kako zajebati radnika

Redak slučaj da čitanje komentara ne izaziva mučninu, naprotiv.

Ima i ono da neko ode na odmor pa sedi kuci. I to treba sankcionisati. Sta ima da ide na odmor ako od toga niko ne profitira. 


Nije Snyder bas skroz promasio sa "sado-populizmom".

Cekaj, hoce da poslodavci utvrdjuju osnovanost bolovanja koje je dao lekar u nadleznoj medicinskoj instituciji?

Надлежни су предложили да се закон допуни тако да послодавац може да затражи извештај здравствене установе на основу коjeг би се утврдила основаност боловања уколико је у току једног месеца проценат запослених који су одсутни већи од десет одсто.

Није нимало лако утврдити ко је од радника на лажном боловању. Кад се такве ствари дешавају, највише злоупотреба има у државном сектору, док се код приватника такви случајеви могу избројати на прсте једне руке, јер су радници испрепадани од губитка посла. Тамо се малтене нико и не усуђује да ризикује посао отварањем лажног боловања – сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и самосталних синдиката.

A onda kaže:

– Добро је да се ПКС тиме позабавила, јер не оправдавам лажна боловања, али разумем и људе који то користе да би могли да раде још неки посао да би преживели. ПКС би ипак више требало да се позабави могућностима смањења оптерећења послодаваца науштрб тога да зараде буду веће, да радник буде задовољнији. Јер, ако је просечна плата око 50.000 динара, а гро људи прима упола мање, онда је разумљиво што неко иде на боловање да би могао да ради додатни посао – истиче Савићева.

Najveći deo radnika na lažnom bolovanju su u državnom sektoru. Ergo: Treba spustiti namete poslodavcima, kako bi plate radnicima bile veće.






Lažna bolovanja treba saseći, i tu ne može biti nikakve solidarnosti. Pametnjakovići čekaju period kada znaju da je na poslu najgušće, pa onda uzimaju bolovanje. Ostali onda, u umanjenom broju, moraju da se nose sa špicom.

Cista glupost. To je vec regulisano propisima, ne znam kako su polupismenjaci to zamislili.
To je tesko dokazivo i padace na sudu dok se ne opasulje

Srpski gazda be like

MITA Leskovac

U dobfo je, jos uvek ne mogu da hapse i prisluskuju... To je tema na kojoj opozicija moze da gusla do besvesti, ali ce ipak radije da nastave o Kosovu

Летећи Полип wrote:

Lažna bolovanja treba saseći, i tu ne može biti nikakve solidarnosti. Pametnjakovići čekaju period kada znaju da je na poslu najgušće, pa onda uzimaju bolovanje. Ostali onda, u umanjenom broju, moraju da se nose sa špicom.

  .... изјавио радник. 

High score, low pay: why the gig economy loves gamification

Gaming the game, Burawoy observed, allowed workers to assert some limited control over the labour process, and to “make out” as a result. In turn, that win had the effect of reproducing the players’ commitment to playing, and their consent to the rules of the game. When players were unsuccessful, their dissatisfaction was directed at the game’s obstacles, not at the capitalist class, which sets the rules. The inbuilt antagonism between the player and the game replaces, in the mind of the worker, the deeper antagonism between boss and worker. Learning how to operate cleverly within the game’s parameters becomes the only imaginable option. And now there is another layer interposed between labour and capital: the algorithm.

Dobro je ovo. Nabasaće u svojoj obesti na tačku nakon koje se ljudi spaljuju ispred Vlade, ili, još bolje, spaljuju Vladu. Samo neka požure.

Da li će donosioci odluka imati sluha za glas javnosti?

… pita se renomirano wannabe-libertarijansko glasilo Startit Vesti. Burek-and-jogurt novinarstvo wanders into startup community managers world.

kako su zajebali radnika




(jbg ne mogu ljudski da embedujem ceo tvit iz kog ovo potiče)

što bih ja finansirao natalitet? Propašće mi fabrika",

Pravi Baja.

"Odmah ona veže drugo dijete, znači nije radila devet mjeseci, nije radila godinu dana, odmah veže drugo dijete, odmah čuva trudnoću, znači opet devet mjeseci, godinu. Imam jedno sedam žena koje treće dijete odmah vežu. Neka djece, hvala Bogu, što kažu mašala, ali ne mogu to fabrike platiti

Ovo je trebalo na obrazovanje, ili na RTS, ali nema veze.

Пази кад сам их прочитао као рт свести.

