kako zajebati radnika

Mr. Moonlight wrote:
...

zato državno zdravstvo mora biti očuvano za sutra, kada će privatnici biti streljani

Nije ti ovo tačno. Državno zdravstvo mora da postoji jer privatno (mislim na ordinacije sa jednim ili nekoliko lekara) ne može da ima skupe aparate, skenere, hirurge, specijaliste.

U Australiji svako mora da ima privatno osiguranje (ima nekih merila ko ne mora, penzioneri, nizak prihod, nezaposleni, oni su na Medicare, državno). I oni koji imaju privatno isto imaju Medicare. Za sve Medicare važi i kod privatnih, oni naplate od države ono što oni mogu da urade. Iole komplikovanija situacija, pregled, intervencija (očekivano) završi u državnoj bolnici. Rasterećenje državnih zdravstvenih ustanova je ogromno, dok stvarno ne mora kod njih da se ode. Privatne ordinacije šalju pacijente u državne kada se vidi da ne mogu ništa bez velike državne bolnice. I rutinske stvari kao porođaji ili operacije krajnika ili slepog creva smesta idu u državne bolnice.

Koliko je privatno zdrastveno mesečno kod nas, 100-200e?

ontheotherhand wrote:Koliko je privatno zdrastveno mesečno kod nas, 100-200e?

Meni je poslednje u Oz bilo 130EUR. Mislim da se to nije nešto promenilo.
Sigurno, oni za koje se zna da to ne mogu ili teško mogu da plate, oni su oslobođeni plaćanja tog privatnog zdravstvenog osiguranja.

Konačno neka lepa vest 

POCELO JE

Konačno neka lepa vest 

Ne bre. Mi se radiujemo samo kad je radnik mrtav.

Inspektori se na terenu susreću s raznim situacijama, prijeti im se, onemogućava rad, ali nisu rijetke ni komične situacije. Tako su prošle sedmice neprijavljenog radnika našli u buretu, gdje se pokušao sakriti.
 Uvrede i psovke
Ističu i da su se susretali s ljudima koji su plakali, jer su znali da će ih vlasnik, koji ih godinama drži neprijavljene, poslati kući i ostaviti bez posla bez obzira na to što imaju porodice.
- Prije dvije godine u skladištu velikog trgovačkog centra dvojica ljudi koji su premašili 50. godinu tovarili su velike vreće. Lijepo su me pozdravili kada sam ušao. No, kada sam se predstavio, čovjek je sjeo na beton, rukama pokrio lice i počeo plakati. Ta scena mi je jedna od težih otkako radim ovaj posao – kaže naš sagovornik.
Priča da njihove iskaznica najviše mrze ugostitelji, koji, uprkos stalnim kontrolama, odbijaju izdati fiskalni račun. Tako su na stolovima viđali račun star i po nekoliko dana, a nisu rijetke situacije da uopće račun nije ni bio izdat, zbog čega su i gosti bili u neugodnoj situaciji, jer su i oni dužni da ga traže. Zatekli su i klaonicu bez mesara. Vlasnik je prijavio samo radnika koji prodaje, pravi ćevape i fašira meso, a na pitanje gdje su ljudi koji rade u klaonici, rekao je da „on kolje i nabavlja stoku i pomaže u sortiranju mesa i pravljenju proizvoda“.

Radio sam u stolariji, bilo je dvadeset nas stalnih radnika i u zavisnosti od potreba pet do petnaest ljudi na crno. Najavu inspekcije smo dobijali dan-dva prije njihovog izlaska na teren, da se kvalitetno pripremimo za njihov dolazak, i mi u pogonu i knjigovođe, ovi što rade na crno taj dan pauziraju i sve funkcioniše kako red i zakon nalažu. Tako je bilo sve dok je vlasnik bio dobar sa lokalnim vlastima. Onda je podbacio sa donacijama pred jedne lokalne izbore i počela je inspekcija da nam nenajavljeno upada u pogon.

