Tuđice i ostale pozajmljenice

ostap bender wrote:srpski jezik zivi od tudjica i lako i brzo ih ukljucuje u svoj fond. poput dzeparosa na pijaci. engleski naravno prati druge jezike u mracnu ulicu gde ih lupi po glavi i isprazni im dzepove.

Одлично речено .

Мада, број тих језика и није превелик... онај староенглески се није превише разликовао од старонемачког, па онда дошли Французи, и онда два слоја латинског фила на ту торту, и две смене владе самогласника, плус гомила израза из колонија које су претворили у домаће методом једначења по сличности (нпр compound - од campong). И сад је та папазјанија франачки језик (lingua franca ) у пола света. Историја је курва.

Ongnonlou Dolo wrote:evo ovako, dolo ima neki kompjuter u kuci -4 godine pre nego sto se radio i sve njegove aktivnosti na njemu izuzev pisanja emailova su oduvek bile na engleskom, sto bi bilo jedno 95% aktivnosti na njemu. ti uskoce ne mozes da zamislis koliko je meni ultra perverzno i nakaradno delovalo kada se odjednom pojavila "srpska" tastatura, kada su se windows i gomile drugih programa poceli odomacavati i kastomizovati (pazi da necu da italiciziram) na srpski. tebi je to mozda normalno jer si poceo da koristis kompjuter u 2000-tim, ali meni koji ga koristim od 1988-89 a internet od 1994-1995 je to i dalje totalna bolestina i bukvalno mi je smehotresno pojavljivanje srpskih jezickih purista na netu. za mene a i mnoge druge ljude internet ima svoj mandarinski odnosno supra-regionalni jezik koji nije skolski UK ili US engleski vec neki internetski engleski i najlegitimnija mi je stvar na svetu da se posluzim njime i van interneta a pogotvo na njemu.

У кући имам рачунар од 1983, и јесте да је све било на енглеском... за програмера, али чим сам сео да пишем сопствер^РЖ, прво сам решавао како да имам шђчћж па тек онда показивао другима шта сам урадио. За први озвиљан рачунар сам сео пре равно 30 година (Искра Делтин Партнер, имао 128к и 9,5М диска, еј бре!) и тај је имао домаћу тастатуру... и тако све до раних деведесетих кад су одједном почели да се појављују шверцовани рачунари и штампачи који су били, за мене, функционално неписмени, врстецали су ко мала деца.

А онда су се појавили и ликови попут тебе, који не да су навикли на сцздц, него им уопште не смета да немају наша слова, штавише и кад седну за нормалну тастатуру прво питају како се пребацује на америчку. На форумима, још деведесетих, укључују велика слова и склони су кавзи кад их неко опомене да престану да пису и почну да пишу. Петнаестак година касније, то израста у топлог зеца, постају модератори који тврде да "свако има право да писе како хоце" (осим што се топли зец претвара у зеца на ражњу ако писес осисаном цирилицом).

И не пада им на памет да ако свако може да пише како хоће, онда и свако може да чита како хоће.

нб. Још имам Атари из 1988, купљен у Минхену (наравно, Шилерштрасе, али не код Конрада него у робној кући), и ако ме не буде мрзело могу да сфоткам десни крај тастатуре, где се уредно налазе а, е, у са умлаутима, те оштро с (ä, ö, ü, ß).

bela maca wrote:I to meni dolazi prirodno. Ne znam zasto bih sebe terala da smisljam druge izraze od onog sto mi prvo padne napamet samo zato sto neki ljudi misle da imaju pravo da upravljaju time kako cu ja govoriti.

