Lepo, lepse, Borko

Lev Abalkin wrote:Problem je što se ova takozvana levica bavi pogrešnim problemima. Koja je svrha pitanje položaja radnika u firmama koje praktično ne postoje i koje nemaju nikakve šanse da bilo kada stanu na svoje noge i pokrenu proizvodnju koja samu sebe izdržava? Ne postoji drugo rešenje osim gašenja ovakvih firmi, propuštene su sve prilike da se nešto uradi na njihovom stabilizovanju. Sa druge strane, potrebno je definisati položaj svih zaposlenih koji rade u firmama koje realno postoje i raditi na njihovom položaju i na ostvarivanju njihovih prava, a spisak onog što je potrebno uraditi je predugačak. Pored toga, moraju da stave aktivno u svoju agendu podužu listu diskriminacija koje aktivno žive u našem društvu i koje žive u njemu podrazumevano. U tome delu je potpuno brisan prostor i tu može da nađe svoje mesto prava levica. Moraju da organizuju tim za pravnu i finansijsku pomoć ugroženima. Moraju da krenu aktivno da se bave problemima žena u poslu. Moraju da pokreću pitanja kao što je primanje dela zarade "na ruke" što sakati buduće (?) penzije, moraju da se pozabave i raznim ugovorima koji u sebi sadrže razne protiv zakonite odredbe i korak po korak da rade na demontiranju situacije u kojoj prava zaposlenih ne postoje.

Pa ako tebi posle svega što sam pisao na forumu nije jasno da se ja slažem sa ovim...



Inače, mislim da levica u ovom trenutku treba da se bavi isključivo pitanjem nezaposlenosti.

Ti ne umeš da napišeš dve reči koje nisu kontradiktorne

diktotar wrote:

Lev Abalkin wrote:Problem je što se ova takozvana levica bavi pogrešnim problemima. Koja je svrha pitanje položaja radnika u firmama koje praktično ne postoje i koje nemaju nikakve šanse da bilo kada stanu na svoje noge i pokrenu proizvodnju koja samu sebe izdržava? Ne postoji drugo rešenje osim gašenja ovakvih firmi, propuštene su sve prilike da se nešto uradi na njihovom stabilizovanju. Sa druge strane, potrebno je definisati položaj svih zaposlenih koji rade u firmama koje realno postoje i raditi na njihovom položaju i na ostvarivanju njihovih prava, a spisak onog što je potrebno uraditi je predugačak. Pored toga, moraju da stave aktivno u svoju agendu podužu listu diskriminacija koje aktivno žive u našem društvu i koje žive u njemu podrazumevano. U tome delu je potpuno brisan prostor i tu može da nađe svoje mesto prava levica. Moraju da organizuju tim za pravnu i finansijsku pomoć ugroženima. Moraju da krenu aktivno da se bave problemima žena u poslu. Moraju da pokreću pitanja kao što je primanje dela zarade "na ruke" što sakati buduće (?) penzije, moraju da se pozabave i raznim ugovorima koji u sebi sadrže razne protiv zakonite odredbe i korak po korak da rade na demontiranju situacije u kojoj prava zaposlenih ne postoje.

ja sam ovo zamislio al si ti napisao mnogo bolje nego sto bih ja. bajke o osnivanju ili ozivljavanju giganata bivsih sistema su gubljenje vremena. najvise bi morali da se angazuju na promeni penzijskog, zdravstvenog sistema, jer su i postojeci neodrzivi kao imt.

To što predlažete je gomila single issues koji su sviranje kurcu, gubitak vremena onih koji bi se time bavili i to sve ne bi bilo strašno da na kraju krajeva ne dođeš dotle da moraš potpuno da promeniš sistem i okvire da bi svi ti napori koje ulažeš imali ikakvog smisla i rezultovali nečim. Žene u poslu, problemi nezaposlenosti, zarade na ruke, sve je to džaba.

Levica mora da jasno kaže šta želi, a onda da kopa da dođe na vlast, te da po dolasku na vlast sprovede to što želi, nemilosrdno, tako da ako ne onemogući a onda strahovito oteža bilo kakvo vraćanje na staro posle par izbornih ciklusa, baš kao što mi danas pričamo o tome da je nemoguće podići opet neke gigante i da bismo trebali svako u svoje ćoše da se bavi nekim pojedinačnim problemima, umesto sistemom i stvaranjem novog društva sa drugačijim proizvodnim i ostalim odnosima.

