seoba naroda

Radagast wrote:

fernoux-h wrote:

... to je ono što nam uvek govori anti-intelektualizam. Nisi usamljen, cela levo-liberalna intelektualna scena deli taj stav.

fernoux-h wrote:
Ne, tolerancija i multikulturalizam ne rade, i zato dajem skroman predlog koji podrazumeva i poštovanje ljudskih prava (koje moraju da poštuju i oni koji dolaze iz drugačijih kultura).

Verovatno ti nije poznato, ali ono sto leve liberale cini liberalima je upravo insistiranje na ljudskim pravima. Ljudska prava kao koncept su inace prilicno tesno povezana sa klasicnim liberalizmom.

O tome je inace na ovim stranama pisao i izvesni Ferveks, istaknuti pro-intelektualac i clan neke leve sektice cije se ime nisam pomucio da zapamtim:

ferveks wrote:
Ljudska prava i ideal da se državnom intervencijom mora obezbediti njihovo poštovanje je sa druge strane uvek bio jedan građanski ideal.

I kako se od silnog denunciranja liberalizma i gradjanstva, kritike nametanja tolerancije narodu(tm) (napr sprecavanjem istog da mlati pedera na paradi), doslo do apologije ljudskih prava? Pa tako sto su ljudska prava (naravno promaseno) shvacena kao toljaga kojom se sa narodom(tm) i radi naroda(tm) moze mlatiti po imigrantima i tako ih spreciti da ugroze nasa vekovna ognjista. To je put koji je pre tebe presao dobar deo evropskih konzervativaca, kada su zakljucili da su im muslimani zgodniji zrtveni jarac od homoseksualaca i ideala rodne ravnopravnosti i preko noci postali branioci prava zena, gejeva i ostalih liberalnih tekovina zapadne civilizacije.

ostap bender wrote:@shuvar: gde si reakcijio

otto katz wrote:Diže glavu reakcija.

паће wrote:У целој тој причи о толеранцији и правима стижемо до питања колико обавеза иде уз та права. Ако беше да и даље важи да су свачија права ограничена само истим таквим правима других, шта онда чинити са дошљацима који су ради да искористе та права само зарад тога да их онда осталима укину и замене их сопственим правилима?

паће wrote:

No Country for Old Man wrote:Океј, Паће, имаш ли ти шта конкретно на уму, или само теоретишеш? Јербо теорија каже овако: "зли дошљаци" не могу већини да наметну свој наопаки светоназор, јербо их нема довољно. А док постану већина (што није извесно, дапаче) - они више неће бити дошљаци. 

Постоје већ места где су у локалу већина, и вредело би испитати њихово понашање на таквим местима. Колико спроводе оно што причају, тј да су они изабрана вера а остали има да се повинују. И колико за њих важи политичка коректура, и уопште сва та либерална теорија, или су и даље под заштитом.

Онај Рус беше нешто рекао "како то да њих примају на стотине хиљада, а например Украјинце никако?".

Upitan šta bi poručio Srbima na Kosovu, patrijarh je kazao da „jedina poruka jeste da se mole Bogu da im da hrabrosti, snage i sile da izdrže u tom stanju u kojem se nalaze, a koje je krajnje nesigurno i teško”.
- Oni su postali manjina u sopstvenoj zemlji. A sa druge strane, mi znamo šta je otprilike filozofija i psihologija islama. Oni kada su u manjem broju umeju da se ponašaju i da budu korektni. Kada postanu ravni po broju, onda oni već dižu glavu, a kada postanu nadmoćni i superiorni, čine pritisak ili da se isele ili da se priđe njima. To je filozofija islama. Zato je jako teško tim ljudima koji žive nesigurnim životom - veli srpski patrijarh.

William Murderface wrote:Ipak, spekulisanje o nekim "došljacima koji prava prijhvataju samo da bi ih drugima ukinuli" je prosto paranoja. Ako hoćeš primer "onih koji koriste" liberalna prava a potajno se nadaju da će ih ukinuti, nema potrebe da posežeš za "došljacima", tzv. mi imamo sasvim dovoljno antidemokrata, pa i oni uživaju ista prava kao i drugi, sve dok tuđa prava ne ugroze.

Биљем wrote:A inače, kao da citiraš građanina Irineja:

паће wrote:

William Murderface wrote:Ipak, spekulisanje o nekim "došljacima koji prava prijhvataju samo da bi ih drugima ukinuli" je prosto paranoja. Ako hoćeš primer "onih koji koriste" liberalna prava a potajno se nadaju da će ih ukinuti, nema potrebe da posežeš za "došljacima", tzv. mi imamo sasvim dovoljno antidemokrata, pa i oni uživaju ista prava kao i drugi, sve dok tuđa prava ne ugroze.

