Crna Gora

Zuper wrote:И поред настојања да се изгради други индентитет у Црној Гори српски народни идентитет и данас у њој живи и живјеће и убудуће, ако Бог да. Поручио бих са овога мјеста да сваки народ у Црној Гори и на Балкану има своје снове, жеље, идеале. Тако и и српски народ има право на те снове, жеље и идеале, без обзира ко их и како оспоравао. 

Uhapšen Nebojša Medojević

Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) i crnogorski poslanik Nebojša Medojević uhapšen je noćas po nalogu koji je izdao podgorički Viši sud u predmetu formiranom povodom tvrdnji o primanju i davanju mita, saopšteno je iz Uprave policije.

Navodi se da je Medojević nakon hapšenja sproveden u Zavod za izvršenje krivičnih sankacija (ZIKS).

Iz Uprave policije navode da je Viši sud za Medojevića odredio pritvor u trajanju do dva meseca jer je odbio da svedoči u predmetu formiranom u Specijalnom državnom tužilaštvu.

"Zbog javno izgovorenih tvrdnji ovog lica da navodno zna da bivšem gradonačelniku Podgorice neće biti određen pritvor iz razloga što je Glavni specijalni tužilac primio mito u iznosu od 100 hiljada evra", kaže se u saopštenju.

"Jake policijske snage su bile ispred Skupštine, čekale su, nismo znali koga ali smo znali da se nešto dešava. On je ušao sa mnom u auto i krenuli smo ka kući i na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog smo presretnuti maricom i Nebojša je uhapšen", rekao je poslanik DF, Slaven Radunović.

Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) i poslanik tog političkog saveza u Skupštini Crne Gore Andrija Mandić rekao je nakon hapšenja Medojevića da se Crna Gora nalazi na ivici građanskog rata.

Medojević je uhapšen nedugo nakon što je u Skupštini Crne Gore usvojena Rezolucija kojom su odluke Podgoričke skupštine iz 1918. proglašene ništavnim.

Iz DF je "Vijestima" rečeno da ostaju u Skupštini Crne Gore.

"Medojević je na prevaren način, pošto je napustio Skupštinu posle glasanja o rezoluciji koju je predložila parlamentarna većina uhapšen i odveden u zatvor u Spužu. Očigledno je realizovana namera Višeg suda da Nebojšu Medojevića stave u zatvor zbog toga što su procenili da nije svedočio onako kako su se nadali, a ovde vidite da stoji još jedna marica koja čeka Milana Kneževića kako bi i njega poveli u zatvor", rekao je Mandić na konferenciji za novinare ispred Skupštine Crne Gore, koja je održana noćas.

On je kazao i da će poslanik DF Milan Knežević ostati u Skupštini.

"On je želeo da izađe, ali je dobio savet i podršku da nam je vrlo važno da on bude u Skupštini. Da smo znali da će se ovo desiti sa Nebojšom Medojevićem, ni on ne bi napuštao parlament", rekao je Mandić, navodeći da su zatražili hitan sastanak sa predsednikom Skupštine Crne Gore.

Nakon tog sastanka noćas, saopštili su će tražiti razgovor sa predsednikom Crne Gore i sastanak u Vladi.

Medojević je pre hapšenja na Tviteru napisao: "I večeras policija i ANB me čekaju ispred Skupštine. I dva kombija Interventne ispred."

Medojević je, inače, juče uputio pismo ministru unutrašnjih poslova, Mevludinu Nuhodžiću i predsedniku Odbora za odbranu i bezbednost Obradu Mišu Stanišiću sa zahtevom da mu dostave informaciju ko su dva N.N. lica koja su ga kako tvrdi, pratila uveče 28. novembra od zgrade Skupštine do stana u kojem stanuje.

Usvojena Rezolucija, odluke Podgoričke skupštine proglašene ništavnim
AUTOR:
Beta

Poslanici crnogorskog parlamenta usvojili su rano jutros Rezoluciju kojom se odluke Podgoričke skupštine proglašavaju ništavnim, glasovima vladajuće koalicije, opozicionog SDP-a i nekoliko nezavisnih poslanika. Dok je trajala rasprava nekoliko stotina ljudi održalo je protestnu šetnju pod sloganom "Nikad više 1918".

