Ratovi 90tih na prostoru SFRJ

Mr.Pink wrote:

fikret selimbašić wrote:
Svi koji o njemu pišu ili pričaju u onim Marićevim ćirilicama i golim životima to pominju. Pominju i da je ovladao njemačkim jezikom i pravom tako kvalitetno da se sam branio na suđenjima. Meni se, kad slušam njegove govore postrojenim gardistima ili onaj sa sahrane Belog, čini da je imao problema sa srpskim.

nisam upoznat sa njegovim razvojnim putem, ali postoji mogućnost da je recimo toliko dobro ovladao drugim jezicima i toliko ih dugo praktikovao da je maternji zapostavio. to se dešava kod dece i ljudi koji napuste maticu, i onda u novoj sredini jednostavno nemaju priliku da se služe njime.

kroz vežbu to se vrati na svoje.

diktotar

on Fri Oct 13, 2017 6:21 pm

to belom, osveticemo te brate, a vuk se nadoveze sa vise puta si davo zajam za srbiju od nekolko hiljada maraka

fikret selimbašić wrote:Zahvaljujući ovoj vijesti otkrih da postoji kompletna arhiva Srpske reči u pdf-u

...
U Beogradu sam 1990. razgovarao s Borislavom Jovićem koji je u isto vreme kad i ja bio član Predsedništva SFRJ. Rekao sam mu da bi bilo dobro da zaustavimo “balvan revoluciju”, da sednemo za sto, da pitanja koja moramo razrešiti razrešimo bez oružja jer rešavanje problema balvanima Srbe u Hrvatskoj vodi u samoubistvo. Pitao sam ga da li su Srbiji potrebni Srbi u Hrvatskoj. Odgovorio je - ne. Pitao sam ga treba li Srbiji hrvatska teritorija. Odgovorio je - ne treba. A, šta vama treba, pitao sam. Odgovorio je - nama treba 63 odsto Bosne i Hercegovine. To je, rekao mi je, bilo srpsko, jeste srpsko i srpsko mora ostati. Rekao sam - ako je to tako, idemo onda ti, ja, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević sesti za sto pa da vidimo o kojim problemima se u Hrvatskoj radi, pa da se oni pokušaju rešiti kroz institucije u Hrvatskoj, bez balvan-revolucije i oružja. Zvao je Miloševića i on se složio. Odmah sam seo na avion i odleteo u Zagreb jer nisam hteo o tome s Tuđmanom razgovarati telefonom. Preneo sam predlog Tuđmanu i on se složio. Međutim, to je Tuđmanu bio signal da bi bilo dobro da on sedne s Miloševićem i on je zaista za januar 1991. dogovorio njihov susret u Karađorđevu", ispričao je Mesić.

On dodaje i da je to bio prvi fizički susret Tuđmana i Miloševića.

"Taj se susret održao bez mene, a Milošević je na njega došao bez Borislava Jovića. Uvek sam petkom i subotom dolazio iz Beograda u Zagreb, i mi smo ga čekali da se vrati iz Karađorđeva. Pre toga susreta rekao sam mu da ne smeta što se on održava u Karađorđevu, ali on je rekao - sasvim je svejedno gde ću se s njim naći, najvažnije je da čujem šta on želi. Na taj sastanak u Karađorđevu iz Hrvatske su otišli Tuđman i šef njegovog kabineta Hrvoje Šarinić. Kad su se njih dvojica vratili iz Karađorđeva, sastali smo se s ljudima iz tadašnjeg hrvatskog državnog vrha. Imali smo po stolovima kafu, čaj, neko piće. Tuđman je ušao u sobu i rekao: “Raščistite odmah stolove, Hrvoje, daj karte.” I tada je Tuđman objasnio šta Milošević predlaže. Rekao je da Hrvatskoj predlaže banovinske granice plus Cazin, Kladušu i Bihać. Preneo je što mu je tačno rekao Slobodan Milošević. Rekao je: “Franja, ti uzmi Cazin, Kladušu i Bihać, to meni ne treba, to je takozvana ‘turska Hrvatska’”. Upitao sam Tuđmana - a šta kaže Alija? Odgovorio mi je: “Šta ima Alija pitati, kad se hrvatske i srpske škare slože, nema se Alija što pitati”. Rekao sam mu - slušaj, to onda znači rat. Rekao je: “Ma kakav rat, to je izbegavanje rata”. Tako je otprilike tekao taj razgovor. Posle toga Tuđman je otišao i na drugi sastanak s Miloševićem".