Kakav je ovaj Janko Veselinović?

Poslednjih desetak dana često nailazim na njega, deluje da nešto radi, gura se.
Ne deluje loše.
On je jedan od Borisovih ili ne?

On je napustio Borisa pre izbora, pa je na izborima podržao Borka.

on je komunista ! pravi ! peva internacionalu i place !

Од 1998. до фебруара 2014. - ДС
Од фебруара 2014. до маја 2015. - СДС
Од маја 2015. до данас - Покрет за преокрет

Bolji bi bio da peva Istruli mi dumnja u fioci i da ne da suzu, onu mušku, najtežu?

Hvala Valetine.

(ne znam ništa o čoveku, zapamtila sam ga jer se zove po piscu po kom se zvala moja OŠ,
i bio je pa ga nije bilo. I sad ga ima, probija se, pojavljuje se. Što je mnogo bolje no da ne 
radi ništa i da kuka kako ih Vučić satire.)

bolje bi bilo da nije bezumni DS kadrovik koji nema misljenje bas ni o cemu, al je mnogo pristojan, al sta sad, da mu mi damo ipak sto iljada mesecno, jer nije naprednjak

Pa nije ni u skupštini te mu ne dajemo 100000 rsd  mesečno.
(A to što peva internacionalu to mu je plus, i ja je zapevam posle seksa.)

Ne branim ga, raspitujem se.

fernoux-h wrote:
Inače, mislim da levica u ovom trenutku treba da se bavi isključivo pitanjem nezaposlenosti.

Kako se to radi?

Lev Abalkin wrote:Problem je što se ova takozvana levica bavi pogrešnim problemima. Koja je svrha pitanje položaja radnika u firmama koje praktično ne postoje i koje nemaju nikakve šanse da bilo kada stanu na svoje noge i pokrenu proizvodnju koja samu sebe izdržava? Ne postoji drugo rešenje osim gašenja ovakvih firmi, propuštene su sve prilike da se nešto uradi na njihovom stabilizovanju.

ne bih da ispadne da branim LS posto sam vec rekao da je tribina zapravo bila vrlo transparentna borkova samopromocija, ali prvobitno odustajanje od IMT-a i generalno domace industrije je uvek i pre svega bila politicka a ne ekonomska odluka, proizasla strateskim opredelenjem nase zemlje da postane tranziciona ekonomija i periferija neoliberalnog pejzaza. i ako LS pledira da bude neka levica mora tu cinjenicu iznova i iznova da ponavlja, i ne sme da ispusta tu bitku jer onda dopusta korisnim idiotima neoliberalnog kapitala i njegovoj kolonijalnoj upravi da spusti pricu na tehnicko-ekspertsko-ekonomski teren, capt. hindsightovskim konstataovanjem post-festum stanja tj. rezultata te politike i nuznim koracima koji moraju slediti iz toga.

Filipenko wrote:

diktotar wrote:

ja sam ovo zamislio al si ti napisao mnogo bolje nego sto bih ja. bajke o osnivanju ili ozivljavanju giganata bivsih sistema su gubljenje vremena. najvise bi morali da se angazuju na promeni penzijskog, zdravstvenog sistema, jer su i postojeci neodrzivi kao imt.

To što predlažete je gomila single issues koji su sviranje kurcu, gubitak vremena onih koji bi se time bavili i to sve ne bi bilo strašno da na kraju krajeva ne dođeš dotle da moraš potpuno da promeniš sistem i okvire da bi svi ti napori koje ulažeš imali ikakvog smisla i rezultovali nečim. Žene u poslu, problemi nezaposlenosti, zarade na ruke, sve je to džaba.

Levica mora da jasno kaže šta želi, a onda da kopa da dođe na vlast, te da po dolasku na vlast sprovede to što želi, nemilosrdno, tako da ako ne onemogući a onda strahovito oteža bilo kakvo vraćanje na staro posle par izbornih ciklusa, baš kao što mi danas pričamo o tome da je nemoguće podići opet neke gigante i da bismo trebali svako u svoje ćoše da se bavi nekim pojedinačnim problemima, umesto sistemom i stvaranjem novog društva sa drugačijim proizvodnim i ostalim odnosima.

Svaki single issue je model za rešavanje hrpe drugih single ussues. Sistem na kraju izgradiš tako što rešiš dovoljan broj single issues. Probali su drugačije i nije prošlo slavno.

