kako zajebati radnika

Ne mogu da nađem onu mini-raspravu o tome da se nudi posao penzosima, pa da metnem ovde.
Znači, nema radnika pa zovu penzionere da rade kao preko Omladinske zadruge?

Ali ovo sam hteo da napišem - ak ose neko seća: pre nekog vremena, 2 godine možda, bila ja akcija prenzonisanja tržišnih i sanitarnih inspektora. Neki tip je govorio kako "nama ne trebaju ljudi od 55 godina, oni su na pragu penzije i ne mogu da odgovore težini posla", tako nekako. 

Meni je bilo glupo da neko s 55 godina može da se smatra starim, zar to nije idealna situacija, iskustvo plus radnik u punoj snazi? Pa nije on komandos ako je inspektor, šta, treba da se bori s besnim građanima?

Av-ova vlast je u nekoliko talasa penzionisala ljude bez razloga i preke potrebe, terela je ljude u pnziju, da bi oslobodila msta za svoje isprtke. U međuvremenu od obećanih pkata i reklamiranih investicija nije bilo ništa i talas ekonomskog iseljavanja je postao primetan u nekim oblastima. 

Šta bi s tim inspektorima?!

ne idu preko omladinske nego placaju sve doprinose, pise na univerovom plakatu.

btw penzioneri i ljudi pred penzijom zapravo rade preko omladinskih zadruga za javna i priv preduzeca kad nisu dovoljno bitni u stranci vec 20 godina, ali eto dirnuo univer levicarske pahuljice sa interneta 

Minimalac – politička formula za opravdanje gladovanja i mehanizam zaštite poslodavca

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta UNION Mario Reljanović kaže za naš portal da se minimalna potrošačka korpa ne odnosi na minimalne troškove koji su potrebni za fizički opstanak, nego je politička tvorevina kojoj je jedina funkcija da pokaže kako se može preživeti sa malom zaradom.

Količina mesa i povrća koja je predviđena minimalnom korpom, četvorostruko (meso) odnosno dvostruko (povrće) je manja od preporučenog minimalnog dnevnog unosa kalorija Svetske zdravstvene organizacije. To praktično znači da onaj ko troši samo onoliko namirnica koliko ima u minimalnoj korpi – zapravo gladuje”, kaže Reljanović.

Mene zanima koliko npr. Atanackovićeve firme prihoduju mesečno.

https://www.danas.rs/kolumna/rec-tajkuna/radna-snaga-nije-jeftina/

Reč tajkuna

[size=33]Radna snaga nije jeftina

Teza da je Srbija zemlja jeftine radne snage je nonsens jer se cena rada formira slobodno, dakle pravedna je. Vlada ne sme ništa da uradi da poveća cenu radne snage. Cenu radne snage pogađaju između sebe radnici i gazde, država nema šta tu da traži.
[/size]

kako ce biti mozda malo teze zajebati radnika


Široka koalicija od više od 50 organizacija civilnog društva i sindikata iz Nemačke, okupljenih oko Inicijative za zakon o lancima snabdevanja (Initiative Lieferkettengesetz), izrazila je stav da Savezna vlada Nemačke treba da nametne zakonske obaveze nemačkim kompanijama da poštuju ljudska prava i ekološke standarde na globalnom nivou. Zahtev je objavljen na godišnjicu razornog požara koji je zahvatio tekstilnu fabriku Ali Enterprises u Pakistanu.
Kroz Inicijativu za zakon o lancima snabdevanja sindikati su udružili snage sa organizacijama za zaštitu životne sredine, organizacijama za zaštitu ljudskih prava, kao i predstavnicima fer trgovine i verskim organizacijama.
U peticiji koju je Inicijativa pokrenula navodi se da ovaj savez zahteva od Nemačke kancelarke Angele Merkel da uvede Zakon o lancima snabdevanja do kraja 2020 godine. Tom prilikom organizovan je i skup ispred zgrade parlamenta u znak sećanja na radnice i radnike koji su izgubili živote u brojnim nesrećama koje su se dogodile u fabrikama koje proizvode za nemačke kompanije.
“S vremena na vreme čujemo izveštaje o zapaljenim fabrikama, eksploataciji dečjeg rada i opustošenim prašumama. Sve to pokazuje da nemačke kompanije neće dobrovoljno da izvršavaju svoje obaveze. Nemačka vlada mora konačno da uspostavi pravni okvir kojim će zaustaviti kompanije koje tolerišu eksploataciju i uništavanje životne sredine” objašnjava Johana Kuš (Johanna Kusch), portparol Inicijative za zakon o lancima snabdevanja.

