Језичарење

O oblačenju cipela i papuča

Naš narod stvorio je, ili, kako je Isidora Sekulić govorila, iznitio, desetak različitih glagola, i dvostruko više glagolskih imenica i drugih srodnih reči, koje se odnose na stavljanje (ili navlačenje) i svlačenje odeće i obuće. To su: obući/oblačiti i, obrnuto, svući/svlačiti, zatim obuti/obuvati i izuti/izuvati, nazuti/nazuvati i sazuti/sazuvati, pa navući/ navlačiti, natući/naticati, ustaći/usticati, nabiti/nabijati, ogrnuti/ogrtati i sl.; otuda onda i oblačenje, navlačenje, obuvanje, nazuvanje, naticanje, nabijanje, ogrtanje, i, suprotno tome, svlačenje, izuvanje, sazuvanje kao i pridevi obučen, svučen, obuven, izuven, odeven, neodeven, razodeven itd.
U savremenom našem razgovornom jeziku, naročito u gradovima, ali i u novinama, na radiju i televiziji, sve se ređe poseže za tim rečima, pa se upotrebljavaju uglavnom samo dva glagola: obući/oblačiti i svući/svlačiti, uz, naravno, odgovarajuće glagolske imenice i izvedene prideve. Tako se onda u nas sve oblači i svlači: odelo, kaput, košulja, pantalone, suknja, haljina ili jakna (što je u redu), a uz to i čarape, cipele, papuče, natikače, nanule, pa čak i kapa, kravata, tregeri i kaiš (što nikako ne ide, jer se protivi zdravom jezičkom osećanju).
U našim selima, među seljanima, čak i onim nepismenim, nema takve zamene reči i leksičkog siromašenja jezika. Tu se zna tačno šta se oblači, šta obuva, šta nazuva, natiče, ustiče ili navlači. Zato je i u Rečniku Matice srpske zabeleženo da obući znači: „staviti odelo, ruho ili deo odela na telo (sebi ili drugom)” (III, 891). Prema tome, može se obući/oblačiti (od ob-vući/ob-vlačiti, tj. navlačiti) odelo, kaput, košulja, pulover, džemper, prsluk, pantalone, haljina, suknja, pa čak i rukavice i sl. Nasuprot tome, obuti znači: „navući obuću na noge (sebi ili drugom)” (III, 891). Po tome se cipele, čizme, ili patike, teniske i sl. obuvaju. Istina, u Rečniku Matice srpske naveden je i jedan primer, i to iz pera pisca Laze K. Lazarevića, koji pokazuje da se umesto obuti upotrebljava i obući: „Morao bih bar na jednu nogu obući cipelu.” Ali to samo pokazuje da se mešanje reči obući i obuti javlja još u XIX veku. Antonim (reč suprotna značenja) glagola obući je svući (koji, kako ćemo videti, ima i šire značenje), a od obuti — izuti: „svući, snimiti, skinuti s nogu (obuću), osloboditi se obuće” (RMS, II, 441b). Antonim svući ima šire značenje: podrazumeva i odeću i obuću. Taj je glagol u Rečniku Matice srpske protumačen ovako: „skinuti (odeću, obuću) i sl.” (V, 708a). Odeća se, dakle, uglavnom oblači i svlači, mada se za neke „odevne predmete” kaže da se natiču, ustiču, nabijaju i sl. (kapa, šešir, šubara, šajkača), a obuća se obuva ili nazuva i, suprotno tome, izuva ili sazuva. Papuče, nanule i sl. mogu se i navlačiti ili naticati, dok se čarape i nazuvci („polučarape” što se nazuvaju preko čarapa) uglavnom nazuvaju i sazuvaju.
Od svih ovih reči najšireg su značenja staviti/stavljati i skinuti/skidati, jer se jednako odnose i na odeću i na obuću, pa i na čarape, nazuvke i druge „odevne predmete”. Možemo, dakle, staviti ili skinuti kapu, šešir, šubaru, šal, kravatu (kako se obično i govori), ali i kaput, mantil, pantalone, cipele, čizme, čarape, nazuvke itd.
Sve je to zapisano u Rečniku Matice srpske i drugim našim rečnicima, ali se ipak u govornoj praksi to bogatstvo različitih reči s jasno iznijansiranim značenjima i upotrebom zanemaruje i svodi uglavnom na dva glagola: obući/oblačiti i svući/svlačiti.