Да ти другарица раскине са неким идиотом ти би ускликнула ово исто, чак и ако знаш да та другарица не зна добро енглески? Тако исто разговараш и са фризерком и радницом у супермаркету, и мамом? Све на енглеском?   (не љути се, питам, не знам)

паће wrote:

Ongnonlou Dolo wrote:evo ovako, dolo ima neki kompjuter u kuci -4 godine pre nego sto se radio i sve njegove aktivnosti na njemu izuzev pisanja emailova su oduvek bile na engleskom, sto bi bilo jedno 95% aktivnosti na njemu. ti uskoce ne mozes da zamislis koliko je meni ultra perverzno i nakaradno delovalo kada se odjednom pojavila "srpska" tastatura, kada su se windows i gomile drugih programa poceli odomacavati i kastomizovati (pazi da necu da italiciziram) na srpski. tebi je to mozda normalno jer si poceo da koristis kompjuter u 2000-tim, ali meni koji ga koristim od 1988-89 a internet od 1994-1995 je to i dalje totalna bolestina i bukvalno mi je smehotresno pojavljivanje srpskih jezickih purista na netu. za mene a i mnoge druge ljude internet ima svoj mandarinski odnosno supra-regionalni jezik koji nije skolski UK ili US engleski vec neki internetski engleski i najlegitimnija mi je stvar na svetu da se posluzim njime i van interneta a pogotvo na njemu.

У кући имам рачунар од 1983, и јесте да је све било на енглеском... за програмера, али чим сам сео да пишем сопствер^РЖ, прво сам решавао како да имам шђчћж па тек онда показивао другима шта сам урадио. За први озвиљан рачунар сам сео пре равно 30 година (Искра Делтин Партнер, имао 128к и 9,5М диска, еј бре!) и тај је имао домаћу тастатуру... и тако све до раних деведесетих кад су одједном почели да се појављују шверцовани рачунари и штампачи који су били, за мене, функционално неписмени, врстецали су ко мала деца.

А онда су се појавили и ликови попут тебе, који не да су навикли на сцздц, него им уопште не смета да немају наша слова, штавише и кад седну за нормалну тастатуру прво питају како се пребацује на америчку. На форумима, још деведесетих, укључују велика слова и склони су кавзи кад их неко опомене да престану да пису и почну да пишу. Петнаестак година касније, то израста у топлог зеца, постају модератори који тврде да "свако има право да писе како хоце" (осим што се топли зец претвара у зеца на ражњу ако писес осисаном цирилицом).

И не пада им на памет да ако свако може да пише како хоће, онда и свако може да чита како хоће.

нб. Још имам Атари из 1988, купљен у Минхену (наравно, Шилерштрасе, али не код Конрада него у робној кући), и ако ме не буде мрзело могу да сфоткам десни крај тастатуре, где се уредно налазе а, е, у са умлаутима, те оштро с (ä, ö, ü, ß).

znam da je ovo post koji se dugo zakuvavao pa mi je za pocetak smesno

posle cu odgovoriti ozbiljno

bih, zapravo, sa drugaricama. i na forumima i drugde na internetu. i sa sestrom i bratom. drugim recima, tamo gde znam da ce me razumeti.
a oni sto me ne razumeju, pa, ako postoji zelja da me neko razume, tu je uvek gugl translejt. a i ne moraju uvek svi da me razumeju, nikakva steta.

uskok i ajduk wrote:

Ongnonlou Dolo wrote:

opet ne citas sagovornike. kakvi softverasi i kompjuterasi, veliku vecinu 1990-ih nije bilo nikakve komunikacije na srpskom. ili si znao engleski ili nisi koristio internet. 

Добро, значи Радуловић је од 1989 до 2005 живео по Немачкама и Канадама, и сад би по тој логици требао када се обраћа бирачима да употребљава енглеске и немачке фразе уз изговор: "Шта хоћете, ја сам навикао тако".  А рецимо ДЈБ има фин сајт на ћирилици, где промовише многе од западних вредности, али чини то на народном језику и народном писму. Тако има неке шансе да се порука прими у народу, а на овај твој начин нема шансе. 

hence, meni je internetski engleski originalni prajezik interneta koji je savrseno legitiman za upotrebu u ovom, za mene retroaktivno posrbljenom okruzenju.