То са коришћењем права, то је управо из ал каидиног пе еса, они су својим борцима објашњавали како су западњаци глупи што дозвољавају ово и оно, а то ћемо да искористимо. А и ови што нису борци него само селице (термин migrant се досад углавном користио за птице) ту и тамо најаве своје намере да преуреде ново станиште по својим правилима. Дакле још не угрожавају туђа права, само најављују. Шта онда, ко им то све објашњава, где се од њих тражи да се сложе са тим уважавањем туђих права? Ко покушава да им утуви те основе?

Дотичног грађанина не читам нити се по њему равнам. А десетине прича из осамдесетих, кад је то о чему он прича наводно било у току, сам вероватно сневао.

Šuvar i varivo wrote:Ostaviću vas ubrzo da se iščuđavate što se komunista našao u simbiozi sa instrumentima represivne države.

паће wrote:

No Country for Old Man wrote:Океј, Паће, имаш ли ти шта конкретно на уму, или само теоретишеш? Јербо теорија каже овако: "зли дошљаци" не могу већини да наметну свој наопаки светоназор, јербо их нема довољно. А док постану већина (што није извесно, дапаче) - они више неће бити дошљаци. 

Постоје већ места где су у локалу већина, и вредело би испитати њихово понашање на таквим местима. Колико спроводе оно што причају, тј да су они изабрана вера а остали има да се повинују. И колико за њих важи политичка коректура, и уопште сва та либерална теорија, или су и даље под заштитом.

Онај Рус беше нешто рекао "како то да њих примају на стотине хиљада, а например Украјинце никако?".

Jordan Rivers wrote:a ko je i kada rekao da je projekat tolerancije i multikulturalizma propao i ne radi?

Spoiler:

Political criticisms of multiculturalism confuse three objects. One is the changing cultural and religious landscape of Europe. Postwar France and Britain encouraged immigration of willing workers from former colonies; Germany drew on its longstanding ties with Turkey for the same purpose; somewhat later, new African and Asian immigrants, many of them Muslims, traveled throughout Western Europe to seek jobs or political refuge. As a result, one sees mosques where there once were only churches and hears Arabic and Turkish where once there were only dialects of German, Dutch, or Italian. The first object then is the social fact of cultural and religious diversity, of multicultural and multi-religious everyday life: the emergence in Western Europe of the kind of social diversity that has long been a matter of pride in the United States.
The second object—suggested by Cameron’s phrase “state multiculturalism”—concerns the policies each of these countries have used to handle new residents. By the 1970s, Western European governments realized that the new workers and their families were there to stay, so the host countries tried out a number of strategies to integrate the immigrants into the host society. Policymakers all realized that they would need to find what later came to be called “reasonable accommodations” with the needs of the new communities: for mosques and schools, job training, instruction in the host-country language. These were pragmatic efforts; they did not aim at assimilation, nor did they aim to preserve spatial or cultural separation. Some of these policies eventually were termed “multicultural” because they involved recognizing ethnic community structures or allowing the use of Arabic or Turkish in schools. But these measures were all designed to encourage integration: to bring new groups in while acknowledging the obvious facts of linguistic, social, cultural, and religious difference.
The third object that multiculturalism’s critics confuse is a set of normative theories of multiculturalism, each of which attempts to mark out a way to take account of cultural and religious diversity from a particular philosophical point of view. Although ideas of multiculturalism do shape public debates in Britain (as they do in North America), they do so much less in continental Europe, and even in Britain it would be difficult to find direct policy effects of these normative theories.
Politicians err when they claim that normative ideas of multiculturalism shape the social fact of cultural and religious diversity: such diversity would be present with or without a theory to cope with it. Nor are state policies shaped by those ideas, which tend to be recent in origin. Quite to the contrary, each European country has followed well-traveled pathways for dealing with diversity. Methods designed to accommodate sub-national religious blocs are now being adapted and applied to Muslim immigrants. Far from newfangled, misguided policies of multiculturalism, these distinct strategies represent the continuation of long-standing, nation-specific ways of recognizing and managing diversity.

Radagast wrote:

Jordan Rivers wrote:
Vrlo je bitno ko je rekao, jer se ceo ovaj beg u okrilje desnog populizma odvija pod motom da je "multikulturalizam propo".

To je opste mesto konzervativne desnice. Kamerun, Merkel, Sarkozi i sitnije ribe iz desnicarskog jata su otvoreno rekli da je MK propo.