Topik za prave levicare

паће wrote:Реч "понос" у контексту радничке класе се увек односила на "види шта ја правим", тј на понос урађеним послом, не некаквим припадништвом. Што се делом ослања на ту протестантску етику, тј не само тешки рад него и вештине, знање и на оно "јебо газду, не уме ни ексер да закуца".

Pa da, ali kritika te "protestantske etike" na ovaj način upravo pokazuje da su se autori nedovoljno bavili savremenom teorijom ideologije i da imaju problema da razumeju šta ta etika predstavlja tim ljudima koji su radnici. To je uostalom i jedan od problema naše levice, što ne zna kako da kritikuje Vučića kada govori o tome i jednostavno ne može da pojmi kako su se ljudi identifikovali sa tom pričom.

Mislim u ovom tekstu se zapravo govori o tome kako je radnička klasa takođe proizvod kapitalizma i klasnog društva, pa samim tim i zastupanje njenih interesa vodi reprodukovanju prokapitalističkih pozicija. Pa zato treba govoriti o komunizmu i "humanom društvu bez klasa" umesto o radničkoj klasi. To je renesansa socijalističkog humanizma.

Dakle, levica se kritikuje zato što je ljudima nerazumljiva i zato što je odvojena od realnosti, a onda se predlaže neki totalni misticizam, koji je još gori od svega onoga što je levica danas.

Kad malo bolje razmislim ovaj članak je sranje.

@fernu

Ali takve kritike u ovom članku nema. "To view being working class as an identity is an ideological construct that is spread by the European populist right-wing" - ovo je vrlo nejasno, šta to znači? I dalje kad se čita, opet nije elaborirano.

Jasno je, barem implicitno.

Neolib atomizuje društvo na zbir pojedinačnih potrošača, insistirajući na ekonomizaciji tj tržištizaciji društva.

Taj pritisak erodira horizontalne veze, između ostalih i klasne. Desnica pristaje na tu eroziju a sa svoje strane je nadomešćava svojim identitetskim konstruktima jer nema fundamentalnih problema sa neolib pritiskom, tj ne interesuje je materijalistička strana priče mimo zadatog načina razmišljanja. Stoga klasnu priču svodi na identitet.

No Country wrote:Б&Б & можда посета музеју?

above McDonald’s, next to Casino.

А Кундера-писац изгледа није преживео победу над мрским комунизмом? Остао је занавек песник гвоздене завесе, џабе му романи на француском. Још неподношљивија лакоћа победе, где се победник убрзо гади самог себе. Колико је само важних тема пало заједно са тим зидом! Читаве естетике су се срушиле, збогом Лењине, као да их никада није ни било. Шта да раде сироти дисиденти који су надживели сопствене тиране? Историја показује: углавном ништа, или ништа важно.

Da, Kundera s i oprostio od tih tema onim kratkim romanom o povratku emigranta u Češku nakon pada komunizma kad uviđa da ga za postkomunističku Češku ne veže ništa i da mu je dom u Danskoj.

fernoux-h wrote:Mislim u ovom tekstu se zapravo govori o tome kako je radnička klasa takođe proizvod kapitalizma i klasnog društva, pa samim tim i zastupanje njenih interesa vodi reprodukovanju prokapitalističkih pozicija. Pa zato treba govoriti o komunizmu i "humanom društvu bez klasa" umesto o radničkoj klasi. To je renesansa socijalističkog humanizma.

Dakle, levica se kritikuje zato što je ljudima nerazumljiva i zato što je odvojena od realnosti, a onda se predlaže neki totalni misticizam, koji je još gori od svega onoga što je levica danas.

tekst jeste konfuzan ali ovo nigde ne tvrdi.

Gargantua wrote:Jasno je, barem implicitno.

Neolib atomizuje društvo na zbir pojedinačnih potrošača, insistirajući na ekonomizaciji tj tržištizaciji društva.

Dobro, to je jasno.

Gargantua wrote:Taj pritisak erodira horizontalne veze, između ostalih i klasne. Desnica pristaje na tu eroziju a sa svoje strane je nadomešćava svojim identitetskim konstruktima jer nema fundamentalnih problema sa neolib pritiskom, tj ne interesuje je materijalistička strana priče mimo zadatog načina razmišljanja. Stoga klasnu priču svodi na identitet.

