Njemačka marka je već od jeseni '91. bila bog među novcima, raspadom bivše države postala je najbitnija ovdašnja valuta, domaći dinar više nije bio bitan, a šilinzi, franci, dolari itd. su bili rezerva za DEM. Stoti dio DEM je pfennig, ali ko će to izgovoriti ispravno, prezajebano je ono pf pa se to prilagodilo našem jeziku i postalo fening. Mnogi su izgovarali i feling, a bilo je i onih koji su ga u ženski rod smjestili izgovarajući felinga.
Kad je stao rat i kad se krenulo sa usvajanjem zajedničke BiH valute, silnih je zajebancija i opstrukcija bilo ali ime se odmah znalo, marka, konvertibilna, a stoti dio marke je konvertibilni pfenig. Prvih pet godina nije bilo kovanica već su i pfenizi izdavani na papiru i to je izgledalo ovako:
Onda su izašle i kovanice, na njima pfeniga nije bilo, nardono fening je postalo zvanični naziv za stoti dio marke.