Najveći srpski i ex-SFRJ kapitalisti kroz istoriju

Jel ima u knjigama o istima? Ono, kako su sticali prve kapitale od vremena Karađorđa i taj rad.

Naravno da ima.
Od kraja Ustanaka, kada se srpski narod prvi na Balkanu dize i oslobodi, prilike za zaradu su bile velike jer nepismeni su uvek izvor velike zarade.
Po centru Beograda ima par zaduzbina od takvih ljudi ukljucujuci zgradu rektorata BU-a na danasnjem Studentskom trgu.
Sve se zasnivalo na trgovini i kvotama, preprodajama itd.
Misa Anastasijevic, od carinika i skele na Dunavu do coveka koji je drmao politikom Srbije jer je mnogo zaradio.
Uglavnom se kupovala stoka u Srbiji po izuzetnoj niskoj ceni, sa specijalnim odobrenim kvotama bi se terala preko Dunava i Save i tamo po nekoliko puta skuplje prodavala...
Onda zelenasanje jer su bile zabranjene banke...

Ali jedan od najvecih je poreklom Nemac sa velikim poslovima u tadasnjoj Srbiji.

Djordjije Vajfert



Koji je presao iz Panceva u Srbiju da bi napravio novac...

Zuper wrote:
Koji je presao iz Panceva u Srbiju da bi napravio novac...

Прави га и данас. Ко зна колико му плаћају за права на слику на хиљадарци...

Пашко Бабурица

Уз:

Божу Банца, једини лик са ових простора који је у оно време могао 'ладно, да не трепне напише чек на милион фунти.
Ондашњих.

Бабурица, краљ шалитре, чилеанске, у време Првог светског рата, када је шалитра била стратешкија сировина од нафте.
Додуше, да се не лажемо, и са по неким костуром у ормару.
Стотинак костура тачније, правих костура рудара штрајкача доведених у ред љубазном предусретљивошћу чилеанских власти.
Банац, Бањац, велико бродовласничко име, први страни бродовласник припуштен у главни одбор Lloyd’s Register of Shipping...
Измешане судбине породица Банац, Рачић, Петриновић...
И данас се у Цавтату, на гробљу на Рату може да види породична гробница Рачићевих, беше чини ми се један од првих Мештровићевих урадака.
Југословени до коске, који су своје бродове сместа ставили у службу Савезника, а још јаче сместа пристали да се на њих стави петокрака, јебеш Пуриће, интелектуалце Јовановиће...
Са све потомцима попут праве господе као што је био један Ване Ивановић.

Једна охохо реклама, 1929:


И један прави Капитализам, све по списку, са све именима главних и одговорних Југословена:

uuu fin info, fala 

Зрно по зрно погача, камен по камен..., или - шта су ти српски домаћини када се право дохвате посла.
Нису баш неки капиталисти, ал' обзиром да је најдемократскији и најнароднији краљ икада, дошао у Србију го к'о пиштољ, стекло се тога за 20-ак година:

Eh, da se barem Broz odrekao toga kada se uselio na Dedinje a on poceo jos da skuplja Mercedese.
To je povukao od kolege Reksa, nemackog ovcara.

Fenomenalno!

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/bozic-bata-iz-kanade-nekada-je-krao-iz-crkve-da-on-i-sestre-prezive-a-onda-je-za-pola/wd5fs9w?utm_source=blic_kat_vesti_drustvo_sidebar&utm_medium=sidebar_slobodno_vreme

"Volim svoju zemlju, volim Srbiju, volim svoj rodni kraj. Nikada ga nisam zaboravio. Sećam se svega i staza i ljudi. Kao da sam s njima", reči su Milomira Glavčića, dobrotvora, čoveka zlatnog i velikog srca, koji već decenijama iz Kanade ima sluha za sve one u njegovoj domovini koji nemaju novca za normalan i pristojan život.

Iako u poznoj životnoj dobi, sa punih 97 godina, čika Milomir redovno poklanja novac za izgradnju puteva, crkava, domova kulture, ali i pomaže brojne porodice koje su mu se obratile za pomoć. I tako već 50 godina, iz malog grada Najagara Fols u Kanadi, zajedno sa rođacima i prijateljima, uveseljava "svoje" iz Srbije, najčešće u januaru, za pravoslavni Božić.

- Milomir je rođen 1924. u zaseoku Pope sela Kovači. Odrastao je kao seosko siroče. Da bi preživeo, kao mali je dobrostojećim meštanima služio za sitno nadničarenje. Ponekad je morao da odlazi na ruševine seoske crkve, gde su meštani ostavljali novčane priloge. On ih je kradom uzimao i tako sebi i sestrama obezbeđivao hranu. Još tada se zarekao da će jednog dana novac vratiti i odužiti se dobrim ljudima - priča Olga.

Svoj životni put, prepun prepreka i mukotrpnog Glavčić je opisao u memoarima "Trn u nozi na dalekom putu". Kada je 1947. godine služio vojsku na karauli, ukradenim čamcem je prešao Prespansko jezero i prebegao u Grčku.

- Put ga je, preko emigrantskog logora u Italiji, odveo u Kanadu, jer je čuo da u toj zemlji "ulicama hodaju pečeni prasići, a na uglovima stoje ljudi koji dele hranu i kolače". U Najagri je radio u rudniku, ali je, sanjajući bolji život, štedeo svaki dolar, postao ugostitelj i jeftino kupovao kanadske livade i utrine na kojima će kasnije nići kanadske varoši. Deo zarade je uvek slao svojoj porodici u Srbiju - otkrila je ona na kraju razgovora.

Јој да то није онај што је натркечио цркветину у моју МЗ...