MEDIJI I CENZURA

KO TO BEŠE OLJA BEĆKOVIĆ

Film ,,W” govori sve najgore o Džordžu (W) Bušu, a prikazan je u vreme dok je ovaj bio predsednik Amerike! I nisu film emitovali u „Kupusnom listu”, niti na „Jutjubu”

Danica Popović*

Da su sada devedesete, Olja bi postala heroina napaćene Srbije. Da Olja nije – Olja, postala bi vođa opozicije. I nečija marioneta? Nebitno. Samo jedno je ovde bitno – cenzura „Utiska nedelje” ne bi tek tako pala u zaborav. Ovakav povod za rušenje režima, a opozicija – ćuti.
Šta se to sada dešava? Nema više opozicije? Tja, ima je, ali nema para.
Devedesetih je opozicione medije plaćao Zapad. I postigao danas nezamislivu slobodu medija. Sirotinjski raj za novinare: jedna novina te neće odeš u drugu. Jedna televizija te neće pređeš na drugu. Ponekad za manje pare, ali sačuvaš dušu. Ima li drugog leka za autocenzuru, a na planeti Zemlji?
Bio je to čarobni spoj: novinari su imali čvrsta uverenja (da treba srušiti Miloševića), a Zapad je imao pare. I ista uverenja. Opozicija je to nazivala „snažnom međunarodnom podrškom”, a režim je govorio o stranim plaćenicima. Sa ove distance kad gledam, vidim da su i jedni i drugi bili u pravu, barem što se tih etiketa tiče.
A sada se sve promenilo. Želje Zapada sada ispunjava vlada. Kosovo? Izvolite. Unitarna Bosna? Radimo na tome... Pa zašto bi Zapad onda finansirao bilo kakve opozicione medije?
Ne bi to danas ni bilo potrebno, da institucije nisu ostale iste kao u Miloševićevo doba. Ovde i dan-danas čelnici dobijaju uputstva od Gazde i bespogovorno ih sprovode. Gazda je, doduše, u međuvremenu nekoliko puta promenio ime, ali ćud nije. Demokratija? Ha-ha-ha. Dobacili su do poštenog prebrojavanja glasova. Privatna svojina? Može i to, ali samo za odabrane i poslušne...
I onda stvarno nikoga i ne čudi to što privatni vlasnik televizije B 92 ukida svoju najgledaniju emisiju. Cenzura? Naravno. Ne ujeda se ruka koja ti ustupa frekvenciju (to jest, dve frekvencije), valjda je to svakom u Srbiji jasno.
I tako nestade Olja iz medija. Za razliku od devedesetih, nema više ozbiljnog medija koji bi nju zaposlio. Možeš, Olja, da odeš u časopis „Kupusni list”, poručuje vlast, i ne samo vlast, nažalost. Isto poručuje i Goran Milić iz Al Džazire, kaže: „Samo ti, Olja, snimaj, sve će to internet preneti ... i pozlatiti.”
Da ne bude zabune nije ovde stvar u Olji. Stvar je u tome da Srbija danas nigde ne može da sazna kolike je neznalice vode. Recimo da, kao nekad, čuje kako Tomislav Nikolić ne zna kako mu se zove smer na kome je magistrirao. Da sada, recimo, od učenog sveta čuje priču o tome kako je nemačka izdavačka kuća De Gruiter u septembru ove godine potvrdila da je članak gradonačelnika Siniše Malog plagijat i povukla ga iz svog časopisa, dok u Srbiji niko nema petlju da to isto uradi s njegovim doktoratom. Niti sa plagiranim doktoratom Aleksandra Nambije Šapića. Niti s plagijatom ministra policije. Nezgodno je to – podsećati javnost da policiju vodi lice kome je dokazana intelektualna krađa. Nakon što je dva puta odbio otvoreni poziv da pred kamerama demantuje plagijat oni ugasiše kamere. Pametno, priznajem.
U tom mraku, svi će zaboraviti trenutak kada je Jorgovanka Tabaković na RTS-u pohvalila „jednog našeg vrlog ekonomskog novinara” koji je, kako je setno naglasila, rekao: „Stabilnost nije sve, ali bez stabilnosti, sve je – ništa.” O tempora, o mores, što bi rekao Žika Obretković! Svako ko je makar prelistao bilo koju ozbiljnu knjigu o ekonomskoj politici zna za Karla Šilera, zapadnonemačkog ministra privrede (1966–1972), koji je ovim rečima objavio da Nemačka nikada više neće voditi inflatornu ekonomsku politiku. Sme li guvernerka to da ne zna? Sme, naravno. Uz dva mala uslova: da sama tu temu ne otvara, i drugo, ako joj već izleti i bruka se otkrije, da tu brljotinu nijedan novinar više ne sme da objavi u udarnom terminu.
Ne znam kako mi sad baš pade na pamet film „W”, koji sigurno nije najbolji film na svetu, ali jeste bitan za one koji razmišljaju o demokratiji, slobodi, ili o Maksu Veberu, idejnom uzoru našeg premijera. Ovde je bitno to da film govori sve najgore o Džordžu (W) Bušu, a prikazan je u vreme dok je ovaj bio predsednik Amerike! I nisu film emitovali u „Kupusnom listu”, niti na „Jutjubu”, nego lepo, kako bog zapoveda širom Amerike i širom sveta. I nije ga režirao bilo ko, nego Oliver Stoun, levičar i ljuti Bušov politički protivnik. Sam Buš o filmu nikada ni reči nije rekao, nikome otkaz nije dao, niti je kome zbog tog filma dlaka s glave falila.
Veberovski potez lečenog alkoholičara Buša mlađeg, koji nije imao potrebu da zove telefonom one s kojima se ne slaže, niti da ukida filmove i emisije koje mu nisu po volji. Da li se Buš uzdržao zato što je bolje od Vučića razumeo Vebera, ili mu institucije nisu dozvolile da reaguje – svejedno. Glasam za institucije. #¶
#*Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta
u Beogradu

