Dr Zoća trenira strogoća

On pokušava odgovoriti Kišjuhasu, tekst iz jula, Empatija zla:

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/empatija_zla.889.html?news_id=305008
...
Odgovor na sva ova pitanja je neobičan i bizaran koliko i poražavajući: zbog empatije. Da, nije štamparska greška, empatije. Kako to? Empatija ili saosećajnost je poznati neurološki, psihološki i društveni fenomen. Kada vidimo da u televizijskoj seriji ubiju junaka kojeg smo voleli, ili kada u sapunici gospođa plače zato što ju je muž prevario sa sobaricom - i nama dodje žao, a i suzu umemo da pustimo. Kada fudbalera lopta raspali u glavu ili u međunožje, kao da i nas zaboli ili žigne, zar ne? Neuronaučnici su locirali neuronske puteve koji su krivi za ovo neobično imitativno ponašanje, pa živci za bol zaista okidaju kada posmatramo patnju drugih. Uz to, empatija je velika tema i u društvenim naukama - od Adama Smita u 18. veku (on ju je nazivao "simpatijom" kao "moralnim osećajem") u kojeg se kunu priučeni neoliberali sve do savremenih sociologa poput npr. Kendas Klark, koja u osećanju empatije vidi temelj društvenog poretka. Međutim, kako svedoči Pol Blum, psiholog i kognitivni naučnik sa Jejla, empatija ima i jedno sasvim nezgodno i odvratno svojstvo: ona se najčešće oseća prema nečem neposredno bliskom. To jest, prema sebi sličnima. I ovo empatiju čini uzrokom ili izvorištem mnogih naših uskogrudosti i parohijalnosti, odnosno zatucanosti i zadrtosti.
...
Posebna nezgodacija u vezi sa empatijom je činjenica da se ona smatra za vrlinu. Empatija prema sopstvenoj deci nas čini dobrim roditeljima. Empatija prema sunarodnicima patriotama. Dođavola, zli replikanti u "Istrebljivaču" ili "Blejd Raneru" prepoznaju se upravo putem odsustva empatije. Međutim, isto to osećanje empatije prema sebi sličnima i sopstvenom načinu života nas čini ksenofobnim prema migrantima i Romima. Zatim, empatija prema ljudskom rodu nas čini neosetljivim na patnje miliona i miliona svinja, krava i pilića koje bez razmišljanja ubijamo po klanicama i sličnim fabrikama smrti kojih se ni nacisti ne bi postideli. A ukoliko se neki profesionalni zaštitar životinja ili vegetarijanac i drzne da to spomene, odmah ćemo mu spočitati zašto se, umesto o rogatoj stoci, ne brine o gladnoj deci u Africi ili beskućnicima u komšiluku. Konačno, i taj će borac za životinje bez ikakvih etičkih dilema zgnječiti bubašvabu ili raspaliti komarca na ruci - iako su i ovo živi darvinistički stvorovi koji bi da prežive i spare se kao i mi ili afrička deca, kao i prasići ili kučići i mačići. U tome je duboki zajeb empatije: ona je moraln(ij)a kada se primenjuje na bića koja liče na nas same.
...
I sad, šta ako ne ta zla empatija ili empatija zla? Dve stvari: samilost i razumevanje. Naime, samilost je drugačija od svoje dalje sestre empatije. I razlika nije samo jezička - samilost okida drugačije neurone u glavi. I ona može da učini da vidimo širu i nepristrasnu sliku, odnosno da ne prebrojavamo boju kože ili krvna zrnca unesrećenih.
...

Ja bih volela da čitam tu polemiku. (Zla žena.)
Mislim da bi ga Kišjuhas pojeo za užinu .

Možda mu i nije odogovarao ovim tekstom, ali mene je asocirao na Empatiju zla.

Видите, колега, мене тако око десетог минута емисије стисне ту нешто и хоће да искочи, и онда уместо да кукам какве безвезне случајеве добијам, ја почнем да фантазирам о случајевима какве бих хтео да имам и шта бих им све рекао. Покушао сам да се анализирам, зашто ја то и откуд ми то, ал' како оно кажу, опанчари иду боси, нико није у свом селу... те сам решио да вам се обратим.

Ali ta emisija OKO, mislim da ću slaviti kad se ona ukine. (a nisam gledala danas.)
Zlo, svakodnevno.

Ко га је то истакао, и где, да ми је знати.