То је плус за тебе лично што си нешто савладао. Али није плус што тако комуницираш са народом, јер претвараш своју предност у слабост. Осим ако ти није циљ да комуницираш искључиво са себи сличнима. Сви ми знамо неке стручне термине чијом би употребом више збуњивали саговорнике него што би доприносили разумевању. (тј. разумео би нас само узак круг људи који се баве одређеним хобијем или занимањем)

Наслов је крајње некоректан (туђица? ) јер сугерише нeкакву борбу против страних речи, што нити је могуће, нити било ко заговара. Суштина моје примедбе је да ли се обраћамо само људима са добрим знањем енглеског или свим људима који се региструју на форум, свеједно да ли знају енглески или га знају осредње или лоше. То мешање енглеског и српског сваком са стране би више изгледало као кич, нешто као песма Лејди Гаге, него као одраз космополитизма, .... осим ако није зезање у питању као у горњем примеру... али ви овде мртви озбиљни користите енглески у редовној комуникацији, што је нека врста кастинског система ("ја и мој круг причамо тако и шта нас брига да ли ко разуме, нек траже преводиоца...") ... Комичан и застарео концепт.

паће wrote:У кући имам рачунар од 1983, и јесте да је све било на енглеском... за програмера, али чим сам сео да пишем сопствер^РЖ, прво сам решавао како да имам шђчћж па тек онда показивао другима шта сам урадио. За први озвиљан рачунар сам сео пре равно 30 година (Искра Делтин Партнер, имао 128к и 9,5М диска, еј бре!) и тај је имао домаћу тастатуру... и тако све до раних деведесетих кад су одједном почели да се појављују шверцовани рачунари и штампачи који су били, за мене, функционално неписмени, врстецали су ко мала деца.

А онда су се појавили и ликови попут тебе, који не да су навикли на сцздц, него им уопште не смета да немају наша слова, штавише и кад седну за нормалну тастатуру прво питају како се пребацује на америчку. На форумима, још деведесетих, укључују велика слова и склони су кавзи кад их неко опомене да престану да пису и почну да пишу. Петнаестак година касније, то израста у топлог зеца, постају модератори који тврде да "свако има право да писе како хоце" (осим што се топли зец претвара у зеца на ражњу ако писес осисаном цирилицом).

И не пада им на памет да ако свако може да пише како хоће, онда и свако може да чита како хоће.

нб. Још имам Атари из 1988, купљен у Минхену (наравно, Шилерштрасе, али не код Конрада него у робној кући), и ако ме не буде мрзело могу да сфоткам десни крај тастатуре, где се уредно налазе а, е, у са умлаутима, те оштро с (ä, ö, ü, ß).

evo ovako, sada ozbiljno. svi racunari koje sam ja imao u kuci od TI-99 (od 1981-), preko Amstrada (1985-1990) i prvog PC-ja (1990-1998) su svercovani. koliko razumem drugacije nisi ni mogao da ih imas, jer je uvoz makar zvanicno bio zabranjen tj. mogo si da kupis te, ahem, domace kompjutere

prosto to za mog caleta nije bila opcija. u stvari tacno bih mogao da rekonstruisem njegov mindset da je za njega ideja da se uzme domaci racunar bila otprilike negde na nivou "znamo da neki indijanci u sloveniji prave racunare al nismo sisali vesla da uzmemo to" (mozda donekle slicno kako je moj stric, a njegov brat, odbijao i dan danas da poslusa laibach jer je to neko domace sranje   )

dakle tu kod njega u startu ima nesumnjivo makar malo nekriticko-idolopoklonickog odnosa prema zapadnom proizovodu i razvijene konzumeristicke svesti i bg uobrazenosti ali je svakako najveci razlog bio taj sto gomilu igrica o kojima je citao ne bi mogao da igra na tom slovenackom sokocalu. e sad sto se tice poriva da se unesu srpski znakovi tu si prilicno solo, rasejane. njemu je omogucavanje srpske tastature bila otprilike poslednja stvar na pameti a meni kome je engleski bukvalno native setting jos manje. ali u isto vreme on se krajem 1990-ih i pocetkom 2000-ih mnogo manje od mene opirao ovom retroaktivnom posrbljavanju interneta jer kada se poslovna kultura u srbiji polako kompjuterizovala on je radio kao IT u firmi gde je sve instalirano na srpskom pa je onda morao da nauci sta je srpski prevod svake komande, a ja to nisam morao pa mi je to bilo i ostalo jednako nakaradno kao i prvi put kad se pojavilo. i dan danas uvek mi je default pisaca tastatura UK ENG.