“Pucanje brane u rudniku gvozdene rude, u malom brazilskom gradu Burmadinjo početkom 2019. godine, rezultiralo je sa 272 smrtna slučaja, a predstavlja samo jedan poražavajući primer kršenja ljudskih prava u rudarskom i energetskom sektoru. Činjenica da nemačka kompanija TÜV SÜD snosi značajnu odgovornost za ovu katastrofu jasno govori da nemačke kompanije neprestano krše ljudska prava kada posluju u inostranstvu. Nije dovoljno da 50% ili čak 90% kompanija poštuje ljudska prava. Posao ne bi trebalo da ubija – čak je i jedna smrt previše. Jednako tako, žrtve kršenja ljudskih prava trebalo bi da budu u mogućnosti da kompanije dovedu pred lice pravde, i preko nemačkih građanskih sudova, ako je to potrebno”, zahteva Primin Špigel (Pirmin Spiegel), generalni direktor MISEREOR-a.
“Pored toga što prodaju proizvode u čijem procesu izrade su radnice i radnici izloženi izrazito toksičnim pesticidima i pri tom mizerno plaćeni, međunarodna komparativna istraživanja pokazuju da lanci nemačkih supermarketa čine vrlo malo da zaštite prava radništva. Situacija je bolja u Velikoj Britaniji, ako ni zbog čega drugog onda zato što je britanska vlada usvojila Zakon o modernom ropstvu. Ukoliko želimo da i nemački supermarketi ostvare napredak na ovom polju, potreban nam je zakon koji će regulisati lance snabdevanja. Uostalom, ne želimo patnju i eksploataciju kao sastojke naših obroka”, naglašava Marion Lizear (Marion Lieser), izvršna direktorka kompanije Oxfam Deutschland e. V.
“Amazon gori, a pogođeno lokalno stanovništvo gubi sredstva za život. Mnogi od ovih požara započeti su da bi se oslobodila zemlja za uzgoj soje koja se zatim koristi u nemačkim fabrikama. Ovo je samo jedan od bezbroj primera kako degradacija životne sredine ide ruku pod ruku sa kršenjima ljudskih prava. Najzad nam je potreban Zakon o lancima snabdevanja u Nemačkoj kako bi kompanije poštovale ekološke standarde i ljudska prava širom sveta”, zahteva Ernst-Kristof Štolper (Ernst-Christoph Stolper), zamenik predsednika Društva prijatelja Zemlje (BUND).
“Tržišna utakmica koja se odvija na štetu našeg prirodnog sveta i osnovnih prava radnika i radnica je nefer utakmica. Sloboda sindikalnog organizovanja i pravo na kolektivno pregovaranje nisu samo ljudska prava i osnovni demokratski principi, oni su preduslov za dostojanstven rad i društveni napredak. Moramo zaustaviti dominantne globalne poslovne prakse ekološkog i socijalnog dampinga. Zakon o lancima snabdevanja bio bi hrabar korak u pravom smeru”, kaže Frank Cah (Frank Zach) iz saveznog izvršnog odbora DGB-a, Nemačke konfederacije sindikata.

Nema od toga ništa. Švabe su tako vazda radile - u inostranstvu prave sranja, a kod kuće su sveci.

Podmićuju, kradu, varaju, kupuju ljude, gde god im se ukaže prilika. Previše se lepo oni prilagode situaciji, pa još prodube problem.

Utvara wrote:Nema od toga ništa. Švabe su tako vazda radile - u inostranstvu prave sranja, a kod kuće su sveci.

Podmićuju, kradu, varaju, kupuju ljude, gde god im se ukaže prilika. Previše se lepo oni prilagode situaciji, pa još prodube problem.

И то све лепо по закону, а у закону пише да је ок да се то све ради тамо, а код куће штренг ферботен.

Увешће још један слој посредника па неће прљати руке. Нема везе колико дубоко закон, ако се и донесе, мисли да иде дуж тих ланаца набавке.

dobro, neki se bar trude da promeni to sto pisete. da li ce uspeti videcemo, ali kampanja postoji. 

kakve nabavke sta pricas? radi se prosto o zaposlenima u nemackim kompanijama koje su registrovane u drugim drzavama.

Supply chain - lanac dobavljača.
A šta sa dobavljačima? To nisu nemačke kompanije, to su srpske kompanije. Nemačke kompanije mogu to da rade same, sa sopstvenim podružnicama ili da rade preko dobavljača.
Nemci biraju da to rade preko srpskih/brazilskih/kineskih/čeških/slovačkih/rumunskih/poljskih dobavljača dobavljača od dobavljača, kako bi mogli u svakom momentu da operu ruke.

Ona brana što se srušila je bila sertifikovana kao bezbedna od strane TÜV SUD, nisu gledali koliko je bezbedno tj. nebezbedno, samo su lupili štambilj na slepo.

Inače, međunarodni, geografski razuđeni i predugački lanci dobavljača služe da lome radničku solidarnost.
Hoćeš da štrajkuješ? Važi, vidimo se! Dižem fabriku i prenosim je u Rumuniju pa ti štrajkuj u Srbiji do sutra.