Na pitanje da je već u januaru 1991. nakon prvog susreta Tuđmana i Miloševića znao da njih dvojica dogovaraju podelu BiH. Mesić odgovara potvrdno.

"To je bio predlog Slobodana Miloševića. On nam nije rekao da je to prihvatio već da je to predlog Slobodana Miloševića, ali bilo je očito da je s tim predlogom bio oduševljen. Na drugi sastanak s Miloševićem, Tuđman je otišao u jedno drugo lovište, Tikveš, ali mene više nije zvao na sastanak na kojem je referisao o njemu, tako da ne znam što je na kraju dogovoreno. U svakom slučaju, predlogom Slobodana Miloševića na prvom sastanku o podeli Bosne bio je oduševljen", rekao je Mesić u intervjuu za Jutarnji.

Kondo wrote:pa ovo je, sto bi se strucno reklo, preemptivno delovanje!

Gargantua wrote:Rekao sam mu - slušaj, to onda znači rat. Rekao je: “Ma kakav rat, to je izbegavanje rata”. Tako je otprilike tekao taj razgovor.

Gargantua wrote:ok ali nije rekao ništa epohalno, ovo je crtica sa par detalja, možda i zanimljivijih za internu hrvatsku priču.

Sotir wrote:O kakvim granicama i koje Banovine oni gore bulazne?
U suprotnosti sa svim ostalim u razgovoru.

Po slijetanju u Beograd , otišao sam kod načelnika Generalštaba generala Perišića da vidim kako on i drugi rukovodioci gledaju na ono što se događa i šta preduzimaju . General Perišić mi kaže da je naredio mobilizacijske uzbune u nekim jedinicama , ali da odziva vojnih obveznika i rezervnih starješina nema, pa je odziv u bataljonu Vojne policije Beogradskog korpusa 30%, u brigadi na Voždovcu 14% , a u oklopnoj brigadi u Pirotu 8%.

Ostali rukovodioci , ne vidim da išta preduzimaju .Petak je , početak avgusta i neki ljudi iz rukovodstava odbrambeno bezbijednosnih struktura mirno odlaze na planirani odmor u Crnu Goru .Tad sam izrekao rečenicu zbog koje će i Krajišnici i ja lično imati problema :
“ Samo se vi igrajte ako ja dođem ovdje s trista hiljada Krajišnika biće tijesno svima u Nemanjinoj i Kneza Miloša „ .

Zbog toga je stav vlasti u Beogradu bio -nijedan izbjeglica ne može u Beograd, nedaj Mili da pređe Drinu .Prešao sam tek krajem septembra .
Desetog avgusta u četvrtak nasjedajući glasinama koje im je plasirala rivalska kuća iz iste ulice, u Generalštabu su vršili pripreme za neposrednu odbranu jer „ide Mile pravo na Generalštab sa hiljadu ludih Kordunaša , koji nikome ne daju oružje“.

Kod Topuskog me dočekuje brat i Dragan Mraović Skula .Pitaju me je li pao Knin kako tvrde hrvatski mediji . Neznam o tome ništa . Brat predlaže da oca i majku koji su prije pet dana stigli iz Njemačke izvučemo kod rodbine u Novi Grad. Odbijam jer znam da će stanovništvo sjevernog dijela Korduna krenuti u bježaniju ako to uradim .

Po stizanju na komandno mjesto komande „Pauk“ odakle sam krenuo u Ženevu , dobijam uvid u situaciju .Kordunaški korpus organizovano izvodi odbranu , ali bokovi mu već tada počinju biti ugroženi .Nema sigurnog spoja sa Ličkim korpusom , a 19. brigada izvještava da u selu Ilovačak , gdje je lijevi bok Glinske brigade , nema nikog. Postavljaju bočno obezbjeđenje jačine voda, posjedanjem tih napuštenih položaja .Spoj sa Ličkim korpusom uvijek je bio problematičan zbog teškog terena i nedostatka ljudi .

Jedinice Narodne odbrane Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna (NO APZB) su izgubile ofanzivnu sposobnost, zbog toga što moraju izvršiti posjedanje položaja naših jedinica ,koje vraćamo u njihove matične sastave .