Xexoxical Endarchy wrote:

Lev Abalkin wrote:Problem je što se ova takozvana levica bavi pogrešnim problemima. Koja je svrha pitanje položaja radnika u firmama koje praktično ne postoje i koje nemaju nikakve šanse da bilo kada stanu na svoje noge i pokrenu proizvodnju koja samu sebe izdržava? Ne postoji drugo rešenje osim gašenja ovakvih firmi, propuštene su sve prilike da se nešto uradi na njihovom stabilizovanju.

ne bih da ispadne da branim LS posto sam vec rekao da je tribina zapravo bila vrlo transparentna borkova samopromocija, ali prvobitno odustajanje od IMT-a i generalno domace industrije je uvek i pre svega bila politicka a ne ekonomska odluka, proizasla strateskim opredelenjem nase zemlje da postane tranziciona ekonomija i periferija neoliberalnog pejzaza. i ako LS pledira da bude neka levica mora tu cinjenicu iznova i iznova da ponavlja, i ne sme da ispusta tu bitku jer onda dopusta korisnim idiotima neoliberalnog kapitala i njegovoj kolonijalnoj upravi da spusti pricu na tehnicko-ekspertsko-ekonomski teren, capt. hindsightovskim konstataovanjem post-festum stanja tj. rezultata te politike i nuznim koracima koji moraju slediti iz toga.

Saglasan sam da je bila politička odluka, ali danas je ekonomska. Kad god pričam sa poslovnim ljudima u Rumuniji, stalno se žale kak im je uništena industrija, nestali su ogromni kombinati. Tako ćemo i mi lepo da se žalimo i to sa pravom. Međutim, danas ništa od toga nema smisla, osim ako ne dobijemo neke lepe i kvalitetne sankcije. Saglasan sam i sa ovim što kažeš da moraju da ponavljaju, ali jedina borba protiv prave kolonizacije je  borba za prava ljudi. Ljudi sa pravima nisu jeftina radna snaga, kako nas danas reklamiraju.

sa strane ekonomije postoji i faktor socijalističke izgradnje koji je, iz različitih razloga, favorizovao izgradnju industrije.

razlozi često nisu imali veze sa povratom investicije (kao apsolutno najvećim problemom domaće ekonomije tog perioda) i analizom tržišta (što je u državnom/društvenom planiranju posebno pitanje) nego sa:
- potrebom da se ljudi iz sela prebace u grad, kroz depresijaciju cena poljoprivrednih proizvoda i kreiranjem radnih mesta u gradovima - masivne fabrike su idealne za to;
- potrebom da se zaokružuje što više ciklusa proizvodnje na nivou države (ovo posebno važi za nas, malo je drugačije bilo u ist. bloku), dakle bez spoljnih transakcija, bez obzira na efikasnost, dostupnost roba na stranim tržištima po manjoj ceni itd;
- institucionalnim okvirom koji je bežao od čisto ekonomskih optimuma alokacije sredstava i cenio "političke projekte", a vremenom je atrofirao sa savezne na republičke/lokalne nivoe...

što je sve, vrlo grubo rečeno, rezultiralo povelikim kapacitetima koji nisu više nikome trebali (ni unutrašnjem tržištu ni izvozu) od onog trenutka kada su barijere počele da popuštaju, a to je počinjalo sitnim švercom i "liberalizacijama" od kraja 80ih. 

gotovo je nemoguće pokazati da bi giganti domaće industrije mogli da se i onda razviju da je postojala kakva-takva konkurencija. ideja da se ogradi "svoje" tržište i onda napravi "svoja" industrija možda ima načelnu zdravu logiku ali zahteva spoznaju trenutka u kojem tako zaštićena industrija počinje da pravi vanredne toškove (nrp vanredno visoku inflaciju i to pored regulisanih cena) i divergira od željenih tehnoloških i menadžerskih nivoa razvoja. tj treba znati trenutak u kome se prethodno zaštićeno tržište i proizvođači otvaraji za konkurenciju kako bi kroz konkurenciju (sa usputnim padovima, bankrotima itd) mogli da uhvate priključak sa efikasnijim industrijama. imho, u jugoslaviji je taj trenutak (uzmimo da se desio 1991) došao sa 20-25 godina zakašnjenja, i to je prvi deo cene koju i danas plaćamo (drugi je miloševič i 90te, treći je sam tranzicioni talas od 2000 sa svojim mukama).


još jedna načelna stvar - bilo bi dobro da prestanemo da posmatramo ekonomiju iz ugla države ili proizvođača/prodavca i početi da je gledamo iz ugla potrošača, dakle prosečnog đoke koji kupuje neku robu, i pitati se šta je dobro za njega, a ne šta je dobro za kartel, ne znam, proizvođača ulja ili šećera, za 1 fabriku kamiona.