Tačno su pročitao.

fikret selimbašić wrote:

što bih ja finansirao natalitet? Propašće mi fabrika",

Pravi Baja.

"Odmah ona veže drugo dijete, znači nije radila devet mjeseci, nije radila godinu dana, odmah veže drugo dijete, odmah čuva trudnoću, znači opet devet mjeseci, godinu. Imam jedno sedam žena koje treće dijete odmah vežu. Neka djece, hvala Bogu, što kažu mašala, ali ne mogu to fabrike platiti

Postoji jednostavna solucija za to.

Zabraniti ženama da rade. 

Одговара ли странцима да српски радник остане без права

Иако је најављено да ће статус радника на лизинг коначно бити законски регулисан, то се још није реализовало, а судећи према последњим дешавањима, Закон о агенцијском запошљавању неће бити скоро пред посланицима.
Синдикатима је достављен у потпуности измењен текст из кога су избачене кључне одредбе које би требало да пруже правну заштиту радницима ангажованим на овај начин. Секретар Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић за Спутњик истиче да је уверен да иза најновијег пролонгирања и измена одредаба стоји Америчка привредна комора и Савет страних инвеститора.
„Наша конкретна примедба је да нису усвојене неке ствари које су већ биле договорене на радној групи и на јавној расправи. Нажалост, Министарство рада понудило је сасвим нови текст који није усаглашен и на који имамо велике примедбе.“
Министарство рада није прихватило одредбу да број запослених на лизинг у оквиру фирме мора бити строго ограничен. Тако би у будућности категорија запослених на неодређено време могла бити у потпуности замењена категоријом радника ангажованих искључиво по потреби, наводи Михајловић и истиче да већ сада постоје фирме у којима је више од 60 одсто радника управо ангажовано путем лизинга.
„И они примају мању плату за око 30 до 40 одсто у односу на раднике који раде на неодређено. Ми се залажемо за то да се плате радника ангажованих путем агенција изједначе са платама осталих запослених ангажованих код предузетника на истим пословима. Сматрамо да број радника на лизинг не сме да прелази 10 одсто од укупног броја радника у фирми.“
Истовремено, није прихваћена ни одредба да Агенције за запошљавање морају да имају оснивачки улог, чиме би био гарантован бонитет.
„Једноставно не желимо да у Србији постоји око 50 малих агенција које не дају никакво обезбеђење ни гаранцију, које ће се преко ноћи гасити и где ће људи остајати без плата. То се у пракси већ дешавало, дешава се још, као што се догађа и да се отварају фантомске агенције које шаљу раднике на рад у иностранство, па онда више не знамо ни где су, радници буду преварени, враћају се о свом трошку, а ни ми ни држава нисмо могли да имамо било какав увид у рад тих агенција.“
Наш саговорник наглашава да очекују да се у процедуру врати првобитан текст или да се поново сазове радна група која би евентуално радила на доради тог текста.
Уколико предлог закона не буде враћен на јавну расправу, синдикати неће подржати његово усвајање у овој форми, каже Михајловић и не одбацује могућност да и поред тога Закон буде усвојен преко ноћи.
Иначе, ангажовање радника на лизинг пракса је коју познају све европске земље. Међутим, њихов статус је комплетно регулисан законом, имају многа права и гаранције, а у неким државама радници ангажовани путем агенција остварују већу зараду од радника који су запослени по класичним основама. Такође, у европским земљама, број радника ангажованих путем агенција ограничен је на 10-15 одсто у односу на укупан број запослених у фирми.
Србија је истовремено и једина европска земља у којој радници раде на лизинг, а да то није регулисано посебним законом.
Спутњик је затражио да надлежни у Министарству рада прокоментаришу најновија дешавања у вези са Законом о агенцијском запошљавању, али до закључења овог текста одговор није стигао.

Za koga rade vozači i članovi udruženja CarGo?


Za razliku od taksista koji imaju registrovane preduzetničke radnje za ovu delatnost, vozači koji rade kao članovi udruženja CarGo (Kargo) imaju veoma zamršeni radni angažman – formalno se ne bave taksi prevozom, već vrše uslugu „inovativne pomoći na putu” za članove udruženja CarGo; ipak, njihov poslodavac nije udruženje CarGo, već preduzetnička radnja koja radi u okviru udruženja; vožnje ne naplaćuje vozač, već novac inkasira treće pravno lice – firma „CarGo Tehnologies“ koja je vlasnik aplikacije.

