Crna Gora
- Posts : 19277
Join date : 2014-12-12
- Post n°551
Re: Crna Gora
Nedozvoljavanje ulaska na svoju teritoriju je uobičajena praksa u raznoraznim državama. I to često bez objašnjenja.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
- Post n°553
Re: Crna Gora
I ko zna kome još ne....
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 19277
Join date : 2014-12-12
- Post n°554
Re: Crna Gora
Moj predlog za zabranu ulaska u Srbiju
[size=44]Opljačkana vikendica Ćire Blaževića: "Ukrali su pištolj koji mi je dao Šušak"[/size]
[size=44]Opljačkana vikendica Ćire Blaževića: "Ukrali su pištolj koji mi je dao Šušak"[/size]
- Posts : 7784
Join date : 2017-03-14
- Post n°555
Re: Crna Gora
a kad ameri zabrane ulazak to je onda fašizam jel
- Posts : 41709
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°556
Re: Crna Gora
Занимљиво ми оно "тако би се и свака друга влада однијела"... па нека се однесу онда.
_____
the more you drink, the W.C.
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Posts : 7784
Join date : 2017-03-14
- Post n°557
Re: Crna Gora
u našem zvanično objavljenom Ustavu (koji je dijelom napisan ekavicom) stoje riječi tipa neravno-pravni (valjda je neko mislio da je to nešto u vezi sa pravom pa je onako neravno..kao put), u jednom članu piše da poslanici imaju pravo(a ne obavezu) da se ponašaju profesionalno, što znači da i ne moraju (neko pogrešno preveo) itd. uglavnom stvari za koje se u osnovnoj školi učenicima daje niža ocjena
- Posts : 52641
Join date : 2017-11-16
- Post n°558
Re: Crna Gora
"Čeka ih težak posao zaustavljanja stihova na granici"
Najvise su se zajebali za Beckovica
- Posts : 10694
Join date : 2016-06-25
- Post n°559
Re: Crna Gora
БУДВА: Покољења дјела суде: Прослава вијека ослобођења
- Posts : 7784
Join date : 2017-03-14
- Post n°560
Re: Crna Gora
kakav zicer za dps, sad bukvalno mogu da potope komplet Taru a da se ne trepne...
- Posts : 22555
Join date : 2014-12-01
- Post n°561
Re: Crna Gora
Da, bitno je da crnogorisanje daje rezultate i ne donosi zicere Milu.
- Posts : 22555
Join date : 2014-12-01
- Post n°563
Re: Crna Gora
A vi svi dole zabrinuti zbog jacanja Mila i autoritarnih sklonosti...
- Posts : 7784
Join date : 2017-03-14
- Post n°564
Re: Crna Gora
nema kud više da jača, 90% opozicije je njegovo a isti recept je uspješno proširio i na Srbiju
- Posts : 22555
Join date : 2014-12-01
- Post n°565
Re: Crna Gora
Albanci su danas uklonili natpis sa Titovim imenom sa brda Dečić u opštini Tuzi nadomak Podgorice i postavili albansku zastavu.
Natpis sa Titovim imenom, koji se na brdu Dečić nalazi još od 1946. godine, juče su obnovili mladi Demokratske partije socijalista.
Samo da podsetim da su pre par dana ustrelili Grka koji je u Albaniji dizao grcku zastavu.
- Posts : 7784
Join date : 2017-03-14
- Post n°566
Re: Crna Gora
http://www.vijesti.me/vijesti/nurkovic-cio-zivot-sam-direktor-drugo-ne-znam-da-radim-1013574
- Guest
- Post n°567
Re: Crna Gora
nazi fact: velikosrbi iz berana koji su pravoslavlje primili mahom '91 muslimane iz rozaja zovu turci
- Posts : 10694
Join date : 2016-06-25
- Post n°568
Re: Crna Gora
A cuj nesoja KuKavnog.
Vasojevici primili pravoslavlje '91.
Svasta u svijet covjek moze da cuje.
'Ajde muci tamo.
Vasojevici primili pravoslavlje '91.
Svasta u svijet covjek moze da cuje.
'Ajde muci tamo.
