Kapitalizam 101

Мислим да то у Канади не може. Али факат нисам ни покушао. Ја сам ти од оних који не воле да имају никаква посла са мајсторима...

No Country wrote:Мислим да то у Канади не може. Али факат нисам ни покушао. Ја сам ти од оних који не воле да имају никаква посла са мајсторима...

Za tebe je onda ovaj teror novog odličan. 

kako mene deprimiraju njegovi tekstovi... i onda mu vidim sliku sa onim belim šeširićem i svaki put mi dođe da ne pročitam više ništa što je napisao

So, what is really going on? When I interviewed social scientists all over the world – from São Paulo to Sydney, from Los Angeles to London – I started to see an unexpected picture emerge. We all know that every human being has basic physical needs: for food, for water, for shelter, for clean air. It turns out that, in the same way, all humans have certain basic psychological needs. We need to feel we belong. We need to feel valued. We need to feel we’re good at something. We need to feel we have a secure future. And there is growing evidence that our culture isn’t meeting those psychological needs for many – perhaps most – people. I kept learning that, in very different ways, we have become disconnected from things we really need, and this deep disconnection is driving this epidemic of depression and anxiety all around us.

Let’s look at one of those causes, and one of the solutions we can begin to see if we understand it differently. There is strong evidence that human beings need to feel their lives are meaningful – that they are doing something with purpose that makes a difference. It’s a natural psychological need. But between 2011 and 2012, the polling company Gallup conducted the most detailed study ever carried out of how people feel about the thing we spend most of our waking lives doing – our paid work. They found that 13% of people say they are “engaged” in their work – they find it meaningful and look forward to it. Some 63% say they are “not engaged”, which is defined as “sleepwalking through their workday”. And 24% are “actively disengaged”: they hate it.

https://www.theguardian.com/society/2018/jan/07/is-everything-you-think-you-know-about-depression-wrong-johann-hari-lost-connections

[url=https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=01&dd=11&nav_id=1345821&utm_source=B92&utm_medium=Document&utm_campaign=Related-Chrono&utm_content="Hitno prodaja Telekoma, zavr%9Ai%26%23230;e na subvencijama"][/url]

[url=https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=01&dd=11&nav_id=1345821&utm_source=B92&utm_medium=Document&utm_campaign=Related-Chrono&utm_content="Hitno prodaja Telekoma, zavr%9Ai%26%23230;e na subvencijama"]"Hitno prodaja Telekoma, završiće na subvencijama"[/url]

Beograd -- Predsednik UO Mona hotel menadžment Tomislav Momirović kaže da će povećanjem neoporezovanog dela zarade ušteda biti oko 300 dinara po radniku.

Postali su stručnjaci za telekomunikacije.

Razbija Branko, najradije čitam njegove tekstove od ekonomskih autora.

https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2018/jan/15/is-28-hours-ideal-working-week-for-healthy-life

Long hours, stress and physical inactivity are bad for our wellbeing – yet we’re working harder than ever. Isn’t it time we fought back?

http://www.masina.rs/?p=5806

Pitanje naplate javnog prevoza u Beogradu jednako je aktuelno za predstojeće gradske izbore kao i za prethodne. Privatno-javno partnerstvo oličeno u Bus Plus sistemu koji je prethodna vlast uvela a aktuelna dalje podsticala za građane nije značilo i kvalitetniji prevoz, već milionske subvencije privatnim licima, represiju u prevozu i uništavanje gradskog saobraćajnog preduzeća.

Na PPP kažu za tekst da se bez razloga ,,siluje" ideologija i učitava svoj ideološki obrazac tamo gde mu činjenice ne odgovaraju.

Jedna interesantnost.

Rusija se nalazi na 15. mestu na spisku vlasnika američkog duga. Na prvom mestu je Kina, sa uloženih 1.177 milijardi dolara. Na drugom mestu se nalazi Japan, sa 1.084 milijarde dolara. Na trećem mestu je Irska sa 328,7 milijardi dolara.


