok destabilizovalo je i Ukrajinu, a ratovi u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji, kao i pretnje Venecueli i Iranu, govore u prilog tome da se ne radi samo o izolovanom slučaju, već sistemskom imperativu zapadnog imperijalizma da se širi planetom.
Štaviše, naše političke elite kao da se utrkuju da budu poslušna vlast koje bi nas uvela u te iste evroatlantske strukture koje uništavaju sve pred sobom. Istovremeno, politika naših elita prema našim susedima ostaje neprijateljska i prepuna nerešenih pitanja. Balkan je razjedinjen i lak plen za imperijalističko mešanje sa Zapada i Istoka.
Marks21 zato organizuje prvu konferenciju radikalne levice u Srbiji koja nudi internacionalističko rešenje. Naša politika je istovremeno antiimperijalistička i antinacionalistička. Na njoj će govoriti kako antiratni aktivisti sa Zapada, tako i prijatelji iz regiona. Pozivamo vas da nam se pridružite i postanete deo izgradnje autentičnog pokreta protiv imperijalizma i nacionalizma na Balkanu.
Subota, 23. mart
14:00 – 15:15 Vruće bombe posle Hladnog rata: ’99. i nova uloga NATO-a
Maša Stojanović (uvodna reč), Kris Najnhem (Stop the War Coalition)
16:00 – 17:30 Integracije protiv „balkanizacije“: EU, NATO i zarobljeni mir
Vladimir Unkovski-Korica (Marks21), Anja Ilić (Marks21)
19:00 – 21:00 Kosovo (ni)je Srbija: rešenje u levom ključu
Matija Medenica (Marks21), Ivan Zlatić (Socijaldemokratska unija), Marija Perković (Žene u crnom), Filip Balunović (autor knjige Beleške sa slobode)
Nedelja, 24. mart
18:00 – 20:30 Okrugli sto: Balkan narodima Balkana
Jelena Lalatović (Marks21), Marko Milošević (Radnička fronta), Kevin Ovenden (autor knjige Siriza u lavirintu)
https://www.facebook.com/events/2304591856486152/O čemu govorimo kada govorimo o Evropi? Kako se levica i social-demokratija pozicioniraju prema Evropskoj uniji, Bregzitu, njenoj ekonomskoj i spoljnoj politici, i konačno, prema proširenju na Zapadni Balkan? Koja su gledišta socijaldemokratskih aktera u državama Zapadnog Balkana, postoje li razlike i ukoliko da, postoji li potreba (i mogućnost) da se oni usaglase? Ili smo svedoci da levica prihvata dve različite i nekomplementarne strategije za Evropu – jednu razvijenu i kreiranu za centar, a drugu za svoju periferiju?
Zadovoljstvo nam je da Vas u ime Instituta društvenih nauka u Beogradu i fondacije Friedrich Ebert, kancelarije u Beogradu, pozovemo da učestvujete u debati „Koja i kakva Evropa nam je potrebna?” koja će se održati u Envoy kongresnom centru
(sala Dali ), Gospodar Jevremova 47 u sredu, 27. mart 2019. godine u Beogradu, u terminu od 17:30 do 19:30 časova.
Učesnici debate su:
Jean Michel de Waele, Université libre de Bruxelles
Igor Štiks, Fakultet za medije i komunikacije, Beograd
Dobrica Veselinović, Ne da(vi)mo Beograd
Moderatorka:
Irena Ristić, Institut društvenih nauka, Beograd
Obezbedjen je simultani prevod na engleski i srpski jezik.
U sredu 24. aprila u 18 časova u Sali 8a na četvrtom spratu #FMK, održaće se razgovor povodom najavljene debate Džordana Pitersona i Slavoja Žižeka.
Učestvuju: Jelena Vasiljević, Rade Pantić, Jelisaveta Blagojević i Igor Štiks.