Autor: DANICA POPOVIĆ

Dario Hajrić @romulian  ·  9h 9 hours ago
Kaićev chart kao Glenn Beck kad se dohvati table i krede. Leprikoni koji igraju kazačok povezani su sa Dajmlerom, Dajmler sa vanilicama...

Natalija Miletić 19/12/2014 |  
Where have all the hackers gone


 
Sticajem još uvek nerazjašnjenih okolnosti, sajt Peščanika oboren je u junu ove godine, baš nakon objavljivanja analize trojice naših naučnika, koji su izneli dokaze o plagijatima ministra unutrašnjih poslova Nebojša Stefanovića. Sajt je danima bio nedostupan, a dobro organizovani napadi nastavili su se i u narednim mesecima. Vinovnici ovog krivičnog dela i napada na slobodu medija još uvek nisu pronađeni i kažnjeni.
Iako u očiglednom sukobu interesa, ministar Stefanović lično se zauzeo za što hitnije pronalaženje počinioca. Upitan o toku istrage, ministar je rekao da se na otkrivanju napadača na Peščanik intenzivno radi, ali ono što usporava istragu je iščekivanje operativnih podataka inostranih službi o IP adresama sa kojih su napadi sprovedeni (Stav Srbije – TV Prva, 14.09.2014):
U prvom napadu smo otkrili sve zemlje i sve IP adrese sa kojih je došao napad. Ja na žalost ne mogu da odem u Veliku Britaniju, Kanadu ili Ameriku i da im kažem sada morate u roku od 15 minuta da mi kažete ko su ovi i da idete da ih pohapsite. Ja sam ih molio, upućivao dopise i urgencije preko našeg Interpola. Mi smo tim zemljama poslali zvaničan zahtev, oni naravno moraju da imaju odluke svojih sudova da nam dozvole uvid u to, da sudovi najpre dozvole njihovim istražnim organima da izvrše istragu, da njihovi istražni organi to završe i da nam onda pošalju kome pripadaju te IP adrese. Ja čekam taj odgovor. Dakle, voleo bih da imam moć van okvira ove zemlje i da mogu da ubrzam i naredim hitriju, ili bržu istragu i voleo bih ako neko smatra da možemo da uradimo više od ovoga, evo, da kažu ljudi iz Peščanika šta je to što policija nije uradila, a da može da uradi?
Uprkos dokazima Peščanika da su hakerski napadi došli i sa domaćih adresa, koje su predate nadležnim institucijama, i uprkos zdravom razumu koji ukazuje na to da iza ove cenzure stoje oni kojima nije odgovaralo da se istina o plagijatima čuje, Stefanović je nedostatak napretka i sporost u istrazi pripisao nemogućnosti da ubrza policije širom sveta. Ovakvu tvrdnju ponovio je i predsednik Vlade Aleksandar Vučić (Danas, 24.10.2014):
Ja sam bio jako neprijatno iznenađen kad se to desilo… Čekamo da dobijemo odgovore iz tih zemalja sa čijih servera je došlo. U svakom slučaju, to je jedna od stvari koja mora da se ispita do kraja i tome veoma ozbiljno pristupamo. Ne moram da se slažem sa onim o čemu Peščanik piše, ali tome moramo da pristupimo ozbiljno.