Sama vest je morbidna bljuvotina o relacijama izdajničkog Kremlja i terorističko-razbojničkog Vašingtona, ali je meni interesantna zemlja broj 3 i zbog toga mećem u ovaj topik. Naime, ladno je Irska na trećem mestu sa ogromnom količinom od 320 i kusur milijardi. 

Naravno, uopšte se ne radi o Irskoj, već o fiktivnim firmama koje su najveće američke kompanije otvorile u Irskoj da bi izbegavale plaćanje poreza na dobit na drugim kontinentima, i onda taj novac koriste da kupuju američki dug. Dakle, bukvalno imamo dupli efekat - sa jedne strane, izbegavaju da plate porez i prinuđuju zemlju da se više zadužuje i da opterećuje siromašnije slojeve, i još se zemlja onda zadužuje prema njima.

Potreban, ali ne i dovoljan uslov da se takvo stanje razreši:

ontheotherhand wrote:http://www.masina.rs/?p=5806

Pitanje naplate javnog prevoza u Beogradu jednako je aktuelno za predstojeće gradske izbore kao i za prethodne. Privatno-javno partnerstvo oličeno u Bus Plus sistemu koji je prethodna vlast uvela a aktuelna dalje podsticala za građane nije značilo i kvalitetniji prevoz, već milionske subvencije privatnim licima, represiju u prevozu i uništavanje gradskog saobraćajnog preduzeća.

Na PPP kažu za tekst da se bez razloga ,,siluje" ideologija i učitava svoj ideološki obrazac tamo gde mu činjenice ne odgovaraju.

cim sam ovo procitao znao sam i ko je pisao i sta je pisao.

lepota dominantne ideologije uvek je u tome sto sebe predstavlja kao zdrav razum. tipa, prevoz mora da se placa (iako ne mora, i u mnogim gradovima se ni ne placa). ili, poslodavcima treba olaksati da otpustaju jer je tako i zaposljavanje lakse. nikakva ideologija, samo zdrav razum.

ljudi treba da idu krezavi kad nemaju para. porodice treba da lete ako nemaju za kredit ili infosatanu. komunalci treba da odrzavaju red naa pijaci. dug mora da se plati a ako nema da se radi u vetroparku.

može da bude besplatan u smislu da ga ja kao korisnik ne plaćam u trenutku korišćenja; ne može da bude besplatan kao takav, tj mora da se potroši zajednički novac na to, na ovaj ili onaj način.

pa da ali u solidarnom soc kapitalizmu djb i vucica trosak krize snose gradjani i to oni koji najmanje ogu da uzvrate (na primer penzosi). mozda je vreme videti ko jo i kako moze da snosi trosak krize?

sve košta zato što smo to postavili kao jednu logičnu činjenicu

ja mislim da to nije tačno

ostap bender wrote:pa da ali u solidarnom soc kapitalizmu djb i vucica trosak krize snose gradjani i to oni koji najmanje ogu da uzvrate (na primer penzosi). mozda je vreme videti ko jo i kako moze da snosi trosak krize?

pa nema modela u kome ga neće snositi građani.

ako dođemo do tačke većih poreza za bogate (recimo, mada lupam jer to nije u nadležnosti grada) tu se opet sudaramo sa pitanjem da li da se pare daju gsp-u ili da se ulože u vrtiće, škole, tj namene rashoda, i to ima svoje pitanje solidarnosti. "zar ćeš dati pare gspu a ne deci za lečenje?" itd.

ja sam prilično ambivalentan prema modelima finansiranja, trošak ću podneti, kao i ogromna većina, bilo na licu mesta, bilo kroz porez, direktno ili indirektno (tako što ću morati da plaćam neku desetu uslugu koja bi mogla biti besplatna da nismo zajednički novac preusmerili u gsp). mislim da, holistički, nema mnogo manevarskog prostora, može se iscediti only so much money. o samom upravljanju prevozom ne znam ništa i ne bih špekulisao o mogućnostima ušteda unutar samog sistema, pretpostavljam da i tu ima prostora za rad.

pa nisu ni svi gradjani isti. ako odrapim firmarine za notare i izvrsitelje pa od toga placam vrtic mislim da je to idluka s kojom bih mogao da spavam. mislim u konacnici sve je isto pa smo mrtvi ali put do tamo je drugaciji - kejnzovic.