Uz veliku medijsku pompu, 19. aprila 2019. će se u Torontu u već rasprodatoj Soni areni održati veliki “dvoboj” između Džordana Pitersona (Jordan Peterson) i Slavoja Žižeka. Dva protivnika liberalne političke korektnosti, pozvani su da debatuju problem sreće iz sukobljenih perspektiva kapitalizma i marksizma. Piterson se na društvenim mrežama proslavio reakcionarnim stavovima o tzv. “kulturnom marksizmu”, dok Žižek kao “Elvis filozofije” već decenijama demontira mitove i ideologiju savremenog kapitalizma. Obojica izazvaju veliki interes zbog svojih nekonvencionalnih stavova i pristupa. Obojica obožavaju medijski spektakl koji ih ovog puta predstavlja kao neupitne reprezente suprotstavljenih intelektualnih i političkih strujanja. Ali o čemu oni zapravo govore? Kakve argumente koriste? U čemu je tajna njihove zavodljivosti? I da li ovde zaista govorimo o ozbiljnom sučeljavanju vizija društva, politike i kulture, ili njihovoj krajnjoj banalizaciji? O tome će u sklopu Razgovora na Departmanu diskutovati profesorke i profesori sa Departmana za kritičke studije politike, kao i zainteresovana publika.
Blue-collar jobs are disappearing. But a powerful new wave of organized labor is taking its place.
Летећи Полип wrote:No brainer zaključak. Tim rečeno, voleo bih da vidim bele kragne kako upadaju u svoje kancelarije i lupaju kompjutere. Voleo bih da vidim štrajk u firmama gde za svako radno mesto ima 200 kandidata. I to samo u Americi. Na stranu milion gologuza u Istočnoj Evropi koji bi preplivali Atlantik da ti uzmu posao.
Летећи Полип wrote:Poslovi za kvalifikovane manuelne radnike ne nestaju.
Летећи Полип wrote:@Paće
Loš ti primer. Državni službenici su imali i imaju jake sindikate. Zapravo, to su danas jedine relevantne sindikalne organizacije, uz par cehovskih udruženja, tipa advokatska komora. Druga stvar je da blagajnici po bankama, ili predavači po privatnim školama zaštrajkuju. Tu se odmah lomi kičma.
I još jedna stvar. Poslovi za kvalifikovane manuelne radnike ne nestaju. Ne znam ko je to svima usadio glavu. Trenutno je upravo suprotno. Razlog zašto plave kragne napuštaju sindikate je zato što im ovi ne trebaju da bi ostvarili svoje interese. Zašto bi plaćao članarine, i bio solidaran, kada jednostavno možeš da odeš u bolju firmu, ili uceniš gazdu otkazom. To prvo, a drugo je što sve više sitnosopstvenički razmišljaju, Pera bravar će se kudikamo više složiti sa Daliborom IT freelancerom, nego sa Jecom prosvetarkom. Za levicu su kvalifikovani radnici izgubljeno glasačko telo. Makar za ovu generaciju.
ontheotherhand wrote:Летећи Полип wrote:Poslovi za kvalifikovane manuelne radnike ne nestaju.
Gde to, u Srbiji ili po Evropi i Amerikama severnim?
sad dosao da okacim. steta, bili su dobar kombo - jimmy zabavniji, ostali tyt boljiЛетећи Полип wrote:
ontheotherhand wrote:Ako i ima ali plate to ne reflektuju. 40-50-60k godišnje je možda dovoljno za srednji zapad, ne za Kaliforniju, Njujork i Boston.
https://www.popularmechanics.com/technology/a26454617/skilled-trades-jobs/?utm_source=pocket-newtab
, ništa drugo ne postoji? Samo tamo gde je stanarina 3000$ mesečno,? U Americi se živi malo drugačije, svako prema svome guberu se pruža, a 40-50-60K godišnje je sasvim pristojna plata bilo gde na svetu. Moj poznanik iz Inland Empire-a (siromašno i pustinjsko zaleđe Kalifornije) bi bio vrlo zadovoljan sa takvom platom. Utvara wrote:ništa drugo ne postoji?
Utvara wrote:ontheotherhand wrote:Ako i ima ali plate to ne reflektuju. 40-50-60k godišnje je možda dovoljno za srednji zapad, ne za Kaliforniju, Njujork i Boston.
https://www.popularmechanics.com/technology/a26454617/skilled-trades-jobs/?utm_source=pocket-newtab
Gospodin bi baš na Menhetn i u San Francisko
Летећи Полип wrote:
Pri čemu mi uopšte nismo pričali visini primanja, već o potražnji...
ontheotherhand wrote:Летећи Полип wrote:
Pri čemu mi uopšte nismo pričali visini primanja, već o potražnji...
Na to sam i ja mislio, samo sam povezao ta dva. Ako su im potrebni radnici a teško ih nalaze jer ih je sve manje, nek podignu lepo plate u pokušaju da ih privuku.
|
|
|
Home
by disident Mon Mar 11, 2019 7:03 pm