Među crnima je bio jedan lukavi koji je uvijek imao par vreća u pripravnosti, čim naiđe inspekcija on krene da kupi piljevinu u njih, kad ga ovi pitaju šta on radi u pogonu, on im odgovori kako je došao po piljevinu jer mu treba za zakiseljavanje zemljišta pošto planira da zasadi borovnicu.
Bio je i jedan  koji se panično bojao da ga inspekcija ne pronađe jer mu je rečeno da bi ga zbog toga skinuli sa biroa i ostao bi bez zdravsteene zaštite. Najbliža putu i parkingu je bila prijemna kancelarija, zatim pod istim krovom izložbeno prodajni salon i onda proizvodni pogon. Jednom prilikom trči taj prestrašen iz pravca salona i kaže ovima da bježe jer je inspekcija došla. Ja se zaputim prema salonu i vidim dvojicu mlađih ljudi, pitaju me -šta bi onom čovjeku, mi rekosmo dobar dan a on pobježe. Došli ljudi da vide šta od sobnih vrata ima u ponudi, ovaj jadnik se prestrašio kad je vidio odijela i kravate pa pomislio da su inspektori.

Firma je propala par godina poslije.

ОТ јел се разумеш мало у израду столарије?
Ја мало по кући радим за себе од иверице, да размењујемо мајсторске савете...

Radio sam uglavnom građevinsku stolariju, prozore i vrata. Kuhinje i namještaj samo sitne popravke. Obložio sam i par desetina stepeništa drvetom.

Пуно дрво значи?

Ја ускоро треба да радим ограду на степеништу и на терасама.
Требаће ми неко варење...

Puno drvo, naravno. Bio je i odjel pločastog namještaja ali tu sam samo povremeno ulijetao, kad im zagusti, uglavnom kroejnje i kantiranje te malo okivanja.

.....јесте, да, а власници малињака са фамилијом леже у хладовини и надгледају бербу експлоатацију.

ne znam gde bih sa ovim, pa neka ovde
genijalno rešenje za siromašne porodice

Long summer holidays hit poorer families the hardest. Should they be shorter? pic.twitter.com/vbU4Oxy6uv

— The Economist (@TheEconomist) August 24, 2019

Zamišljam šta je ekonomistov kolumnista pisao u doba robovlasništva.

Apologije, kao i sada.

U cemu je tacno ovde problem? I sada vec postoji prilicno siroka varijacija letnjeg skolskog raspusta u Evropi od negde 6 nedelja (Nemacka) do 14 (Italija). Oni sa kracim letnjim raspustom onda imaju dodatne raspuste od po nedelju, dve tokom godine. 
Pitanje je vise zasto skole za razliku od drugih institucija ne rade. Kad bi bilo recimo vise fleksibilnosti da mozes da uzmes raspust kad hoces individualno, mnogim ljudima bi bilo lakse, jeftinije i sa manje guzvi da organizuju porodicni odmor. To da je siromasnijima problematicnije da organizuju dugacak raspust deci je ocigledno.

pa aj da pričamo kako da ne budu siromašni, a ne kako da prilagođavamo društvo činjenici siromaštva.

Da su danasnje skole i raspusti anahroni je posebna tema vredna paznje i bez siromastva. Opet gori Hilandar.

wut? pa predmetni link se bavi siromaštvom.

ovo da su današnji raspusti anahroni je zanimljiva tema. što se mene tiče, raspust treba da pada u vreme kada vremenske prilike dozvoljavaju neprestan boravak napolju, treba da bude uvek u isto vreme jer deci odgovara cikličnost i treba da te dane iščekuju zajedno i da svake godine znaju kada će se to dogoditi. malo mi je horor varijanta u kojoj kažem detetu "idemo u novembru na Tajland, tada ti je raspust jer je nama tako zgodno, Phuket je divan u to doba godine". 

siguran sam da bi taj način bio lakši i jeftiniji, ali ne mislim da bi bio dobar za decu jer pospešuje helicopter parenting.

nisu škole anahrone, one su siromašne, što znači da su u skladu sa vremenom

budžeti za izvođenje nastave su žalosni, nastavnici su strašno loše plaćeni

ne bi bilo loše da prilagodimo raspuste godišnjim odmorima radnika zaposlenih kod privatnika poznatog u narodu kao gazda, to što nemaju odmor, da zanemarimo

još uvek nije napisao sve

nadam se

 pomeri se s mesta