mislim da je ovo sto kaze munlajt i tu je politicka odluka. da se postavi sta je neki drustveni minimum (na primer opsta zdravstvena zastita, krov nad glavom i tako te stvari) pa od tog minimuma razvijati strategije. ono sto je nas problem je to sto se pisa po ljudima i onda se kaze da to curka sampanjac sa vrha. mislim nije to samo nas problem.

košta... koga?

nemam ja problem sa "tvikovanjem" u smeru veće solidarnosti; nemam problem sa tim da prevoz bude besplatan za korisnika a da se finansiranje prebaci na neki drugi izvor, ali disclaimer je da sam ja korisnik i uživao bih ličnu korist od takve odluke.

mislim da je gsp ogromna i skupa javna usluga i da cepanje firmarina notarima (koje treba ukinuti skroz) i slični koraci ne pokrivaju ni procenat troškova gsp-a i mogu pre poslužiti kao vežba iz solidarnosti nego ikakvo finansijsko rešenje.

kako reče onaj tekst na peščaniku o zaradama: najbogatiji 1% u ličnim primanjima u srbiji počinje sa oko 900 evra. šta iz toga može da se iscedi? može više, ali ne da rastereti 50-60% sirotinje i niže srednje klase. ne znači da ne treba to raditi, znači da to rešenje "ne rešava problem".


nije tvoja odluka na političkom nivou kad treba da kupiš gorivo za gsp. msm nemaš sposobnost da ne platiš, bilo nekom levom privatniku, bilo rusima ili od koga se već uvozi. ne možeš da ne platiš plate zaposlenima itd itd.

teza da je odluka da to košta "politička" je tačna samo na nivou "planetarno-galaktičnog" poretka, that is, nedodirljiva sa pozicije grada/države.

ja licno beogradjanima nikad ne bih dao besplatan prevoz. u novom sadu je negde devedesetih za vreme najgorih sranja u drustvu (93-94) doneta odluka da se u gradski prevoz ulazi na prednja vrata i pokaze ili kupi karta, odluka je doneta danas, a sutradan su svi bez problema to postovali.

ti posmatraš iz ugla današnjeg sistema, koji sebe zasniva na piramidalnoj strukturi troškova i ok, pošteno je da kažem da na ovaj način sve mora da košta, pa tako lečenje koje može da se odradi sa par sati rada nekih tamo stručnjaka koji će da seckaju i par desetina grama odgovarajuće hemikalije koju će bolesnik da uzima određeno vreme košta desetine ili stotine hiljada evra, a ta cena uskraćuje pravo na lečenje, pa bolesnik umire bez šanse da pokuša da se izleči iako je sve tog trenutka raspoloživo i hasan koji secka i pomenuta hemikalija

tim iznosima se obezbeđuje dalja nejednakost ljudi, pa naravno da sve mora da košta i da je trošak

sa druge strane ako zavrnem sam sijalicu, ne košta me ništa, iako će da mi bude objašnjeno, kako eto, uložio sam vreme, neku energiju itd

e to je ono sa čim nisam saglasan, postoji mnogo toga što realno ne košta ništa, vreme teče li teče, a jedini problem je piramidalna struktura zarade koja mora da bude sazidana

svestan sam da je utopijski, ali dok ne bude drugačije, ljudi će umirati u bedi i svojim ekonomskim rezervatima, onemogućeni da ostvare svoja prava

kako mi reče jedan rumun skoro, ja sam u eu i imam pravo da idem svuda, samo mi nedostaje novac da to pravo i ostvarim, još jedan rezervat, kako bi se održale nejednakosti koje drže sistem u životu

Arkady Ivanovich wrote:ja licno beogradjanima nikad ne bih dao besplatan prevoz. u novom sadu je negde devedesetih za vreme najgorih sranja u drustvu (93-94) doneta odluka da se u gradski prevoz ulazi na prednja vrata i pokaze ili kupi karta, odluka je doneta danas, a sutradan su svi bez problema to postovali.

lepo, sviđa mi se to što se tako poslušni