Ali Stefanović i Vučić ovde ne govore istinu. Njih su, naime, demantovale britanska i kanadska policija koje je sam ministar nabrojao kao aktere sa kojima srpska policija sarađuje. Njihova odeljenja za visoko-tehnološki kriminal (National Crime Agency – National Cyber Crime Unit, Velika Britanija; Royal Canadian Mounted Police – Integrated Technological Crime Unit, Kanada) su potvrdila da nikada nisu dobila bilo kakav zahtev srpske policije u vezi sa obaranjem Peščanika.
Na pitanje Da li je Vaša jedinica primila bilo kakav zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (u periodu od juna do septembra 2014.) u vezi sa napadima na online portal Peščanik u junu i/ili avgustu 2014.?, obe jedinice su odgovorile – odrično. Dakle, strane policije demantuju da su dobile bilo kakav zahtev za istragu o hakerskim napadima i, suprotno tvrdnjama Stefanovića i Vučića, oba odeljenja za borbu protiv cyber kriminala potvrdila su da ni na koji način nisu uključena u rešavanje slučaja Peščanik.
Uprava kriminalističke policije MUP-a RS takođe je odbila da, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odgovori kojim stranim službama je poslat zahtev za razmenu operativnih podataka, kada je on poslat i koje službe su na zahtev odgovorile. Obrazlažući ovakvu odluku, Uprava navodi da bi otkrivanje ovih podataka ugrozilo, omelo ili otežalo sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela. S druge strane, sam ministar Stefanović (Stav Srbije – TV Prva, 14.09.2014), kao i načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal Saša Živanović (Blic, 25.06.2014), javno su imenovali države iz kojih su napadi došli. Ako je verovati Upravi kriminalističke policije, Stefanović i Živanović su time i sami ugrozili tok istrage i otkrivanje vinovnika napada na Peščanik, te bi shodno tome trebalo da odgovaraju.
I dok istraga tapka u mestu i ministar tvrdi da je jedina prepreka na putu otkrivanja pozadine napada na Peščanik komplikovana procedura razmene podataka, inostrane službe tvrde da ni na koji način nisu deo istrage MUP-a. Drugim rečima, ministar Stefanović već pola godine dezavuiše javnost i građane svojim tvrdnjama o obaranju Peščanika. Upravo tu se krije i odgovor na ministrovo pitanje šta je to što policija nije uradila, a da može da uradi?
 
Peščanik.net, 19.12.2014.
TEMA – SLUČAJ MEGATREND

Nebojša Krstić @Krle22  ·  46m 46 minutes ago
Sudeći po našem iskustvu, samo je pitanje vremena kad će doći do sukoba Kolinde i Karamarka.

Vučić BIRN-u: Čitajte korisne knjige a ne štetne ugovore!
13.01.2015
Predrag Lucić


Aleksandar Vučić
Poruka srpskog premijera Aleksandra Vučića novinarima BIRN-a (Balkanske regionalne istraživačke mreže) koji guraju svoj nos u njegove poslove:

Šta njih tera u tom BIRN-u
Da u sve što radim virnu?
Šta ih goni da ospore
Moje lepe ugovore?

Šta ih sili da rovare,
Sitnim fontom oči kvare?
Ko je lud zbog ugovora
Da postane slepac Ćora?