Da, desnica takođe deli identitetsku politiku, ali on govori o desnom populizmu. A upravo je svaki populizam (pa i desni) značio odmicanje od te politike identiteta - ka kolektivizmu. Sad, desnica ko desnica, tu i dalje ima dosta identitetske politike, ali to nema toliko veze sa populizmom koliko sa onim što je desnica oduvek bila. On ovde piše kao da je desnica postala identitetska sa talasom desnog populizma - to prosto nije tačno.

ostap bender wrote:

fernoux-h wrote:Mislim u ovom tekstu se zapravo govori o tome kako je radnička klasa takođe proizvod kapitalizma i klasnog društva, pa samim tim i zastupanje njenih interesa vodi reprodukovanju prokapitalističkih pozicija. Pa zato treba govoriti o komunizmu i "humanom društvu bez klasa" umesto o radničkoj klasi. To je renesansa socijalističkog humanizma.

Dakle, levica se kritikuje zato što je ljudima nerazumljiva i zato što je odvojena od realnosti, a onda se predlaže neki totalni misticizam, koji je još gori od svega onoga što je levica danas.

tekst jeste konfuzan ali ovo nigde ne tvrdi.

Konfuzan je, mnogo. A to je zato što Jurko beži od zaključaka koji se nameću kada se stvari analiziraju ovako. Ono što proizlazi iz ove njegove analize on bi teško prihvatio. Recimo, (1) da se treba baviti stranačkom politikom (i on i Andrea beže od toga, jer misle da se u takvoj politici ne bi snašli) (2) da nema uslova ni za kakvu levičarsku politiku niti stranku pa treba sesti i čitati, umesto pisati ovakve tekstove (ali onda on nikada ne bi upoznao Andreu, da se ne bavi tim ispraznim teoretisanjem) (3) da je levica prevaziđena i da, stoga, treba bataliti i bavljenje politikom, a posebno nekom levičarskom politikom (jasno je zašto bi mu ovakav zaključak najteže pao)

Ako je istina ovo za levicu, da je postala konzervativna snaga koja ne može da (bar u nekom narednom periodu) mobiliše mase što on piše jedan ovakav članak i pravi blog koji se obraća isključivo levičarima?

nisam te to putao aman. decko bas koketira sa workerismom i bezi od identitetskih politika. znaci radnik moze da slusa i cecu i baha bez da to budu njegovi esencijalni kvaliteti. tekst je konfuzan zato sto se sifrovano obraca idiosinkraticnim levim krugovima pa je zapravo nejasno ko su ti ljudi.

ostap bender wrote:znaci radnik moze da slusa i cecu i baha bez da to budu njegovi esencijalni kvaliteti

A ko tvrdi da su to njegovi esencijalni kvaliteti?

For Marxists the working class is therefore not mere an identity one should protect or abolish, but it is a social class which is defined by selling its labour power for a wage.

Ok, onda je i Saša Janković radnik pošto i on "mora da prodaje svoj rad"?

Besides that socio-economical relationship an individual worker (or prole) has nothing in common with other workers. Which makes it impossible to create a specific working-class identity or social category.

Gluposti.

prvo, naravno da sj nije radnik ali biti radnikom, delom drustvene klase, je nesto prilicno kontekstualno i ne zasniva se na odredjenim aspektima pogresno percipirane radnicke kulture. a ko to tvrdi? pa delic, ti ponekad, prezupc kada ih tako uhvati, primoz kada mu pena podje na usta od hipstera, you name it...

ostap bender wrote:prvo, naravno da sj nije radnik ali biti radnikom, delom drustvene klase, je nesto prilicno kontekstualno

Pa naravno da je tako, zato je i besmisleno govoriti kako su radnici svi koji prodaju svoj rad. I takođe je baš zato prilično glupo tvrditi da je npr. nemoguće odrediti šta je radnička klasa u Srbiji i da ti ljudi među sobom ne dele ništa (u smislu vrednosti, pogleda na svet itd) sem osobine da su eksploatisani.

