David Bowie

Pisacu nesto kad dodjem k sebi

jbt ovo je grom iz vedra neba

I'm stepping through the door
And I'm floating
in a most peculiar way
And the stars look very different today

For here
Am I sitting in a tin can
Far above the world
Planet Earth is blue
And there's nothing I can do

uf, shok.  
Ashes to ashes

sinoc kada smo se vratili od jasne udjemo u radnu sobu/igraliste i svira neka cudna obrada man who sold the world sa youtube playliste koju sam ostavio mackama. jutros ovo.

R.I.P.

ja se odmah setih da sam pričao pre samo tri dana o novom albumu sa tvojim imenjakom i sa onim drugim muzikantom.
tada smo ga čuli prvi put, ako si izvalio u pozadini. baš nam je zazvučao sveže i moćno.

neverica, potpuna. mnogo je ovo za 2 nedelje.

"Now my death is more than just a sad song
Welcome to reality"

Bonidas Poslednji wrote:ja se odmah setih da sam pričao pre samo tri dana o novom albumu sa tvojim imenjakom i sa onim drugim muzikantom.
tada smo ga čuli prvi put, ako si izvalio u pozadini. baš nam je zazvučao sveže i moćno.

neverica, potpuna. mnogo je ovo za 2 nedelje.

ma bas sam pricao sa s. i ja o tome i sve se kao zezali. ja sam cuo black star kada je izasao kao singl i bio mi je interesantan. na odredjeni naci pre-misljen ali i dalje neverovatno kreativan.

i on i lemi isti fazon. kraj sedme decenije, par dana posle rodjisa, rak. jedan se upravo vratio sa turneje, drugi izdao album.

Još samo za Reality Tour, pre tričavih decenijcu godina, bio je lepši nego ikad, pevao bolje nego ikad.

Sad mačka i ja gledamo moj najomiljeniji DVD...

I ide njegova najveća himna, aaaaaaaa koliko sam to oduvek voleo

A meni je vest o smrti jednog od mojih paganskih bogova došla dok sam bio usred epizode Curb Your Enthusiasm. Iskočio onaj prozorčić od Guardiana, piše umro Bowie. I, sad, ne znam da li da se zapanjim (pretvorim u panj), zakukam iz bijela grla (žal za mlados, odoše svi junaci iz dobrijeh dana), ili da nastavim da se smejem onom ćelavom blesimetru. Pa sam nastavio da se smejem, šta ću.

Trebaće mi vreme da ovo nekako dopre do mozga.

PS. A, da, preporučujem čak i površnim fanovima da nabave Reality Tour DVD, to je jedan od retkih muzičkih DVD-jeva kojem se ponovo i ponovo vraćam. U velikoj meri je "best of", pa i "bestest of"... Loving the Alien, najbolja verzija u postojanju, nalazi se upravo i samo na tom DVD-u. Loving the Alien, pesma u kojoj je DB opisao šta mi osećamo za njega.

Bye bye space-boy
Moondust will cover you

mene drugarica probudila jutros a ja je ubedjujem da ljudi kace njegove slike zato sto mu je pre 2 dana bio rodjendan i da je utripovala da je umro.

meni bowie mozda nije bio paganski bog, barem ne u emotivnoj ravni ali ovo su te velike lose vesti koje svedoce o tome da umire i odlazio ceo jedan svet koji je obelezio nase zivote do sada. ostali su mick, keith, bob i ne znam ko jos iz tog prvog esalona.

inace sam celu noc sanjao gileta kako peva kapetan esid. znao sam da nece da izadje na dobro...

Kondo wrote:meni bowie mozda nije bio paganski bog, barem ne u emotivnoj ravni ali ovo su te velike lose vesti koje svedoce o tome da umire i odlazio ceo jedan svet koji je obelezio nase zivote do sada. ostali su mick, keith, bob i ne znam ko jos iz tog prvog esalona.

Мени је он повремено легао па ме нервирао па бих опет нашао нешто код њега, па би ми изазвао дилему да ли је он рокер или човек пројекат (нпр зашто самог Зигија онолико убедљивије изводе Баухаус, а "Све момке младе" Ијан Хантер и/или Мот д Хупл).

Он је можда наишао мало касно за моју генерацију, 1974. је била крај једне ере, а он би спадао онда у неки наредни ешалон. Тада се са глам роком дао лако побркати међу глитер рок (који је био онако, више шећерлема него грување), дакле 1 бисер међу гомилом срања које је те године потекло. Али се увек појављивао наново, измишљао новог себе и све скупа га је било тешко ухватити за главу или реп, док сконташ шта ради он већ ради нешто друго.

Нека остане запамћено да је, нарочито око 1976. било јако много риба са његовом Зиги фризуром, и зачудо је већини одлично стајала. Гледам једну из суседног одељења, знам је у сто издања, и најбоље је изгледала баш у тој фази (и то чак 1984.).

Мене је посебно одушевио као "Човек који је пао на Земљу". Глумио је то скроз другачије од било чега што сам могао да очекујем, баш ванземаљски.

Najveci pojedinacni britanski autor pop/rock/whatever muzike. No two ways about it. 

Slava mu. Neko ko moze krajem 60-tih da pravi stvari kao Space Oddity, a 2014 (mislim) The Stars Are Out Tonight je prosto vanzemaljac. Ludilo, genije.

ja nisam odrastao na boviju, u smislu da je bio u nekom mom odredjenom periodu toliko bitan da je izvrsio bilo kakav uticaj, iako sam [svi] ga bio svestan od rodjenja zbog njegove prisutnosti u svakom izdanju [radio, televizija, zurke, posteri, stagod]. poceo sam da se interesujem, obracam paznju na kompletne albume u skorije vreme, godinu, dve. stavise, bilo mi je drago sto sam sa zetom mogao da podelim taj dozivljaj. nekad se nadjemo u muzici, a nekad ne. ovde smo se bas nasli. 

ja sam danas u fazonu da trazim sve ono gde se david bowie pojavljuje, najvise u filmovima kao referenca ili muzika, a isti filmovi su uticali na mene. 

Ode čovjek. RIP


     

djizus vilijame nasmeja me na ovaj odvratan dan