Iz Sekretarijata za inspekcijske poslove Grada Beograda naveli su 8. marta za Radnik.rs da je doneto četiri rešenja o oduzimanju vozila tokom vršenja nadzora nad javnim prevozom putnika, naručenim i naplaćenim preko CarGo aplikacije jer su vozači, kako navode, „obavljali taksi prevoz, a ne poseduju odobrenje nadležnog organa za obavljanje taksi prevoza“.

Dodatni posao – između preduzetnika i udruženja

Dvojica vozača koji su radili kao članovi udruženja CarGo pristali su da pod zaštićenim identitetom govore za Radnik.rs o uslovima rada u ovom udruženju.

Jedan od njih dvojice kaže da ima stalni posao, a da mu je CarGo predstavljao dodatni izvor zarade. Kako objašnjava, njegov posao kao vozača je bio sličan poslu taksiste, s tim što im je dozvoljeno da prevoze samo one putnike koji traže prevoz preko CarGo aplikacije.

Prvi ugovor, kako kaže, potpisao je prošle godine sa firmom „Non-stop SD“ doo koja je partner CarGo-a i registrovana je za „ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju“.

„Potpisao sam ugovor o dopunskom radu u okviru koga nam uplaćuju staž 2.900 dinara i potpisali smo ugovor sa tom firmom da smo pozajmili kola za usluge“, navodi on.

U ugovoru o dopunskom radu koji nam je dostavio piše da će radnik obavljati posao „vozač-limo servis“, da će raditi četiri dana u nedelji, ukupno 9h nedeljno, i da će za svoj rad dobiti 5.000 dinara neto na kraju obračunskog perioda. Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Takođe, dostavio nam je Ugovor o ustupanju motornog vozila na korišćenje koji je takođe potpisao sa istom firmom, a u skladu sa ugovorom on ustupa firmi „Non-stop SD“ svoje vozilo.

Bez obzira na to što u ugovoru piše da je zarada 5.000 dinara mesečno, on kaže da zarada vozača zavisi od broja vožnji i da im se isplaćuje jednom nedeljno. Kako navodi, ovaj posao može biti samo dodatni izvor zarade.

„CarGo nam uzima 30% zarade od vožnje, od ostalih 70% što nam ostane plaćamo i gorivo i kvarove automobila. Start nam je jeftiniji nego kod taksi vozača, pa tako za svakodnevni rad sa vikendima, osam sati dnevno možemo da zaradimo oko 50.000 dinara mesečno, ali na to imamo troškove održavanja automobila“, kaže on.
Za koga rade vozači i članovi udruženja CarGo?
Radnik.rs > Priče > Za koga rade vozači i članovi udruženja CarGo?
Autor: Miloš Vučković 29/03/2019 0 komentara

Priče
google_plusoneДељење132
Za razliku od taksista koji imaju registrovane preduzetničke radnje za ovu delatnost, vozači koji rade kao članovi udruženja CarGo (Kargo) imaju veoma zamršeni radni angažman – formalno se ne bave taksi prevozom, već vrše uslugu „inovativne pomoći na putu” za članove udruženja CarGo; ipak, njihov poslodavac nije udruženje CarGo, već preduzetnička radnja koja radi u okviru udruženja; vožnje ne naplaćuje vozač, već novac inkasira treće pravno lice – firma „CarGo Tehnologies“ koja je vlasnik aplikacije.

Iz Sekretarijata za inspekcijske poslove Grada Beograda naveli su 8. marta za Radnik.rs da je doneto četiri rešenja o oduzimanju vozila tokom vršenja nadzora nad javnim prevozom putnika, naručenim i naplaćenim preko CarGo aplikacije jer su vozači, kako navode, „obavljali taksi prevoz, a ne poseduju odobrenje nadležnog organa za obavljanje taksi prevoza“.

Dodatni posao – između preduzetnika i udruženja

Dvojica vozača koji su radili kao članovi udruženja CarGo pristali su da pod zaštićenim identitetom govore za Radnik.rs o uslovima rada u ovom udruženju.

Jedan od njih dvojice kaže da ima stalni posao, a da mu je CarGo predstavljao dodatni izvor zarade. Kako objašnjava, njegov posao kao vozača je bio sličan poslu taksiste, s tim što im je dozvoljeno da prevoze samo one putnike koji traže prevoz preko CarGo aplikacije.

Prvi ugovor, kako kaže, potpisao je prošle godine sa firmom „Non-stop SD“ doo koja je partner CarGo-a i registrovana je za „ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju“.

