Језичарење

Vilmos Tehenészfiú wrote:Nešto si ti tu prezupčio. Bring him, bring them. Nema let me.

Не, ти си. Оба твоја примера су у другом лицу: донеси му, донеси им - али обраћаш се неком испред себе, тј наређујеш другом лицу.

Није ваљда сувише компликовано то што сам у примеру имао још једну личну заменицу?

Ајд овако, певати: 

let me sing
sing
let him/her/it sing
let us sing
sing
let them sing

Само предлажем да конструкција са let важи једнако за сва лица.

паће wrote:

Vilmos Tehenészfiú wrote:Nešto si ti tu prezupčio. Bring him, bring them. Nema let me.

Не, ти си. Оба твоја примера су у другом лицу: донеси му, донеси им 

Ajmo ispočetka.

Postoje 6 kombinacija: prvo, drugo, treće lice jednine i prvo, drugo, treće lice množine.

Bring him - treće lice jednine.
Bring them - treće lice množine, a može i jednine ako je gender neutral. 
Bring us - prvo lice množine.
Bring me - prvo lice jednine.

Ne mora niko da bude “ispred tebe” kada kažeš ‘bring’, možete telefonom da pričate. Možete i vajberom da se kuckate.

Problem je što me može drugo lice jednine ili množine? Kako bi na srpskom to rekao? Donesi tebi? Kome naredjujem, sebi?

Vilmos Tehenészfiú wrote:

паће wrote:

Не, ти си. Оба твоја примера су у другом лицу: донеси му, донеси им 

Ajmo ispočetka.

Postoje 6 kombinacija: prvo, drugo, treće lice jednine i prvo, drugo, treće lice množine.

Bring him - treće lice jednine.
Bring them - treće lice množine, a može i jednine ako je gender neutral. 
Bring us - prvo lice množine.
Bring me - prvo lice jednine.

Ne mora niko da bude “ispred tebe” kada kažeš ‘bring’, možete telefonom da pričate. Možete i vajberom da se kuckate.

Problem je što me može drugo lice jednine ili množine? Kako bi na srpskom to rekao? Donesi tebi? Kome naredjujem, sebi?

Ти мислиш на лице објекта, донеси га (или му), ја мислим на лице оног коме се обраћаш (ти донеси).  Дакле коме кажеш да донесе.

Ајде пробај с неким непрелазним глаголом.

svašta, imperativ je uvek u drugom licu.

bela maca wrote:svašta, imperativ je uvek u drugom licu.

Let them eat cake.

... увек има да се преводи као „пустите их да једу колаче“?

Рецимо да је тако.

neka (oni) jedu kolače, i to nije pravi imperativ.

Paće, ti si čovek sa viškom slobodnog vremena, što ne upišeš vanredno filologiju? Profesori su tu da ti otklone jezičke nedoumice, za to su plaćeni.

То би било убиство хобија.

Него, мацо, баш то: што некима прави некима неправи императив? Ма свима исто, ни по бабу ни по стричевима.

Уосталом, знао сам да ово неће далеко стићи, ал' смо се мало поиграли дан-два, шта фали.

kako možeš nešto da narediš ili zapovediš nekome ko nije prisutan?

bela maca wrote:kako možeš nešto da narediš ili zapovediš nekome ko nije prisutan?

Тако што имаш овлашћење или макар мислиш да имаш, нпр „ма нек се јебе“.

Pa iskoristi "make"

evo imaš ovde objašnjenje, i ono (osim građenja, jelte) važi za sve jezike, jer je u svim jezicima priroda imperativa ista

А? Дај пример како би то изгледало.

Pa make them it cake, sta je problem? Mislim, znam da i to naredjujes drugom licu, ali drugacije je nemoguce. Kako bi u srspkom drugacije?

Mór Thököly wrote:Pa make them it cake, sta je problem? Mislim, znam da i to naredjujes drugom licu, ali drugacije je nemoguce. Kako bi u srspkom drugacije?

У српском имаш и морфологију, па за половину лица имаш засебне облике императива (једи, једимо, једите), а за другу половину имаш конструкцију са „нека“, што није глагол па није ником ни упућено.

А разлика између make them и let them је... у степену принуде , ал' да, оба имају тај проблем што су глаголи који чак и нису строго помоћни глаголи, него више моба, оно прискоче кад ти баш треба, иначе имају своја посла.

У ствари канда сам се зајебо то са мобом... кад сам мало размислио, па јбт не могу да се сетим ниједног баш помоћног глагола, који не ради ништа друго осим што помаже око градње тих времена. Сваки има и понеку тезгу.

Zašto "politike" a ne "politika"? Da li je to teorijsko ili jezičko pitanje?

Policy vs. politics.

Jedno je zbir načela i praksi u vezi sa nekim pitanjem, drugo je politika u širem smislu, kao aktivni društveni diskurs omeđen zakonodavnim, ustavnim, običajnim okvirom itd.
Tako vidim tu razliku.

Pa to je prevod policies, a ne politics.

Edit: CB brzi

Molim pojašnjenje razlike.

beatakeshi wrote:Molim pojašnjenje razlike.

Policy ne mora imati veze sa politikom, uopšte. Postoji recimo smoking policy neke firme - aktivno obeshrabruju pušenje i nude besplatna terapijska rešenja starijim zaposlenima, ali osiguranje koje nude kao deo paketa novim zaposlenima nije privlačno pušačima. Kod nas to VEROVATNO neće biti prevedeno kao "politike", ali će zato postojati Institut za evropske politike koji će se baviti odnosom prema različitim aspektima evropskih integracija itd.

Politics (politika) je politički proces kao takav.

a kako se polity kaze na srpskom?

Cousin Billy wrote:

beatakeshi wrote:Molim pojašnjenje razlike.

Policy ne mora imati veze sa politikom, uopšte. Postoji recimo smoking policy neke firme - aktivno obeshrabruju pušenje i nude besplatna terapijska rešenja starijim zaposlenima, ali osiguranje koje nude kao deo paketa novim zaposlenima nije privlačno pušačima. Kod nas to VEROVATNO neće biti prevedeno kao "politike", ali će zato postojati Institut za evropske politike koji će se baviti odnosom prema različitim aspektima evropskih integracija itd.

Politics (politika) je politički proces kao takav.

Hvala.

Janko Suvar wrote:a kako se polity kaze na srpskom?

Засад се не каже. Ал' сачекаћу.

Пријављујем мала два случаја прекомпензације.

Синиша Мали је дигао руке* и пристао да му се презиме мења као придев у српском, јер ајде као придев је и у мађарском, на исти штос као што су Пешти, Карпати, Шомођи придеви од топонима. С тим што се у српском таква презимена никад нису мењала као придеви - нисмо чули за Пештог, Карпатог ни Шомођег, него за Пештија, Карпатија и Шомођија.

Други случај је Савамала, која никад није била мала Сава, него савска махала, остао назив од турских времена... што је било пре неких 8 до 10 генерација. И већ нико не зна да је то била махала, па да се временом х хакнуло и акнуло и маала постала мала... што и даље не значи да је именица притом постала придев. Ал' ево данас у чланку значи баш то - рече „у Савамалој“.

----
* ово је језичарење, не улазим у то шта је још се дигао