tako nekako i sa pisanjem dijakritika. uvek su mi mrski hrvati i slovenci koji svi listom uredno pisu dijakritike gde treba. nekako mi uvek to delovalo uzasno optereceno. ja sam uvek bio stava kao "ja sam sa interneta i ja ne upotrebljavam dijakritike". kao sto mislim da imam pravo da besplatno raspolazem svim kulturnim sadrzajima ili mislim da treba da se vozim gradskim prevozom svuda bez nadoknade (osim u nisu gde te ulemaju   ) jer je tako u beogradu. to je neki, na prvu loptu uobrazen, stav u fazonu "ja prosto dolazim iz bolje i humanije civilizacije od te vase usrane civilizacije koju negujete" (a bolja ovde znaci prosto manje pravila) ali sa time da ja iskreno mislim da je to stvarno slucaj. to jesu neke beneficije odrastanja u srbiji, kao sto sto opusteniji odnos prema jeziku jeste beneficija rasta na internetu.

uskok i ajduk wrote:Наслов је крајње некоректан (туђица? ) јер сугерише нeкакву борбу против страних речи, што нити је могуће, нити било ко заговара. Суштина моје примедбе је да ли се обраћамо само људима са добрим знањем енглеског или свим људима који се региструју на форум, свеједно да ли знају енглески или га знају осредње или лоше. То мешање енглеског и српског сваком са стране би више изгледало као кич, нешто као песма Лејди Гаге, него као одраз космополитизма, .... осим ако није зезање у питању као у горњем примеру... али ви овде мртви озбиљни користите енглески у редовној комуникацији, што је нека врста кастинског система ("ја и мој круг причамо тако и шта нас брига да ли ко разуме, нек траже преводиоца...") ... Комичан и застарео концепт.

Ne seri, malisa. Ljudi pricaju neformalno, onako kako im se prica. Pisanje na cirilici takodje iskljucuje one koji nisu ucili cirilicu (sto je sada dobar deo exYU) pa niko nikome ne prebacuje na koriscenju cirilice. Kad ti nije jasno, proguglaj, komunikacija nikad nije sasvim glatka niti treba da bude, ona je uvek i proces ucenja. Nece ti eksplodirati glava ako naucis nesto sto ranije nisi znao.

Ongnonlou Dolo wrote:
evo ovako, sada ozbiljno. svi racunari koje sam ja imao u kuci od TI-99 (od 1981-), preko Amstrada (1985-1990) i prvog PC-ja (1990-1998) su svercovani. koliko razumem drugacije nisi ni mogao da ih imas, jer je uvoz makar zvanicno bio zabranjen tj. mogo si da kupis te, ahem, domace kompjutere

moj ćale je sredinom 80-ih u par godina doneo iz nemačke desetak komodora 64.za familiju i prijatelje,
ja sam 1989. išao na kurs kompjutera na komodoru 128, u domu jna, tako da ne verujem da je uvoz bio zabranjen.

Правилно писање (за шта ме фрњау осуђивао, што не пишем више у шабанском стилу, то је као народскије   ) и култура писања/изражавања су универзалне вредности. Мис'им, свако пише својим стилом, може и тај интернетски српски, ништа му не фали, ево све сам разумео, много боље звучи него да си убацио неколико реченица на енглеском.... Едит: им'о и ја Комодора64.

