by Летећи Полип Tue Oct 03, 2023 12:08 pm
Reljanovićev, i ne samo njegov, problem je što uporno odbija da razume da ne biti u radnom odnosu sa poslodavcem za nekog ima svoje dobre strane. Prvo i pre svega, to je fleksibilnost u radnom vremenu. Masa ljudi nema izgrađene radne navike, i mogu da rade jedino stihijski, prema potrebi i raspoloženju. Naći nekoga ko može da sastavi mesec dana, bez ijednog izostanka, je danas relativno retko. Ono što se masovno traži je da npr. radiš par nedelja ko stoka, a onda da te nedelju dana nema, jer hoćeš to da propiješ, da igraš igrice itd. Onda opet nazad na posao, i sve tako u krug. Dočim, poslodavac koji te prijavi, i ima neke obaveze koje plaća zbog tebe, ti sigurno neće dozvoliti tako nešto, i gledaće da te disciplinuje. Druga stvar, iznenađujuće veliki broj ljudi ovde izbegava da bude prijavljen, bilo zbog kazne ili duga koji bi im se odbijao od plate, bilo zbog vaćarenja socijale. Otuda u oglasima ona, jako česta, stavka da je prijava obavezna.
Sledeće, gig work ovog tipa je isplativ jedino ako je neregulisan. Dakle, isplativ i mušterijama, i kompanijama, i vozačima. Troškovi regulacije će se svaliti na nekoga, kroz cenu, profit, ili plate. Pre ili kasnije, opterećena strana će početi da se povlači, i ceo taj domen poslova će se ugasiti. Što i ne bi bilo loše, da postoji neka alternativa za zaposlenje.
Mislim, ključni problem ovde je što se kreće od pogrešne premise. Da se od tih gig, platformiskih poslova mogu napraviti solidni, uređeni poslovi, od kojih ljudi mogu pristojno da žive. To je nemoguće, zato što je princip takvog posla utemeljen na nejednakosti, tj. na postojanju širokog sloja ljudi koji imaju tolike plate da im se ne isplati da sami kuvaju, peru, kupuju, čuvaju pse; kao i širokog sloja ljudi koji nema druge alternative osim da za nekog budu potrčko. U pravičnom društvu takvi poslovi jednostavno ne mogu da postoje.