pa sta dele? mimi mercedes? nacionalizam? pa on je endemski i inter-klasni (stavise deluje kao vezivno tkivo, ideoloski lepak). dakle sta osim popularne kulture u jednom najsirem zahvatu i sta bi tu moglo da bude politicka platforma a da vec nije deo vladajuce ideologije.

problem na koji tekst pokusava da ukaze je bas preterana kulturalizacija koja se cesto osljarski i egzotizujuce lepi naokolo u pokusaju da bude deo 'naroda'. naravno postize bas suprotno. eno na onom bluberijevom linku se vec javio jedan pametan da objasnjava sta je problem sa pederskim identitetom. 

mislim lepo je to dzarvis opevao jos pre 20 godina.

Pa protiv te "preterane kulturalizacije" obično se bune levičari koji žele neku drugačiju radničku klasu i ne mogu da se pomire sa činjenicom da slojevi čije prakse oni preziru zapravo čine tu radničku klasu. Pa pošto im ta istina stvara nelagodu svako ko na nju ukaže "preteruje".

ne nego se bune oni koji razumeju da izmedju esencijalizacije i politike postoji jaz. oni koji razumeju da ljudi vole cecu kao muziku su jedno a oni koji misle da ce im slusanje cece podariti tajni jezik ptica koji ce im omoguciti da govore 'radnicki' su nesto drugo.

ta logika koju ti sada preprodajes je kao kada bi boljsevici zakljucili da je pogromaski antisemitizam deo ruske narodne kulture pa to ne bi trebalo suzbijati.

nego mali doprinos raspravi


http://libcom.org/library/identity-politics-class-struggle

ostap bender wrote:a oni koji misle da ce im slusanje cece podariti tajni jezik ptica koji ce im omoguciti da govore 'radnicki' su nesto drugo.

Slažem se. Takvi ljudi su def debili (to imaš kod Marije Ratković i ekipe iz Oktobra npr). Ajde ti sad meni lepo nađi ijedan tekst sa Teorije iz teretane gde se tvrdi nešto slično.

A ovo sa poređenjem Cece i ruskog antisemitizma neću ni komentarisati

Jel' ti slušaš Cecu, fernoux?

fernoux-h wrote:

ostap bender wrote:a oni koji misle da ce im slusanje cece podariti tajni jezik ptica koji ce im omoguciti da govore 'radnicki' su nesto drugo.

Slažem se. Takvi ljudi su def debili (to imaš kod Marije Ratković i ekipe iz Oktobra npr). Ajde ti sad meni lepo nađi ijedan tekst sa Teorije iz teretane gde se tvrdi nešto slično.

A ovo sa poređenjem Cece i ruskog antisemitizma neću ni komentarisati

to vise ima veze sa tzv. siptarizmom. i ti si kacio tekstove sa tt i sam indaldzova prilicnu dozu kulturnog esencijalizma. cela prica oko 2.5 srbije i sta sve ne ili autosovinizma je samo nalicije toga.

nemam bas potrebu da bilo kome ovde dokazujem to ali, na primer, tekst o kulturnoj politici sfrj je potpuno esencijalisticki.

mislim djibus

Turbo-folk je konačno uvažen kao istorijski pobednik, dizelaštvo kao kulturni proizvod proleterske omladine nije nestalo jeseni 2000. (ono se revitalizovalo i razvilo se dalje nakon određene krize 2000-2008), globalni savremeni lumpen-proleterijat isključen sa svojih radnih mesta i gurnut na ulice je tematizovan naširoko u knjigama kulturologa kao što su Jeff Chang, Eithne Quinn ili Simon Reynolds, a takođe i u nekim radovima Alana Badjua, "Sopranos" su najbolja serija ikad snimljena, hip hop je dominantan žanr današnjice - što govori o jednom tihom, ali stabilnom odbijanju ulice da se skloni sa dnevnog reda dešavanja, posebno ako u vidu imamo skorašnja dešavanja u Americi sa ubistvima crnaca i neke nadolazeće momente u toj zemlji koji su tek na dnevnom redu.

Deo o publici.

Desnih bekova još tada za izvoz, a sada ni za lek.