Opet seruckas. Nisu svi duzni da se prlagodjavaju tvom sadasnjem znanju. Kao sto rekoh, svi mi stalno ucimo kroz komunikaciju, uci i ti, nece ti nista faliti. Umesto sto sopstveno neznanje proglasavas univerzalnom vrednoscu.

Veletin wrote:moj ćale je sredinom 80-ih u par godina doneo iz nemačke desetak komodora 64.za familiju i prijatelje,
ja sam 1989. išao na kurs kompjutera na komodoru 128, u domu jna, tako da ne verujem da je uvoz bio zabranjen.

ja sam to cuo na bukvalno dva mesta, a kako su kompjutere imali svi zivi vec sredinom 1980ih vrlo moguce da je i ta takva 'nominalna' zabrana zapravo retroaktivno konstituisana hladnoratovska autoprojekcija odnosno ocekivana totalitarna fantazija proistekla iz naseg poistocnjavanja 1990-ih.

Meni je super za sve živo na kompu (čak i za kôd, da) klasična YU tastatura, tzv. Serbian Latin u današnjim okruženjima. Pisaću na Montenegrin Latin kad zvanično izađe, zbog ś i ź (pod pretpostavkom da ne bude drugih masivnih razlika), volim da ih metnem iz zezanja u reči koje imaju novocrnogorsku varijantu.

bilo je interneta devedesetih u yu. ne u ovom obliku, vec bbs-ova i konferencija. neke pretece forumske.

i ti domaci racunari nisu bili krsevi. ako se misli na galaksiju. uz relativno malo truda i cimanja oko nabavke delova mogao si sam da sklopis sasvim pristojan racunar.

Veletin wrote:

Ongnonlou Dolo wrote:
evo ovako, sada ozbiljno. svi racunari koje sam ja imao u kuci od TI-99 (od 1981-), preko Amstrada (1985-1990) i prvog PC-ja (1990-1998) su svercovani. koliko razumem drugacije nisi ni mogao da ih imas, jer je uvoz makar zvanicno bio zabranjen tj. mogo si da kupis te, ahem, domace kompjutere

moj ćale je sredinom 80-ih u par godina doneo iz nemačke desetak komodora 64.za familiju i prijatelje,
ja sam 1989. išao na kurs kompjutera na komodoru 128, u domu jna, tako da ne verujem da je uvoz bio zabranjen.

mogao je gasterbajter da uveze bez problema, a mogli su i da se pazare po komisionima

to je bila dobra osobina te države, pomagali su ljudima da ne bacaju pare

bela maca wrote:I ovo moje je znacenjski bilo podjednako primereno. I to meni dolazi prirodno. Ne znam zasto bih sebe terala da smisljam druge izraze od onog sto mi prvo padne napamet samo zato sto neki ljudi misle da imaju pravo da upravljaju time kako cu ja govoriti.

Па то, не може нико да управља твојим језиком, ал' уз ту слободу долази и одговорност и ризик. Ако будеш погрешно схваћена или ако те уопште не чују, твој је био избор. Такође, такав став ("мени је то природно") је такође и став према онима којима је то неприродно.

Да се разумемо, код куће и сам некад одвалим нешто на енглеском јер би пауза док нађем фразу на српском порушила оно што сам хтео да кажем, ал' то праштамо једни другима јер смо ипак 11 година били сами себи једини извор језика (плус оно што је стизало, ал' то је писани језик, нема ту свега).

Ongnonlou Dolo wrote:
evo ovako, sada ozbiljno. svi racunari koje sam ja imao u kuci od TI-99 (od 1981-), preko Amstrada (1985-1990) i prvog PC-ja (1990-1998) su svercovani. koliko razumem drugacije nisi ni mogao da ih imas, jer je uvoz makar zvanicno bio zabranjen tj. mogo si da kupis te, ahem, domace kompjutere

prosto to za mog caleta nije bila opcija. u stvari tacno bih mogao da rekonstruisem njegov mindset da je za njega ideja da se uzme domaci racunar bila otprilike negde na nivou "znamo da neki indijanci u sloveniji prave racunare al nismo sisali vesla da uzmemo to" (mozda donekle slicno kako je moj stric, a njegov brat, odbijao i dan danas da poslusa laibach jer je to neko domace sranje   )