Prosečni Đoka nije samo potrošač nego u isto vreme i prodavac/proizvođač. Kao u Brehtovom "Rondu nezaposlenih" - pekari i drvoseče su ustvari jedno isto.

naravno, ali ako kažeš "ovde može samo perina kifla da se prodaje" perine komšije će se vremenom smoriti jer će pera početi da zakida na gramaži pošto ga boli k. i onda propadaju i perina pekara a i komšije koje dobijaju lošu kiflu. 

no, komšije uvek mogu otići i negde drugde, uz malo više pešačenja, ali pera nema izlaza.

Gargantua wrote:
još jedna načelna stvar - bilo bi dobro da prestanemo da posmatramo ekonomiju iz ugla države ili proizvođača/prodavca i početi da je gledamo iz ugla potrošača, dakle prosečnog đoke koji kupuje neku robu, i pitati se šta je dobro za njega, a ne šta je dobro za kartel, ne znam, proizvođača ulja ili šećera, za 1 fabriku kamiona.

Да, то говоре и муштеријама Волмарта.

glavna stvar je što mi nismo amerika, razvojni put bore šnajdera srbije prosto nije pratio liniju kapitalizma sa njegovim internim mukama i prepletenog sa globalizacijom već nekoliko decenija, nego nešto drugačiji put dovde. biti socijalista, socdemokrata, liberal... ovde i tamo - prosto nije isto.

ja bih naravno više voleo da budemo i nesrećna grčka umesto što smo srbija ali ko mene pita...

Gargantua wrote:
još jedna načelna stvar - bilo bi dobro da prestanemo da posmatramo ekonomiju iz ugla države ili proizvođača/prodavca i početi da je gledamo iz ugla potrošača, dakle prosečnog đoke koji kupuje neku robu, i pitati se šta je dobro za njega, a ne šta je dobro za kartel, ne znam, proizvođača ulja ili šećera, za 1 fabriku kamiona.

Ja ne živim od nešto nižih cena po prodavnicama, potrebno mi je mnogo toga što se finansira iz prihoda koji se ostvaruju samo ukoliko postoji domaća proizvodnja (koja god) koja može na svojim leđima da nosi razne prodavce usluga i svega ostalog što zaokružuje sistem.
Ako posmatram samo situaciju kroz prizmu onog što je dobro za potrošača, onda ulazim u neravnopravnu trku koju ne mogu nikako da dobijem i bićemo potrošači koji naprave red u maxiju samo po dan posle penzija.
Kako možeš da uđeš u ravnopravnu tržišnu utakmicu sa multinacionalnim kompanijama koje su znanje i sredstva sakupljale vekovima? Zašto bi prilagođavao tržište njima i kreditiranim potrošačima i koliko bi to moglo za nas da traje uopšte? Bio sam protiv preuranjenog uletanja u SSP i protiv ukidanja carina zato što je bilo očito da se o tog koraka nećemo nikada oporaviti. Beznačajna, mala država, bez ikakvih resursa vrednih pažnje, sa potpuno uništenim privrednim tokovima, otvara svoje tržište i izlaže firme koje su možda mogle da se razviju stravičnoj konkurenciji. To, u kombinaciji sa 2008.g. nam nije ostavilo nikakvih prostora da uradimo bilo šta, osim da izađemo u reklami kao država sa jeftinim ljudima za jeftina radna mesta, a tako blizu velikih tržišta.

Gargantua wrote:još jedna načelna stvar - bilo bi dobro da prestanemo da posmatramo ekonomiju iz ugla države ili proizvođača/prodavca i početi da je gledamo iz ugla potrošača, dakle prosečnog đoke koji kupuje neku robu, i pitati se šta je dobro za njega, a ne šta je dobro za kartel, ne znam, proizvođača ulja ili šećera, za 1 fabriku kamiona.