Protest je organizovala nevladina organizacija "Dukljani", sa čijeg skupa je poručeno da se "više nikad ne sme desiti da iko u Crnoj Gori slavi izdaju Crne Gore".

Okupljeni građani su marširali crnogorskim zastavama i nosili transparente na kojima je pisalo "Nikad više 1918", i "Crna Goro majko, rode, kolijevko od slobode". Na jednom transparentu nalazile su se fotografije Amfilohija Radovića, Adolfa Hitlera, Vojislava Šešelja, Matije Bečkovića, Milana Kneževića i Andrije Mandića ispod kojih je pisalo "Dole fašisti".

Sam kraj sednice parlamenta obeležio je verbalni incident između Milana Kneževića i Branimira Gvozdenovića, koji je zamalo prerastao u fizički obračun poslanika, pa je obezbeđenje moralo da reaguje, upravo zbog tog transparenta.

"Znači li da se slažete da jedna rulja mene stavlja u okvir sa Hitlerom", rekao je Knežević, ali mu je Gvozdenović isključio mikrofon, nakon čega su "uzavrele strasti".

Potpredsednik Skupštine Branimir Gvozdenović ocenio je tokom rasprave da je Rezolucija o Podgoričkoj skupštini veoma važan politički dokument, čija je svrha, između ostalog, da ukaže na istorijsku nepravdu nanetu Crnoj Gori pre 100 godina, kao i na posledice te nepravde. Ranko Krivokapić iz SDP-a rekao je da se 1918. desila najklasičnija aneksija jedne države.

"Nema opravdanja za odluku o poništenju Crne Gore. Dovoljno je bilo grešaka kralja Nikole, ne morate mu dodavati. Učinite barem onoliko koliko je on učinio za državu do početka 20. veka", rekao je on.

Slaven Radunović iz DF-a smatra da je vladajuća većina predložila rezoluciju kako bi skrenula pažnju sa "svakodnevnih zaduženja i marifetluka koje priređuje crnogorskoj ekonomiji“.

Milutin Đukanović je kazao da jedna od poslednica ove rezolucije stvaranje Velike Albanije.

"Ko će vam biti saveznik, kada se to pitanje aktuelizuje a to im je strategija? Vi ste se potrudili da jedinog iskrenog prijatelja a to je srpski narod proglasite za okupatora. Delite pravoslavni narod i podstičete raskol u pravoslavnoj crkvi", rekao je on.

U ime kluba SNP-Demos Miodrag Lekić kazao je da je tema maksimalno dramatizovana.

"Ova tema ima upotrebnu političku vrednost. Predlažem da se povuče jer ima negativne strane po odjek u Crnoj Gori, jer se njime produbljuju podele", smatra on.

"Smatram da je Crnoj Gori napravljena velika nepravda 1918. Mora se međutim shvatiti kontekst i metež istorije", rekao je Lekić.

U predlogu koji su potpisala 42 poslanika vladajuće koalicije navodi da je, pre, za vreme i posle Velikog rata, Crna Gora bila suverena i međunarodno priznata država, definisana Ustavom iz 1905. Ističe se i da "Podgorička skupština", održana 1918, nije bila njena legalna institucija, niti je legitimno konstituisana na osnovu slobodno iskazane volje građana Crne Gore.

Rezoluciju kojom se odluke Podgoričke skupštine godine proglašavaju ništavnim podržala je danas Vlada, saopšteno je na njenom tviter nalogu. Rezolucija Demokratskog fronta (DF) "Nikad više 1916." nije uvrštena u dnevni red zasedanja parlamenta.

Demokratski front je predložio da se na dnevni red stavi rezolucija "Nikada više 1916", kojom se, kako je rekao lider tog saveza Andrija Mandić osuđuje kapitulacija Crne Gore.