U svakom momentu mogu da se pokupe i odu - imaju mučenika koji će da daje subvencije po radnom mestu samo da dobije posao. Ako neće Srbija, hoće Bugarska, i tako trka do dna. Uopšte nisu verni svojim dobavljačima, menjaju ih stalno i koncipiraju posao tako da u svakom momentu može da dođe do prekida dostave iz jedne geografske jedinice. Pri tome trpe i nemački dobavljači, od jeftinije pa i nelojalne, subvencionisane konkurencije u inostranstvu.

Ti dobavljači su previše mali da bi preuzeli ceo proces sa svoje strane, i da bi prešli sa sirovine ili poluproizvoda na potpun proizvod. Nemac ih drži male i lomi buduću konkurenciju u povoju. Opet, dobavljači su ponekad i previše veliki jer su mnogoljudni - jesu tehnološki zaostali, ali imaju preveliku političku težinu.

I tako za svaki sektor ponaosob.
Čelik? Outsource.
Ugalj? Outsource.
Drvo? Outsource u Brazil i Rusiju.
Meso? Outsource, Srbija, Rumunija.
IT? Outsource u istočnoevropske zemlje i Indiju.
Čak se i Airbus proizvodi u 4-5 zemalja, a sklapa u dva pogona u Francuskoj i Nemačkoj.

Šta ćeš sa krilom za Airbus-a? Boeing-u ne treba krilo od Airbusa, takvo krilo treba samo Airbusu i samo njemu možeš i da ga prodaš.

O softveru za saplaj čejnove, kačih već.

https://logicmag.io/scale/see-no-evil/

We know so much about the kinds of things we can get and when we can get them. But aside from the vague notion that our stuff comes from “overseas,” few of us can really pin down the stations of its manufacture. Is a more transparent—and more just—supply chain possible? Maybe. But, as the Chocolonely lawsuit demonstrates, it could mean assimilating a lot of information that companies have become very good at disavowing—a term that, in its Freudian sense, means refusing to see something that might traumatize us.

Па пази кад више на кутијама и не пише земља порекла, и етикета не мора да значи и произвођача. Попут оних америчких бојлера (где се свих шест брендОва праве у истој фабрици), или првог хита неувежбаног бенда који на снимку свира неко други, више се ништа не зна које је чије.
Ево, узели смо нешто од Горења, мислим да је пусто турско. Бар није кинеско.

kako nije kinesko? Gorenje je Hisense

Нисам завиривао. Штедњак са стакленом плочом што смо узели пре девет година је, ампак, мејд ин трки.

Ja imam švedski Electronux električni štednjak čiji su svi delovi iz Poljske. Sve je proizvedeno u Poljskoj, ali je sklopljen u Mađarskoj. Piše Made in EU.

Danas je poginuo radnik padom sa nekog od spratova na gradilištu Navigator Business Centra. Bio sam prisutan dok je policija vršila uviđaj, jezivo, šta da kažem.Poenta je da nema nijedne jedine vesti čak ni kod Hijenoida, očito je postalo prečesto, pa da se ne uznemirava živalj.

— Perodeformero (@Perodeformero4) December 7, 2019

Meni je malo jadno ovo zgražavanje nad poginulim šljakerima. Kao, mnogo nam je stalo.

ja sad imam gradiliste pred terasom bukvalno me boli kurac da li ce neko da najebe, jer ih boli kurac da postuju sve norme rada na takvom mestu, plus jezivo su bahati i bezobzirni prema komsiluku, ne jebu ni dva posto to sto skacu ljudima po glavama po ceo dan, zauzimaju po tri parking mesta jednim autom, smece gde stignu, zauzimaju ulicu bez dozvola boli ih paja.

Јебем ти Србију и ово друштво у којем смрт грађевинског радника пролази овако како пролази.

Voleo bih da mi se navede društvo gde je smrt bauštelca udarna vest.

Летећи Полип wrote:Voleo bih da mi se navede društvo gde je smrt bauštelca udarna vest.

Његово друштво с посла.

Летећи Полип wrote:Voleo bih da mi se navede društvo gde je smrt bauštelca udarna vest.

A da li je normalno da za pogibije bas niko ne odgovara?

Građevinski poslovi spadaju u radna mesta sa povišenim rizikom. To po definiciji znači da i ako su preduzete sve bezbednosne mere - može da dođe do povređivanja/smrti. Tako da da, sasvim je uobičajena stvar da niko ne odgovara. 

Druga stvar, uporno potcenjujete nemar/glupost radnika. Ne nosi se HTZ oprema, iako je ima. Skidaju se zaštite sa alata. Dolazi se pijan/mamuran na posao. Pristaju da rade na visini, iako se plaše visine. Svi su stručnjaci za struju itd...