Kom se čita – ima knjiga!
Za ugovor šta ga briga?
Sitnoj duši to je hrana:
Ugovor mesto romana.

Ko nos gura u hartije
Etihada i Srbije?
Jel' to CIA plaća, snajka,
Er Serbija da se panjka?

Što BIRN novi skandal stvara
U basenu Kolubara?
Što ih svrbi kop Tamnava
I ko vodu ispumpava?

Za čiji se račun piše
Da dileja vodu siše?
Ko podmeće časnim nama
Čak i biznis s poplavama?

Kad se skandal novi rodi
Posle Tamnave na vodi,
Znajte – neću da oklevam
I BIRN-u ću da zapevam:

Šeike u letnjim haljinama volim,
Šeike u letnjim haljinama volim,
Čuvaju mi leđa,
Mirišu na lovu,
Moj će brat Al Zajed da kupi i Zvezdu.
Čuvaju mi leđa,
Mirišu na lovu,
Ko bi sad od toga pravio bruku?

Etihad na nebu,
Beograd na vodi,
To je moja, to je moja, to je…
To je moja, to je moja, to je…
Moja… Stop! Cenzura!

Уводник

Љиљана Смајловић

Ми нисмо БИРН

Постоји милион начина да новинар направи грешку, али само један добар да је исправи – да призна грешку чим је увиди, и да се извини ако је некога оштетио. У супротном, остаје сумња да грешка није била случајна.
Пример за ово прво дао је јуче Танјуг. Ова новинска агенција је у недељу емитовала годину дана стару вест да је Србија скочила за осам места на ранг-листи медијски слободних земаља – да би се јуче, по открићу грешке, извинила корисницима и јавности.
Балканска истраживачка мрежа (БИРН) пример је обрнутог приступа, оног који буди сумњу у интегритет новинарског рада. Тај портал оптужио је ЕПС што извођача радова за посао пребацивања воде из копа Тамнава – Западно поље у Колубару није изабрао директном погодбом и по хитној процедури, уместо тендером. БИРН-ов новинар пропустио је да саопшти важну чињеницу: да је посао финансирала Светска банка и да је њен услов био да се распише тендер.
БИРН је мало знан јавности у Србији, но реч је о организацији која ужива значајну финансијску наклоност западних државних и недржавних донатора, пре свега ЕУ. Након што је Александар Вучић прошлог петка оштро напао БИРН и његове финансијере због писања о Тамнави, уредник у БИРН-у Слободан Георгијев у недељу је рекао да такве оптужбе износе они који немају „аргумената за цивилизовани дијалог”, да власт „успешно ради на подјармљивању свих медија у Србији” и да је БИРН важан јер Србија „нема мејнстрим медије који смеју континуирано да раде на мониторингу владиних политика”.
Већ сутрадан се показало да је извештавање БИРН-а било мањкаво. Светска банка је демантовала централну тезу БИРН-а о неопходности директне погодбе и показало се да „мејнстрим” медији можда и немају богзна шта да науче од колега из БИРН-а. Уредници овог портала су још критиковали и чињеницу што нико осим београдског „Времена” није преузео њихов текст о исушивању копа. На жалост по БИРН, испоставило се да би овај портал можда могао нешто да научи и од најокорелијих српских таблоида. О послу исушивања копа опширно су пре БИРН-а негативно писали и „Таблоид” Милована Бркића и „Курир”, али ти таблоиди, за разлику од БИРН-а, нису прећутали да је Светска банка била та која је ЕПС-у наметнула тендер уместо директне погодбе. Но БИРН и даље тврди да није погрешио.
Овај портал је лане од Делегације ЕУ у Београду добио 90.000 евра за истраживачко новинарство и борбу против корупције. То су вредни циљеви којим је потребна подршка. БИРН можда није добра замена за „мејнстрим медије”, али то не значи да Србији нису потребни бољи „мејнстрим медији” од ових које има.
За неколико недеља ћемо знати где смо на најновијој листи Репортера без граница. Али на листи „истраживачких новинара без граница” смо свакако напредовали.
Љиљана Смајловић
објављено: 14.01.2015