- Posts : 7784
Join date : 2017-03-14
- Post n°569
Re: Crna Gora
nazi fact nr. 2, Albanci katolici iz Ulcinja i Malesije redovno čašćavaju "svoje" muslimane isto takoxie saike wrote:nazi fact: velikosrbi iz berana koji su pravoslavlje primili mahom '91 muslimane iz rozaja zovu turci
- Guest
- Post n°571
Re: Crna Gora
hahaha evo i srbijanska ambasada u podgorici postaje sigurna kuca za kriminalce
- Posts : 52641
Join date : 2017-11-16
- Post n°574
Re: Crna Gora
beatakeshi wrote:Toga u Titogradu nije bilo.
To je bilo pre nego što su saznali šta se desilo na Podgoričkoj skupštini.
- Posts : 10694
Join date : 2016-06-25
- Post n°575
Re: Crna Gora
У организацији српског народа Васојевића и Полимља у препуној сали Дома културе у Беранама одржана је прослава уприличена поводом 100 година од ослобођења и уједињења Србије и Црне Горе. Скуп је благословио епископ Епархије будимљанско-никшићке Јоаникије, истичући да је многовјековна Црна Гора саздана на идеји ослобођења и уједињења цијелога српства.
И на Берлинском конгресу Црна Гора је призната као друга српска држава. А идеја уједињења у наставку њене историје јачала је и 1908. године у великој кризи анексије Босне и Херцеговине, а нарочито у току Првог и Другог балканског рата, када је велики дио српства ослобођен. Црна Гора је 1914. године ушла непринуђена ни од кога у Први свјетски рат, одмах чим је Аустроугарска монархија објавила рат Србији да се раме у раме са Србијом бори за очување слободе и за ослобођење поробљене браће. Она је и тада и у тај рат, такође, кренула вођена и гријана том вјековном идејом ослобођења и уједињења – казао је владика Јоаникије.
Нагласио је да се та надмоћ идеје ослобођења и уједињења Црне Горе манифестовала и на Великој народној скупштини српског народа, одржаној 1918. године у Подгорици.
– Наравно, била је присутна идеја уједињења и ослобођења и код других јужнословенских народа, али, ипак, она је била у неком другом плану и она ничим није могла наудити идеји уједињења Србије и Црне Горе. И практично оно што се догодило на Подгоричкој скупштини и одлуке које је донијела манифестују надмоћ те идеје без обзира што су јој силе овога свијета и људске слабости наносиле штету, па и сами краљ Никола. Нажалост, краљ Никола се пред крај свога живота колебао и он је тако највише нанио штету себи, својој династији, оним просто необјашњивим поступком капитулације и наредбом да црногорска војска положи оружје пред непријатељем.
И поред настојања да се изгради други индентитет у Црној Гори српски народни идентитет и данас у њој живи и живјеће и убудуће, ако Бог да. Поручио бих са овога мјеста да сваки народ у Црној Гори и на Балкану има своје снове, жеље, идеале. Тако и и српски народ има право на те снове, жеље и идеале, без обзира ко их и како оспоравао. Зато ми желимо да се подсјећамо времена кад су се сви наши сународници нашли под једним државним кровом и вјерујемо да ће се то једнога дана поново догодити – поручио је Вукић.
О историјским околностима и народној вољи у Васојевићима уочи Подгоричке скупштине говорио је историчар Горан Киковић, рекавши да и данас у слободном Васовом племету траје искра слободе и уједињења која се разбуктала 1918. године. Он је подсјетио да је од укупно 165 посланика, колико их је било делегирано за Подгоричку скупштину, њих 32 било из андријевичког и беранског округа. Казао је да су посланици из Васојевића представљали, са незнатним изузецима, бјелопољски, плавско-гусињски и рожајски крај.
