Tuđice i ostale pozajmljenice

fikret selimbašić wrote:

паће wrote:

Омалео? Исто као и окраћао... напросто реч која се ређе користи ал' се понегде задржала. У ћалетовом крају (околина Обреновца) сам често натрчавао на такве речи, које сам углавном капирао из прве иако их никад нисам чуо.

Забавније су биле оне које исто никад нисам чуо али никако нисам капирао, нпр. "мајкало теле" а онда испадне да је угинуло.

 
U Sviljancu?

Ето, неко је морао и то да каже, не мора да се подразумева.

Мора да је уживао што се сетио те речи, нема везе што се овде не каже "омалео џинс" него "омалеле фармерке", ко ће се свега присетити док учи јапански.

yoyogi wrote:Šta beše poenta, jezička, mada mi se čini da nema veze ni sa smislom ni sa duhom stvarne stvari, fizičkim aktivnostima učenika u kontrolisanom, školskom okruženju.

Kako se zove "fizičko" po školama? Kako se to zove danas kod vas u Srbiji?

fiskultura - do sedamdesetih
odonda - fizičko vaspitanje
danas - evo na lopta pa se akajte

KinderLad wrote: Osoba ima ljudsko pravo da ne bude kao dete naterivana na brak. Period.

КЛ, подсетио бих те да се то код нас каже "...натеривана на брак, и тачка". Хвала на пажњи.

Да ли после прве реченице следи менструација или не, не бих улазио.

Pacejah, čije su reči: situacija, muzika, politika, komplikacija, limunada, dramatika? Bindžovao sam neku izraelsku seriju i ove reči se lepo čuju, ko je tu koga pokrao?

Vilmos Tehenészfiú wrote:Pacejah, čije su reči: situacija, muzika, politika, komplikacija, limunada, dramatika? Bindžovao sam neku izraelsku seriju i ove reči se lepo čuju, ko je tu koga pokrao?

Сад су свачије. Ове музика, политика и драма су из грчког, ситуација и компликација из латинског, лимунада мора да је новија, по наставку би могла бити из шпанског. Да се разумемо, те речи нису постојале баш у том облику и значењу у том грчко-римском стилу, то се назидало касније. У ствари нема крађе, то је 1 ситна колонизација, из времена кад је латински био есперанто науке.

Pri tom treba imati u vidu da su tamo poneke, retke, reči dosle u obliku u kome su postojale u nemackoj ili istocnoj evropi

Па јидиш и јесте мешавина немачког, пољског и хебрејског, колико знам... е сад, колико је процурило из јидиша у хебрејски, ко ће то знати.

Cistili su nesto koliko znam ali, naravno, ponesto je ostalo

Ostao šteker. To sam isto čuo, al za to znam da je nemačka reč.

Ovo nije stan, ovo je apartman.

Али... апартман је стан. Тј само на нашој, хрватској и немачкој википедији се спомиње као луксузни стан или хотелски смештај са више соба. Ал' га изговарамо по француски (са -ман а не -мент), иако видим да и у француском значи стан.

Нем' појма да ли ту постоји неко право у ком се може бити.

самоуки егоманијак

На старословенском, егоиста.

паће wrote:

fikret selimbašić wrote:


Nebitno da li je ispravno ili ne, meni je ovo smiješno

Омалео? Исто као и окраћао... напросто реч која се ређе користи ал' се понегде задржала. У ћалетовом крају (околина Обреновца) сам често натрчавао на такве речи, које сам углавном капирао из прве иако их никад нисам чуо.

Забавније су биле оне које исто никад нисам чуо али никако нисам капирао, нпр. "мајкало теле" а онда испадне да је угинуло.

kod mene se kaze "omalilo". omalile mu (se) patike, mora da kupi nove.

Поздрављам напор преводилаца, који су бар једном урадили свој посао, па су "social networks" исправно превели као "друштвене мреже".

А сад на посао, није готово: друштвено осигурање, друштвени зуби, друштвени пластични цвикери... ајде, сад је већ лакше.

Просветлите ме, људи.

iz ovdasnjeg LIDL-a

Од чега је скраћеница Лидл? Још увек сам убеђен да је то у својој постојебини презиме и да није никаква скраћеница, али... сад већ почињем да сумњам у то убеђење.

lidl je ime nekog slikara valjda

viki.sr wrote:раса говеда која се фреквентно користи за продукцију меса

Остале расе се користе амплитудно.

За који красни кажу "колоризовано" кад та реч значи "обојадисано"?

filmovi u boji su bili u tehnikoloru

zezam se

kada mi uspostavimo neki standard u nečemu i to osvoji svet, onda će i da ga imenuju srpski

ovako, čiji je izum, toga je i ime

Нисам предлагао нову реч за техниколор^РЖ него стару реч за бојадисање.

bojadisanje filma?

to neka alternativna istorija?

Talason wrote:bojadisanje filma?

to neka alternativna istorija?

То зову колоризација, ама је реч иста (color(iz)ing) и поступак изађе на исто - кренеш од црнобелог, додајеш боју, добијеш обојено.

Е сад што се не угледамо на њих, па користимо исту реч за оба случаја, бемлига.

Meni to bojadisanje sasvim lepo zvuči. Čak i kao stručni izraz.

Ја сам чуо да постоје и бојадисери (!), врсте грожђа које нису иначе ни за курац фебруар, ал' дају добру боју а не мора много ни да се стави.

Е, стварно, то са спиралним степеништима... Не прихватам ни у енглеском. То што они користе исту реч за завојницу и спиралу, то је њихова глупост, не морамо и ми.

Већ неки дан покушавам да замислим како би стварно изгледало степениште кад би ишло по спирали. Да има то неко да нацрта, неки Ешер.