„Potpisao sam ugovor o dopunskom radu u okviru koga nam uplaćuju staž 2.900 dinara i potpisali smo ugovor sa tom firmom da smo pozajmili kola za usluge“, navodi on.

U ugovoru o dopunskom radu koji nam je dostavio piše da će radnik obavljati posao „vozač-limo servis“, da će raditi četiri dana u nedelji, ukupno 9h nedeljno, i da će za svoj rad dobiti 5.000 dinara neto na kraju obračunskog perioda. Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Takođe, dostavio nam je Ugovor o ustupanju motornog vozila na korišćenje koji je takođe potpisao sa istom firmom, a u skladu sa ugovorom on ustupa firmi „Non-stop SD“ svoje vozilo.

Bez obzira na to što u ugovoru piše da je zarada 5.000 dinara mesečno, on kaže da zarada vozača zavisi od broja vožnji i da im se isplaćuje jednom nedeljno. Kako navodi, ovaj posao može biti samo dodatni izvor zarade.

„CarGo nam uzima 30% zarade od vožnje, od ostalih 70% što nam ostane plaćamo i gorivo i kvarove automobila. Start nam je jeftiniji nego kod taksi vozača, pa tako za svakodnevni rad sa vikendima, osam sati dnevno možemo da zaradimo oko 50.000 dinara mesečno, ali na to imamo troškove održavanja automobila“, kaže on.


Snimak iz CarGo aplikacije. Napomena: ime i fotografija vozača su uklonjeni zbog zaštite podataka o ličnosti.

Drugi vozač za Radnik.rs kaže da je kao vozač udruženja CarGo radio samo mesec dana jer, kako kaže, zarada je bila ispod očekivane. Navodi da je morao da poštuje instrukcije o tome šta znači biti vozač udruženja CarGo.

„Putnici koje prevozimo se ne nazivaju putnicima, već klijentima. To mi je izričito rečeno – mi smo udruženje građana, a ne taksi“, kaže on.


Istorijat CarGo-a
Kompanija CarGo Technologies d.o.o je osnovana u Beogradu u martu 2015. godine sa registrovanom delatnošću tur-operatora, odnosno organizatora turističkih putovanja. Iz CarGo-a su na svom sajtu 2018. godine naveli da se bave iznajmljivanjem softvera koji „naplaćuje i organizuje prevoz auto prevoznicima i rent a car kućama, koji posluju u skladu sa Zakonom o turizmu“. Takođe, naveli su da „CarGo nudi usluge svojim korisnicima, koje nisu iste kao klasične usluge taksista, jer nema taksimetar, nema tablu na krovu, uslugu naplaćuje elektronski, nema dispečerski centar niti pravo korišćenja žute trake”,

Oktobra 2017. godine „CarGo technologies“ d.o.o menja delatnost u konsultanske delatnosti u oblasti informacione tehnologije.

U oktobru 2018. godine usvojene su izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju kojim su pooštreni uslovi za obavljanje delatnosti limo servisa. Do tada je limo servis bio regulisan Zakonom o turizmu. Direktor „CarGo technologies“ Vuk Guberinić naveo je tada da su limo servisi partneri CarGo i da „više neće moći da voze“ i da to ugrožava funkcionisanje CarGo.

Novembra 2018. godine „Cargo technologies“ d.o.o osniva ogranak „GoCar Rent-A-Car“ čija delatnost je iznajmljivanje i lizing automobila i lakih motornih vozila, a zastupnik je isto Vuk Guberinić.



U februaru 2019. direktor CarGo Guberinić najavljuje da CarGo ipak nastavlja sa radom i da je osnovano udruženje građana CarGo. „Zakon (o prevozu putnika u drumskom saobraćaju) ni na jedan način ne obavezuje CarGo, jer ovaj servis nije taksi, niti javni prevoz“, rekao je Guberinić. Predsednik udruženja CarGo je Aleksandar Vučić koji je u septembru 2018. godine bio izvršni direktor kompanije CarGo.

CarGo: Inovativna pomoć na putu u slobodno vreme

Predsednik udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić za Radnik.rs kaže da je pogrešno reći „CarGo vozači“ budući da CarGo udruženje ne zapošljava vozače.

„Mi se ne bavimo prevozom putnika, niti smo javni prevoz. Mi pružamo uslugu inovativne pomoći na putu samo članovima našeg udruženja. Uglavnom ljudi imaju osnovni posao, a u slobodno vreme pomažu drugim članovima Udruženja. Ljudi sami određuju koliko će sati dnevno pružati uslugu, u zavisnosti od svojih obaveza i mogućnosti, tako da isključivo od njih samih zavisi i njihova zarada, koja se isplaćuje na nedeljnom nivou“, kaže Vučić.