– За округ андријевички, коме је припадао и плавско-гусињски крај, посланици су били: Јанко Спасојевић, Зарија Вуковић, Љубо Бакић, Велимир Јојић, Марко Ћулафић, Ново Вугделић, Љубо Вуксановић, Новица Поповић, Божидар Томовић, Радослав Јагош Вешовић, Саво Спасојевић, Радоје Николић, Ристо Јојић, Томица Ивановић, Саво Пауновић. За округ берански, коме су припадали рожајски и бјелопољски крај, посланици су били: Милосав Раичевић, Прокопије Вековић, Милан Поповић, Никодим Цемовић, Љубомир Поповић, Александар Поповић, Тома Јоксимовић, Мило Делевић, Александар Бојовић, Милош Поповић, Кирило Балшић, Никола Мићовић, Андро Савић, Богдан Обрадовић, Радосав Јоксимовић, Вукајло Девић и Милић Дабетић – подсјетио је Киковић.
И на Берлинском конгресу Црна Гора је призната као друга српска држава. А идеја уједињења у наставку њене историје јачала је и 1908. године у великој кризи анексије Босне и Херцеговине, а нарочито у току Првог и Другог балканског рата, када је велики дио српства ослобођен. Црна Гора је 1914. године ушла непринуђена ни од кога у Први свјетски рат, одмах чим је Аустроугарска монархија објавила рат Србији да се раме у раме са Србијом бори за очување слободе и за ослобођење поробљене браће. Она је и тада и у тај рат, такође, кренула вођена и гријана том вјековном идејом ослобођења и уједињења – казао је владика Јоаникије.
Нагласио је да се та надмоћ идеје ослобођења и уједињења Црне Горе манифестовала и на Великој народној скупштини српског народа, одржаној 1918. године у Подгорици.
– Наравно, била је присутна идеја уједињења и ослобођења и код других јужнословенских народа, али, ипак, она је била у неком другом плану и она ничим није могла наудити идеји уједињења Србије и Црне Горе. И практично оно што се догодило на Подгоричкој скупштини и одлуке које је донијела манифестују надмоћ те идеје без обзира што су јој силе овога свијета и људске слабости наносиле штету, па и сами краљ Никола. Нажалост, краљ Никола се пред крај свога живота колебао и он је тако највише нанио штету себи, својој династији, оним просто необјашњивим поступком капитулације и наредбом да црногорска војска положи оружје пред непријатељем.
И поред настојања да се изгради други индентитет у Црној Гори српски народни идентитет и данас у њој живи и живјеће и убудуће, ако Бог да. Поручио бих са овога мјеста да сваки народ у Црној Гори и на Балкану има своје снове, жеље, идеале. Тако и и српски народ има право на те снове, жеље и идеале, без обзира ко их и како оспоравао. Зато ми желимо да се подсјећамо времена кад су се сви наши сународници нашли под једним државним кровом и вјерујемо да ће се то једнога дана поново догодити – поручио је Вукић.
О историјским околностима и народној вољи у Васојевићима уочи Подгоричке скупштине говорио је историчар Горан Киковић, рекавши да и данас у слободном Васовом племету траје искра слободе и уједињења која се разбуктала 1918. године. Он је подсјетио да је од укупно 165 посланика, колико их је било делегирано за Подгоричку скупштину, њих 32 било из андријевичког и беранског округа. Казао је да су посланици из Васојевића представљали, са незнатним изузецима, бјелопољски, плавско-гусињски и рожајски крај.
– За округ андријевички, коме је припадао и плавско-гусињски крај, посланици су били: Јанко Спасојевић, Зарија Вуковић, Љубо Бакић, Велимир Јојић, Марко Ћулафић, Ново Вугделић, Љубо Вуксановић, Новица Поповић, Божидар Томовић, Радослав Јагош Вешовић, Саво Спасојевић, Радоје Николић, Ристо Јојић, Томица Ивановић, Саво Пауновић. За округ берански, коме су припадали рожајски и бјелопољски крај, посланици су били: Милосав Раичевић, Прокопије Вековић, Милан Поповић, Никодим Цемовић, Љубомир Поповић, Александар Поповић, Тома Јоксимовић, Мило Делевић, Александар Бојовић, Милош Поповић, Кирило Балшић, Никола Мићовић, Андро Савић, Богдан Обрадовић, Радосав Јоксимовић, Вукајло Девић и Милић Дабетић – подсјетио је Киковић.