Osnovna karakteristika dejstava neprijatelja su masovni , neprekidni artiljerijski vatreni udari , upotrebom velikog broja cijevnih i raketnih sistema . Posebna karakteristika ovih udara , koja se zadaržala do 10. avgusta , je specifičan izbor ciljeva.Manje je vatrenih udara po položajima naših jedinica nego po selima i naseljima . Civilno stanovništvo je bio osnovnih cilj hrvatske artiljerije

Ovdje se jasno vidi „rukopis“ američke agencije MPRI , sastavljene od penzionisanih američkih generala koja im je pomogla u planiranju . Vojni cilj razbijanje naših jedinica , želi se postići nevojnim sredstvima , stvaranjem panike kod civilnog stanovništva ,što kod boraca na frontu stvara potrebu da porodice izmjeste iz zone ubijanja , napuštajući jedinicu .

Slijedeće , bespilotne letilice ,koje su nam za vrijeme dejstva u Cazinskoj krajini „ visile nad glavom“ sve češće i duže kako smo se približavali aerodromu Ćoralići , ponovo se pojavljuju , prateći naša dejstva i manevar jedinica .

Istovremeno širokopojasnim ometanjem velike snage sve naše radio veze u jedinicama i mreže radio relejnih veza između korpusa SVK , sa GŠ SVK, GŠ VRS i GŠ VJ potpuno se blokiraju .Ometači su na avionima AVAKS ,a vlasti NHD su već bile dobile od SAD veoma napredan , sofisticiran , automatski sistem za prisluškivanje . Vrše se obmanjivanja , pa se čak pojavljuje lažna radio stanica „Glas Petrove Gore“ .

U subotu sam dobio depešu iz Knina , kojom sam postavljen za zamjenika komandanta SVK , za Kordun i Baniju . Veze sa Kninom više nije bilo , a u komandi „Pauk“ sam imao tri oficira i dva podoficira , bez jedinice veze (i bez sredstava veze ) i drugih prištapskih jedinica.Ne znam dali su i komande Korpusaa dobile takvu depešu . Do prekida veze s Banijom uspio sam davput komuniciarti s komandantom Banijskog korpusa , koji mi je oko podne rekao doslovno: „Ovde kod mene je stampedo nema nikave kontrole niti komande“.



U sitaciji kad je sav Kordun pod vatrom , svi znaju da je Knin već pao , izbjeglice iz Like pritisle Kordun , preuzimanje dužnosti komandanta korpusa od starne pukovnika Bulata, sigurno za njega nije bilo ostvarivanje karijerističkih snova „ni čast ni mast“, nego samo preuzimanje odgovornosti u najtežem trenutku ,čega se nije plašio jer je smatrao da mora biti na Kordunu , pa što god bilo . U ostalom tada tu na („na Rodosu“ ) nije bilo, da primi dužnost komandanta nijednog od genijalaca koji su poslije rata podrazumjevajući sebe kao klonove hibrida Napoleona i Kutuzova „znali“ sve šta je bilo , nije bilo , kako je trebalo , ko je odgovoran , ko neodgovoran ….

U jedinicama Narodne odbrane AP ZB u toku subote takođe je došlo do ljuljanja, naročito u „Zumretovoj „ 2.brigadi . Prema informacijama , koje smo znali već su bili počeli povjerljivi razgovori oko teze da li im je jedini izlaz u situaciji kad Srbi gube , da pređu na starnu 5. korpusa tzv Armije BiH . Iznošeni su i predlozi da se zarobe srpski oficiri u komandi“ Pauk“ što bi im bila ,kako su smatrali , odlična ulaznica u 5.k. i dokaz da su definitivno promjenili starnu . Drugih Srba u njihovoj zoni više nije bilo , osim četvoročlane grupe za elektonska dejstva, koja je još uvijek bila na zadatku na Johovici sama među 4000 „Babinih“ boraca na kilometar od položaja 5.k. Komandir je bio Sveto Korkut.

Fikret Abdić s kojim sam se sastao bio je potpuno iskren i otvoren u svojim stavovima o interesima svoga naroda . Nije krio da pokušava da taj interes štiti i kroz kontakte sa hrvatskom stranom, ali je o tim kontaktima uvijek govorio istinu ,što je kasnije nedvosmisleno potvrđeno .Isto tako bio je svjestan problema u svojim jedinicama i opasnosti koje mu prijete u poziciji koja nije bila ništa lakša od naše pozicije .