Što je sve lepo do određene mere, ali kada tu meru pređeš i postaneš država koja ne proizvodi i ne izvozi ništa, a sve živo uvozi jer je tako u načelu bolje za kupce koji time dobijaju kvalitetniju i jeftiniju robu, pa se onda još šticuje sistem udruživanjem uvoznika plus što imaš neke mere koje prosto moraju da utiču na to da ti roba bude skupa (carine, visok PDV, razni fiskalni i parafiskalni nameti, prosta činjenica da si malo i platežno slabo tržište koje ne vuče velike količine, licence...) dobiješ potpuno sulud sistem koji je još manje održiv od staljinističke ekonomije i petoletki.

Lev Abalkin wrote:
Kako možeš da uđeš u ravnopravnu tržišnu utakmicu sa multinacionalnim kompanijama koje su znanje i sredstva sakupljale vekovima? Zašto bi prilagođavao tržište njima i kreditiranim potrošačima i koliko bi to moglo za nas da traje uopšte? Bio sam protiv preuranjenog uletanja u SSP i protiv ukidanja carina zato što je bilo očito da se o tog koraka nećemo nikada oporaviti. Beznačajna, mala država, bez ikakvih resursa vrednih pažnje, sa potpuno uništenim privrednim tokovima, otvara svoje tržište i izlaže firme koje su možda mogle da se razviju stravičnoj konkurenciji. To, u kombinaciji sa 2008.g. nam nije ostavilo nikakvih prostora da uradimo bilo šta, osim da izađemo u reklami kao država sa jeftinim ljudima za jeftina radna mesta, a tako blizu velikih tržišta.

Naravno, ali to nije ekonomski model Koka Kole koji se izučava na fakultetima, ili "1 od milion" buma Fejsbuka koji postaje fensi tema za postosnovnostudijske studije (   ) otkad je imao rekordni IPO, a i nekako je fensi po difoltu baviti se njime ili Guglom.

Lev Abalkin wrote:

Gargantua wrote:
još jedna načelna stvar - bilo bi dobro da prestanemo da posmatramo ekonomiju iz ugla države ili proizvođača/prodavca i početi da je gledamo iz ugla potrošača, dakle prosečnog đoke koji kupuje neku robu, i pitati se šta je dobro za njega, a ne šta je dobro za kartel, ne znam, proizvođača ulja ili šećera, za 1 fabriku kamiona.

Ja ne živim od nešto nižih cena po prodavnicama, potrebno mi je mnogo toga što se finansira iz prihoda koji se ostvaruju samo ukoliko postoji domaća proizvodnja (koja god) koja može na svojim leđima da nosi razne prodavce usluga i svega ostalog što zaokružuje sistem.
Ako posmatram samo situaciju kroz prizmu onog što je dobro za potrošača, onda ulazim u neravnopravnu trku koju ne mogu nikako da dobijem i bićemo potrošači koji naprave red u maxiju samo po dan posle penzija.
Kako možeš da uđeš u ravnopravnu tržišnu utakmicu sa multinacionalnim kompanijama koje su znanje i sredstva sakupljale vekovima? Zašto bi prilagođavao tržište njima i kreditiranim potrošačima i koliko bi to moglo za nas da traje uopšte? Bio sam protiv preuranjenog uletanja u SSP i protiv ukidanja carina zato što je bilo očito da se o tog koraka nećemo nikada oporaviti. Beznačajna, mala država, bez ikakvih resursa vrednih pažnje, sa potpuno uništenim privrednim tokovima, otvara svoje tržište i izlaže firme koje su možda mogle da se razviju stravičnoj konkurenciji. To, u kombinaciji sa 2008.g. nam nije ostavilo nikakvih prostora da uradimo bilo šta, osim da izađemo u reklami kao država sa jeftinim ljudima za jeftina radna mesta, a tako blizu velikih tržišta.

postoji ogromna razlika između "domaće proizvodnje (koje god)" i toga da praviš finalni proizvod koji kao treba da je konkurentan na otvorenijem tržištu (domaćem ili spoljnom).

