kako zajebati radnika

U Ravnaji u Malom Zvorniku Danka Simić premeštena na rad u kamenolom

Žena prebacuje kamenje ručno, mašine stoje

Danka Simić je za kratko vreme od laboranta u firmi koja se bavi proizvodnjom kamenih agregata Ravnaja u Malom Zvorniku prešla put do čistačice, da bi ovih dana kao jedina žena bila prebačena napolje, da u fabričkom krugu ručno prebacuje kamenje sa jednog na drugo mesto.


Piše: Lj. Bukvić
Beograd 29. novembar 2017. 12:30


Sve to, tvrdi za Danas njen suprug Milenko, posledica je toga što se, dok je radio u toj fabrici kao predsednik sindikata, on pobunio "za prava radnika" kojima su plate kasnile mesecima, ali i zbog toga što je većini zarada smanjena ispod minimalca. Simić je u septembru dobio otkaz zato što je hteo da zaštiti suprugu, a njegova žalba na tu odluku poslovodstva odbijena je od strane inspekcije rada. Međutim, priča o borbi Simića za svoja prava ovde se nije završila.

- Prvo su joj dali da bude čistačica, a sada ide na posao da prebacuje kamenje. Juče je došla kući, morala je da izbacuje kamenje iz neke duboke rupe. To se nikada nije radilo. Jedina žena je na tom poslu, a pritom mašine stoje, juče je bila jedina koja je to radila - kaže Milenko Simić.

Na pitanje da li je još neko osim nje na tom mestu, Simić kaže da je bio "jedan muškarac", ali da je poslednjih dana bila samo ona.

O slučaju porodice Simić Danas je pisao pre nepuna dva meseca. Od 1986. Danka Simić je u Ravnaji, koju je pre šest godina privatizovala kompanija MBA Miljković, radila kao laborantkinja, do trenutka kada se njen suprug kao predsednik sindikata nije pobunio zbog plata i doprinosa. U maju 2014. direktor je šalje na "čekanje", da sedi kod kuće i prima 60 odsto od plate. Prema Zakonu "čekanje" može da traje 90 dana. U slučaju Danke to se odužilo.

- Za to vreme, umesto mene, na mesto laboranta postavljaju drugu ženu i mene zovu na posao septembra 2015. Direktor me je poslao na rad kod drugog poslodavca, u firmu "Ratko Mitrović" i to na manju platu, mimo zakona - pričala nam je tada Danka.

Posle raskida ugovora sa "drugim poslodavcem" dobila je ugovor čistačice za platu manju od minimalne. U nekoliko navrata su joj, kako kaže, obračunavali plate manje nego što je trebalo. Kada je poslednji put ukazala na grešku, direktor ju je pozvao na sastanak, nakon kog je završila u Hitnoj pomoći i na bolovanju. Kada je čuo od radnika i supruge o tom događaju, Milenko Simić je pozvao direktora Savanovića da ga pita šta se desilo.
Razgovor, tokom kog je Simić rekao Savanoviću da mora da brani porodicu svim sredstvima, direktor je prijavio policiji, a samo nekoliko dana posle toge, Milenko Simić je dobio otkaz.

Direktor Ravnaje Aleksandar Savanović na pitanje Danasa zbog čega je predsednik sindikata dobio otkaz, rekao je tada da "predsednik sindikata nije dobio otkaz", već da je "otkaz dobio zaposleni Milenko Simić zbog nepoštovanja radne discipline propisane zakonom i aktom poslodavca".

Na naše pitanje zbog čega je Danka Simić prebačena na mesto čistačice i zbog čega je poslata na rad kod drugog poslodavca gde je bila manje plaćena nego u Ravnaji, Savanović kaže da je ona bila "raspoređena prema potrebama posla i u skladu sa njenim kvalifikacijama kao i svi drugi zaposleni." Direktora Ravnaje smo pre dva dana pitali da li je tačno i zbog čega je Danka Simić prebačena u kamenolom, kao i da li je ona jedina žena koja taj posao trenutno obavlja, ali odgovor još nismo dobili.