dakle tu kod njega u startu ima nesumnjivo makar malo nekriticko-idolopoklonickog odnosa prema zapadnom proizovodu i razvijene konzumeristicke svesti i bg uobrazenosti ali je svakako najveci razlog bio taj sto gomilu igrica o kojima je citao ne bi mogao da igra na tom slovenackom sokocalu. e sad sto se tice poriva da se unesu srpski znakovi tu si prilicno solo, rasejane. njemu je omogucavanje srpske tastature bila otprilike poslednja stvar na pameti a meni kome je engleski bukvalno native setting jos manje. ali u isto vreme on se krajem 1990-ih i pocetkom 2000-ih mnogo manje od mene opirao ovom retroaktivnom posrbljavanju interneta jer kada se poslovna kultura u srbiji polako kompjuterizovala on je radio kao IT u firmi gde je sve instalirano na srpskom pa je onda morao da nauci sta je srpski prevod svake komande, a ja to nisam morao pa mi je to bilo i ostalo jednako nakaradno kao i prvi put kad se pojavilo. i dan danas uvek mi je default pisaca tastatura UK ENG.

tako nekako i sa pisanjem dijakritika. uvek su mi mrski hrvati i slovenci koji svi listom uredno pisu dijakritike gde treba. nekako mi uvek to delovalo uzasno optereceno. ja sam uvek bio stava kao "ja sam sa interneta i ja ne upotrebljavam dijakritike". kao sto mislim da imam pravo da besplatno raspolazem svim kulturnim sadrzajima ili mislim da treba da se vozim gradskim prevozom svuda bez nadoknade (osim u nisu gde te ulemaju   ) jer je tako u beogradu. to je neki, na prvu loptu uobrazen, stav u fazonu "ja prosto dolazim iz bolje i humanije civilizacije od te vase usrane civilizacije koju negujete" (a bolja ovde znaci prosto manje pravila) ali sa time da ja iskreno mislim da je to stvarno slucaj. to jesu neke beneficije odrastanja u srbiji, kao sto sto opusteniji odnos prema jeziku jeste beneficija rasta na internetu.

Ок, онда је твој ћале из те генерације, која је извела тај прекид са постојећом рачунарском културом (јер било је ихај програмера и пре 1991, ја сам у Зрењанину већ трећа генерација - не биолошки него технолошки - а бројим ситно до пензије) и кренула самоуко за себе, без неке потребе да то изгледа писмено за крајње кориснике. Јер су били корисници они сами. Што има смисла као објашњење откуд и зашто тај прекид, и откуд ти као друга генерација тога да имаш такав став, да код куће ниси код куће.

Veletin wrote:

Ongnonlou Dolo wrote:
evo ovako, sada ozbiljno. svi racunari koje sam ja imao u kuci od TI-99 (od 1981-), preko Amstrada (1985-1990) i prvog PC-ja (1990-1998) su svercovani. koliko razumem drugacije nisi ni mogao da ih imas, jer je uvoz makar zvanicno bio zabranjen tj. mogo si da kupis te, ahem, domace kompjutere

moj ćale je sredinom 80-ih u par godina doneo iz nemačke desetak komodora 64.za familiju i prijatelje,
ja sam 1989. išao na kurs kompjutera na komodoru 128, u domu jna, tako da ne verujem da je uvoz bio zabranjen.

Јесте и није. Наиме, у царинским прописима није постојала ставка за ситне кућне рачунаре, него је била рачунарска и књиговодствена опрема, дакле нешто за фирме. Кад се нешто набавља за фирму, могло је само преко увозника, заступника, и уз процедуру да се омациш док дочекаш, и вероватно да те одеру од царине и других трошкова. Грађанин појединац није могао да увезе рачунар, није постојала та ставка. Ал' то је било '81-'86 или ту негде.