naravno da ne možeš da uđeš u "ravnopravnu" tržišnu utakmicu sa multinacionalkama from the get go, ali možeš da leveridžuješ npr to što si relativno jeftin (pogledaj usa - iz njihove perspektive vrlo je nefer što imaju tamo neki radnici koji rade za x puta manju platu od američkih i čiste im rast belt od proizvodnje) i kreiraš neravnotežu u svoju korist. drugo, potcenjuje se kardinalna nesposobnost i nemogućnost domaće privrede da napravi ne samo kvalitetan proizvod nego i njego plasman (istraživanje tržišta, marketing itd itd) - ovo govorim u širem smislu, nebitni su pojedinačni primeri u pozitivnom smislu - tako da je našoj privredi svakako trebalo "kačenje" sa multinacionalkama i stranim firmama koje imaju razvijeno upravljanje, lance snabdevanja i sve ono što ovde prosto nije postojalo. treća stvar je naravno dostupnost finansiranja, gde verujem da o domaćim izvorima ne treba trošiti posebno reči.

ta vrsta zaštite o kojoj govoriš košta, košta društvo, da li kroz inflaciju, da li kroz smanjena socijalna davanja i plate kako bi se subvencionisala zatvorenost tržišta... nebitno, ali košta direktno sve nas. zaliha novca nije bilo dakle morali bismo jesti sami sebe iz tekućih izvora da bismo uradili... nešto. 


ne živimo u 40im i 50im kada si mogao da pumpaš priče o radnim akcijama, da mi svi zajedno kao gradimo nešto, neke puteve, neke industrijske kotlove, neko novo društvo, nešto. ne možeš ljudima da kreiraš takvu vrstu fokusa a da ne napraviš severnu koreju. ti si u takmičenju sa drugima hteo to ili ne hteo.

domaća proizvodnja velikih i složenih proizvoda (ono malo što je ostalo) nije spašena zatvorenim tržištem nego upumpavanjem novca, novca koji je mogao otići i u socijalu, i u zdravstvo (koje je u potpunom kurcu), školstvo itd. male siromašne zemlje pre svega ne smeju da rasipaju novac, one sa njim moraju da budu konzervativne a ne da etatistički fantaziraju o svojim industrijskim brendovima. likovi koji upravljaju srbijom svakako ne znaju da pametno investiraju novac, i ne mislim da o tome postoji prostor za raspravu.

Ko god misli da se ta "bitka" vodi u Srbiji (Hrvatskoj, Bosni i slično) prosto je kratkovid. Mi možemo samo sami sebe da upropastimo. Zato i pratim(o) Bernija, Korbina (ili, ok, kad bi se nešto slično desilo makar u Rusiji) i slične jer to je promena planetarne ili kontinentalne paradigme. To da ćemo mi sami da "gradimo socijalizam" to je utopija prvog reda.

Filipenko wrote:
Što je sve lepo do određene mere, ali kada tu meru pređeš i postaneš država koja ne proizvodi i ne izvozi ništa, a sve živo uvozi jer je tako u načelu bolje za kupce koji time dobijaju kvalitetniju i jeftiniju robu, pa se onda još šticuje sistem udruživanjem uvoznika plus što imaš neke mere koje prosto moraju da utiču na to da ti roba bude skupa (carine, visok PDV, razni fiskalni i parafiskalni nameti, prosta činjenica da si malo i platežno slabo tržište koje ne vuče velike količine, licence...) dobiješ potpuno sulud sistem koji je još manje održiv od staljinističke ekonomije i petoletki.

što bi se reklo - imaš pravo na svoj narativ ali ne i na svoje činjenice:

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Spoljna/Spoljna_092010.pdf




http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=0&

PKS wrote:

Izvoz robe u vrednosti od 14614,4 miliona USD (u odnosu na 2012.godinu izvoz je veći za 30,1%).

Uvoz robe u vrednosti od 20543,0 miliona USD, što je više za 8,5% u odnosu na 2012.godinu.

U razmeni robe sa inostranstvom u 2013.godini je ostvaren deficit u iznosu od 5928,6 miliona USD, što čini smanjenje od 23,0% u odnosu na 2012. godinu.

http://europa.rs/srbija-i-evropska-unija/trgovina/ukupan-izvoz-srbije/





ukratko - spoljnotrgovinska razmena nam nikada nije bila veća, izvoz svakako (a ni uvoz) nikada nije bio veći, posebno industrijski izvoz nikada nije bio veći, plus je pokrivenost uvoza izvozom za naše i opšte uslove i ekonomski istorijat dovoljno dobra. i to sve u uslovima u suštini otvorene privrede izložene konkurenciji, dakle bez preferencijalnih pristupa nekim zatvorenim tržištima, sa kvalitetnim proizvodima, bez mambo džambo priče.