U Vučićevom odgovoru nije precizirano šta znači „inovativna pomoć na putu“, odnosno o kakvoj tačno je pomoći reč. Član udruženja CarGo može postati svako ko preuzme aplikaciju CarGo na svom mobilnom telefonu, a, kako je navedeno u Agenciji za privredne registre, ovo udruženje ima za cilj „razvoj pametnog prevoza u pametnim gradovima i zaštitu prirodne sredine“. Udruženje CarGo ima i registrovanu privrednu delatnost – računarsko programiranje.

Na pitanje Radnik.rs sa kojim pravnim licem vozači imaju zaključen ugovor i o kakvom ugovoru je reč, Vučić kaže da član udruženja CarGo koji pruža uslugu drugom članu „ima zaključen ugovor sa preduzetnikom ili je i sam preduzetnik, kako bi svako bio prijavljen“. Dodaje da svi vozači imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima i ugovore o dopunskom radu.

Vučić u odgovoru portalu Radnik.rs nije precizirao sa kojim preduzetnicima vozači imaju zaključene ugovore i zbog čega oni rade za preduzetnike, a ne za udruženje CarGo. Ono što takođe na osnovu ovog odgovora nije jasno je – ko naplaćuje vožnju putnicima, odnosno članovima udruženja.

Uvidom u račune koji su izdati putnicima (članovima udruženja CarGo) nakon vožnje, vidi se da je izdavalac računa firma „CarGo Technologies“, koja je vlasnik aplikacije CarGo.

Uslov da bi vozači mogli da rade ovaj posao, navodi Vučić, je „da imaju minimum 5 godina vozačkog iskustva, potvrdu da nisu osuđivani i da se ne vodi postupak protiv njih, da polože tekst poznavanja grada, a ukoliko ispune sve uslove, onda Udruženje građana radi obuku sa njima i nakon toga oni dobijaju pristup CarGo aplikaciji, preko koje mogu da pružaju uslugu isključivo drugim članovima Udruženja“.

Zanimljivo je da se na sajtu CarGo aplikacije navodi da kompanija CarGo u Cirihu u Švajcarskoj sarađuje sa taksi udruženjem „Züri taxi 7×2”.

Na pitanje zbog čega u Srbiji ne sarađuju sa taksi udruženjima, Vučić kaže da to ne bi bilo moguće.

„Ovde dobar deo taksista odbija inovacije, odbija da uđe u 21. vek i žele na silu da zabrane konkurenciju. Pa da li svaki pekar treba da zabrani da se u njegovom komšiluku otvara druga i bolja pekara?“, navodi on.
Takođe, CarGo je novembra 2018. godine objavio da je nabavio 20 automobila Toyota Corolla. Na pitanje da li su ta vozila ogranka “GoCar Rent-A-Car” koji posluje u okviru “CarGo Technologies” Vučić odgovara da: “ta vozila nisu iznajmljena članovima Udruženja, već se nalaze u podzakupu drugih pravnih lica, koja su takođe članovi Udruženja građana “CarGo” i njih koriste članovi Udruženja za pružanje usluge”

U odgovoru udruženju CarGo koje je upućeno 25.2.2019. godine od strane ministarke saobraćaja Zorana Mihajlović je ukazano da je udruženje CarGo dužno, kao i svi privredni subjekti koji posluju u Republici Srbiji, da prilagodi svoje poslovanje zakonima Republike Srbije.

Članovi udruženja CarGo su protestovali ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu 1. i 15. marta 2019. godine. Zahtevi protesta su smena ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović, jer je, kako kažu:“ zloupotrebila institucije i prevarila građane, a u cilju zaštite taksi mafije.”

CarGo 26. marta 2019. godine izdaje saopštenje da mu je zabranjeno oglašavanje od strane tržišne inspekcije jer kako je navedeno u rešenju: “podstiče korišćenje aplikacije CarGo preko koje se mogu ugovoriti usluge prevoza, koje, po svojim karakteristikama odgovaraju taksi prevozu”.

Dva dana kasnije, 28. marta CarGo i 15 preduzetnika koji se bave “alternativnim vidovima” prevoza podneli su inicijativu Komisiji za zaštitu konkurencije da se pokrene postupak ispitivanja povrede konkurencije „od strane kartelski organizovanih taksi predstavnika“.

jebo ih car go