Kapitalizam 101

I decided to publish as a blog post the intact version of my unpublished (several times rejected) December 1999 paper:
On the Threshold of the Third Globalization: Why Liberal Capitalism Might Fail?https://t.co/banmsqGIY3

— Branko Milanovic (@BrankoMilan) 16. август 2018.

What does the future hold? All forecasts are the domain of the foolhardy. But if the analogy between the first two and the Third Globalization holds, we can expect (rather: that is what we already see) the rule of a single hegemon, increasing cultural unity of the world, and the striving for a universalist ideology which will not be the current ideology of the hegemon. The future of liberal capitalist ideology is therefore not radiant. Its association with the hegemon will make it unpalatable to the large masses of people that are brought into the process of globalization. They are there, the deracites of the 21^st century, providing willing souls thirsting for something that will explain to them the process into which they are thrown, or in which are willingly participating, but which they nevertheless feel baffling. The ideology which will best quench their new thirst will ultimately win. We do not know what it will be, nor how it will be called—but we can  see its contours: it must be universalist, and specific, that is it must answer today’s anxieties, not yesterday’s.

To us, it would seem that Islam would almost perfectly fill the role of a new ideology fit to prevail in the Third Globalization: it is universalist and expansionist

(proselytistic); it has a strong element of commonality (meaning that people who share the religion feel particularly close to each other, maybe only a shade less so than the early Christians and Communists felt among themselves), and it is not the religion/ideology of the ruling elites. The difference is, of course, that Islam is already an old religion which did not arise in response to specific needs of today. But one cannot rule out that it may   be sufficiently flexible to fill these specific needs.

Mr. Moonlight wrote:Ne bi trebalo da bude teško zaustaviti groteskno umnožavanje plastičnog otpada. Kako sam već ranije pisao, američki proizvođači su usvojili pakovanja za jednokratnu upotrebu tek posle Drugog svetskog rata, i to zbog ogromnih profita koje im je to donosilo. Potom su se godinama grčevito borili da naviknu inicijalno neprijateljski nastrojenu javnost na zagađenje kao posledicu ove prakse.
Vlada koja ozbiljno reši da se oslobodi epidemije toksične mikroplastike, mogla bi, sasvim očigledno, da oporezuje one koji proizvode i prodaju robu upakovanu na taj način. Kazneno oporezivanje ne samo da bi obeshrabrilo upotrebu pakovanja za jednokratnu upotrebu, već bi se moglo iskoristiti i za finansiranje oporavka već ugroženih ekosistema.

Samo jedna opaska.
Plastika otrov aaaa umiru foke itd. Sve je to tačno, plastika je aaaa strašno.
Da bi upakovali nešto u tegle, moramo da dovezemo npr 200.000 tegli, koje su teške npr 20t.
Pošto tegle nisu složive, za to nam je potrebno 20 kamiona koji potroše određenu količinu goriva, raubuju puteve, prave gužvu itd.
Istu količinu plastike tj 100.000 tegli, preveze pola jednog kamiona.
Tegle je potrebo oprati, a za to se troše tenzidi i voda itd
Cela priča je pomalo slična zejtin je zdrav od masti se dobije holesterol.
toksična mikroplastika! 

Hubert de Montmirail wrote:vredi li reciklirati plastiku?

Taking Back the Wheel



Declan Cullen, Kafui Attoh and Kathryn Wells
In the future heralded by Silicon Valley, cars will fly and labor will be disposable. But none of this is inevitable. It’s a political choice—that we can still reject.

паће wrote:Ма биће нешто, али у ограниченим зонама и онако више као атракција. Аутоматски бус за по аеродрому, бањски возић, покретна канта за отпатке, можда аутоматска четка за ивичњаке и тако понешто. Да буде способно да вози свуда подједнако, нема шансе.

Јер садашња корпорацијска култура, кад аутоматизује било какав посао, наручи софтвер који ће да реши 90% стандардних случајева, а онда отпусти људе који су умели да реше преосталих 10%, јер је на тим случајевима слаба зарада а људи су скупи.

Како попиздим кад треба да урадим нешто онлајн а не може, онда пеглам уво 20 минута да дођем до живог човека, трцам грло још десет да му објасним шта је то, и он ме онда упути на сајт. Маму вам јебем мајмунску, да сам могао то да урадим онлајн не бих телефонирао, дајте платите неког ко уме што софтвер не уме.

Mr. Moonlight wrote:da, što su bili sex pistols u muzici, to je elon u biznisu