Torlaković: Pisali smo Brnabić, Mihajlović, Gojković

Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže za Danas da je slučaj kolege Milenka Simića slučaj svih nas.
- Slika Srbije u kojoj živimo, sadašnjost kojoj ne smemo zbog naše dece da dozvolimo da postane i budućnost. Siguran sam i znam da je ovakvih slučajeva puno i da radnička Srbija kipi od nepravde koja svakodnevno puni čašu nezadovoljstva. Siguran sam i znam da ima vlasnika, direktora koji se ne ponašaju robovlasnički prema radnicima, koji poštuju dostojanstvo i porodice ljudi koji za njih rade - kaže Torlaković.

On za Danas napominje da su sa slučajem Danke Savić i njene poslednje raspodele posla, koju vidi kao klasičan mobing, obavestili i ministre i premijerku, ali da odgovora nema.
- Pisali smo Maji Gojković, Ani Brnabić, Zorani Mihajlović, Zoranu Đorđeviću, ali i poverenici Brankici Janković, i još niko nije reagovao. Ako ne budu reagovali na ovo, onda jedino mogu da kažem da se svi oni samo deklarativno zalažu za borbu protiv nasilja nad ženama - napominje Torlaković.

Otpor jednog čoveka, kako kaže, nema značaja ako svi zajedno ne stanemo iza tog radnika i ne kažemo "dosta" javašluku i iživljavanju.

ontheotherhand wrote:Bila skoro slična rasprava na PPP, o tome kako poslodavac nema za plate radnicima. Jedan član otišao zbog fajta koji je izbio.

Goša je i dalje Srbija

Mario Reljanović
Goša je u stečaju. Radnici su otpušteni i izbačeni iz fabrike samo par meseci nakon što su se vratili na posao. Njihova Goša više nije njihova, kao što nikada nije ni bila. Dobili su lekciju iz divljačke privatizacije.

Radnici Goše napravili su grešku. Uporno ponavljajući da njihov protest nije politički, da ne idu protiv premijera/predsednika, da samo žele ono što im pripada po zakonu, a što im je vlasnik oduzeo a država mu to omogućila (i potapšala ga po ramenu pre nego što je izneo sav novac iz zemlje) – oni su od sebe odbili političke snage koje su još uvek u fazi artikulacije (pojedince i pokrete koji u ovim mračnim vremenima „čuvaju vatru“), dok ih (organizovane) političke stranke čini se ne bi podržale ni po cenu dolaska na vlast (takav se utisak nepobitno stekao gledajući takozvane političare kako se u letnjim danima štrajkova i protesta upinju da slučajno ne komentarišu ovu temu). Sindikate su odbili zato što im nisu verovali (pokazalo se s pravom: na njihovom protestu sindikati se nisu pojavili i aktivno su ih bojkotovali – drugovi sindikalci, to nije solidarna borba!) i na taj način su ostali – sasvim sami. Odmah nakon što je javnost počela da se bavi drugim pitanjima, nakon što su se reflektori nad glavama radnika Goše ugasili a oni se vratili na posao, plan gašenja Goše je nastavljen.
Radnici Goše su poslužili jednoj predizbornoj kampanji. Nakon što su u septembru dobili apstraktna obećanja da će fabrika preživeti sve teškoće u kojima se nalazi, zahvaljivali su se ljudima čija ih je inertnost i dovela u nevolje. U oba slučaja, takozvani mediji izvestili su o velikoj pobedi „naprednih“ snaga. A onda je realizovana odluka koja je zasigurno bila doneta mnogo ranije – egzekucija nad Gošom je izvršena uz minimalnu medijsku pokrivenost i bez ikakvog otpora.

Mr.Pink wrote:
jer gore od gubitaka i minusa jeste samo gubitak moći i kontrole. neka to bude ujedno i odgovo paćeu - naravno da se radi o "šta se ti tu praviš pametan mali čoveče".