Пошто је сваки други писмени Југословен био понекад и шверцер, доносило се и којекако - покаже се царинику да сокоћало у упутству спомиње видео игре, дакле то је играчка, или да има аудио излаз, дакле то је свиралица, део озвучења... и тако је то пролазило.

Тако сам ја у школи где сам радио основао рачунарску секцију, набавио из расположивог буџета пет скрнавих црно-белих телевизора (нишких), пет спектрума (из комисиона у некој улици што пресеца Кнез Михајлову) и један касетофон (словеначки), 1985. ваљда.

Ал' кад рачунар једном уђе, никог више није било брига. И већ 1988. су ми ладно нашли Атари у ценовнику, одрапили ми царину (више не онако драстичну) и готово.

uskok i ajduk wrote:Тако су противници Вукове језичке реформе нападали Вука (и још га нападају, у распону од Двери до Басаре) да је језик сувише осиромашио, па нема више израза за ово или за оно. То је био изговор свих феудалаца овог света, што причају на латинском, црквенословенском, француском.... - да би звучали "боље" од обичног "простог" народа.

Види, ја баш по Вуку: пишем као што говорим. А то што након 22 године емиграције говорим овако како говорим... that's another pair of shoes. Немам ништа против да ме се зајебава по тој основи, још мање да ме се пита за превод. Због нечег мислим да сам и даље веома јасан, ценио бих the feedback гледе могуће заблуде. 

паће wrote:
Па то, не може нико да управља твојим језиком, ал' уз ту слободу долази и одговорност и ризик. Ако будеш погрешно схваћена или ако те уопште не чују, твој је био избор. Такође, такав став ("мени је то природно") је такође и став према онима којима је то неприродно.

Znam da dolazi odgovornost i rizik, nisam debil pa da mi je potreban neki ucitelj sa lenjirom da me opauci po prstima svaki put kad koristim osisano pismo ili neku englesku rec. 
Uopste se ne plasim da ce me neko pogresno shvatiti. Niko ovde nije debil niti nepismen, a ako do nesporazuma i dodje moze se to raspraviti i na mnogo pristojniji nacin u odnosu na ovaj tvoj.
Onima kojima je moj nacin neprirodan ja ne namecem nista - njihov je izbor da li ce se potruditi da me razumeju ili ne. Za razliku odonoga sto ti radis. 
Tako da ponovicu - zaobidji me molim te

Заобишао бих те кад не би писала. Овако сам и ја један од твојих читалаца. Мени може да иде на неколико парних органа тај став "за вас овде довољно је добро и овако, потрудите се да прочитате тако како пишем", ал' усталила се пракса да се право на то поштује, добро, таква су времена.

Што опет значи да исто такво право имам и ја да кажем да ми се та врста ниподаштавања саговорника не свиђа и да за толико и ја мање поштујем сваког ко тако пише. Па смо тамо где смо и били, ал' смо се бар изјаснили. Идемо даље.

Ma sve smo ovo vec videli, tvoj sledeci korak je da sve koje ne interesuje sta ti mislis o tome kako oni pisu proglasavas robovima kolonizatora. Vec je vidjeno kolko ti postujes svoje sagovornike, thus, ne osecam da ti dugujem ikakvo postovanje.

паће wrote:...и да за толико и ја мање поштујем сваког ко тако пише.

Јеби га, криво ми! Ал' опет - јеби га...

bela maca wrote:Ma sve smo ovo vec videli, tvoj sledeci korak je da sve koje ne interesuje sta ti mislis o tome kako oni pisu proglasavas robovima kolonizatora. Vec je vidjeno kolko ti postujes svoje sagovornike, thus, ne osecam da ti dugujem ikakvo postovanje.

Ах, а ипак си постовала ово.

И не, не робови колонизатора, него тек конкуришу за то место.

:yawn:

Ни као ђак нисам волео понављање градива, ни као профа. А видим да ни не треба, све си запамтила. Па, срећно у наредном ступњу школовања!

I can't believe we are still talking about this.