"Da otvoreno i pošteno popričamo o 1916. godini i izdaji dinastije tadašnje vlade i rukovodsta tadašnje Crne Gore koja je izdala svoj narod, vojsku, državu. Svi su oficiri, vojnici završili u nekim logorima, tamo su ih mučili, a 1918. je samo posledica jer se požnelo ono što se posejalo 1916. godine", rekao je Mandić.

http://rs.n1info.com/Region/a440127/Usvojena-Rezolucija-odluke-Podgoricke-skupstine-proglasene-nistavnim.html

SRAMNO NEGIRANJE ISTORIJE U parlamentu Crne Gore usvojena rezolucija kojom je ujedinjenje sa Srbijom 1918. PONIŠTENO

...

Tokom višečasovne debate koja je prethodila glasanju, crnogorski ministar pravde Zoran Pažin kazao je da "rezolucija usmerena protiv aktuelnih pokušaja da se unizi crnogorski državni identitet, zloupotrebom jednog tragičnog događaja u crnogorskoj istoriji".

"Sazrelo je vreme da u Crnoj Gori jednom za sva vremena utemeljimo crnogorski državni identitet. Sviđalo se to nekome ili ne, ceo svet danas državljane Crne Gore zove Crnogorcima, kao što državljane Nemačke zove Nemcima, a državljane Francuske Francuzima. Vreme je da i mi u Crnoj Gori sa ponosom prihvatimo identitet po kojem nas ceo svet prepoznaje", rekao je Pažin.

Opozicioni Demokratski front je predložio da se na dnevni red stavi i njihova rezolucija "Nikada više 1916", kojom se, kako je objasnio Andrija Mandić, osuđuje kapitulacija Crne Gore.

"Svi se stidimo odluke kralja Nikole i tadašnje vojske da položi oružje. 1918 se požnjelo ono što se 1916. posejalo", rekao je Mandić.

Mandićev predlog, međutim, nije prošao.

Predlog rezolucije vladajuće koalicije obrazložio je poslanik DPS Branimir Gvozdenović, koji je rekao da je "reč o dokumentu o nepravdi nanetoj Crnoj Gori".

"Svedoci smo činjenice da se zanemarivanjem nelegalnosti Podgoričke skupštine danas pokušava dovesti u pitanje suverenitet i nezavisnost Crne Gore. Želimo da istorijske fakte stavimo u prvi plan", rekao je on.

Poslanik opozicionog Demokratskog fronta, Slaven Radunović, rekao je da se, kada bi danas dedovi onih koji su predložili ovu rezoluciju znali o čemu se ovde raspravlja, prevrtali u grobu.

"Ali mi koji smo vaši savremenici, nismo iznenađeni", rekao je Radunović.
...

https://www.blic.rs/vesti/svet/sramno-negiranje-istorije-u-parlamentu-crne-gore-usvojena-rezolucija-kojom-je/bwb5kn5

Navodi se i da je poslanicima određen zatvor, a ne pritvor, zbog čega nijesu primijenjene odredbe vezane za imunitet.
...
Međutim, sud je u konkretnom slučaju našao i dao razloge s tim u vezi da se radi o nepostupanju po građanskoj obavezi svjedoka da svjedoči, što je za posljedicu imalo stavljanje u zatvor i ne predstavlja ni pokretanje krivičnog postupka ni pritvor, već mjeru prinude za ispunjenje građanske dužnosti", navodi se u saopštenju Višeg suda.
Dodaje se da ova mjera traje dok svjedok ne pristane da svjedoči, a najduže dva mjeseca.

"Napominjemo da se radi o nepravosnažnoj odluci čija će zakonitost biti ispitana od strane Apelacionog suda Crne Gore", zaključuje se. 

Politika zvanične Moskve, tvrdi Samardžić, jeste zaustavljanje evropskog puta Srbije, uz nastavak destabilizacije Hrvatske, zatim dalja putinizacija SNS, HDZ i njihovih opozicija, koje uslovljavaju novo narušavanje odnosa u BiH. Crna Gora je napustila tu opasnu orbitu, iako je suočena s pritiscima i susedstva i sopstvene kvislinške opozicije, zaključio je Samardžić.

kuku wrote:prevrat i atentat   
genijalac vrati se pisanju crtica iz zivota mrzovoljnog trecedobnog intelektualca