Domaci film

nisam helenista ni strucnjak za strip pa bih se uzdrzao od komentara mada slutim da je istina komplikovanija nego sto dve strane prikazuju

da se vratimo na temu: Milosh Bikovich/Милош Бикович obavio razgovore u Moskvi. valjda ce meizimica dobiti zeleno svetlo

Pre 3 godine, dok mi je žena bila na bolničkim aparatima u bolnici 6 meseci (leukemija, rak koštane srži), dok sam peglao, pustim na Youtube "Miris poljskog cveća", drugi dan pustim "Ko to tamo peva".

Jednostavno, to ne može da se prikaže populaciji Azije (kojoj i najnaprednije zemlje kao Japan, Koreja, Tajvan, Sinagpur i Hong Kong, dodajmo i Kinu) pripadaju.

Jednostavno, taj humor je neshvatljiv.

Šta je ovo?

Evo, dopunih.

Ma neko na tviteru se zajebava.

Dobar.

Stevan Filipović malo pobesneo:

http://rs.n1info.com/a429943/Vesti/Kultura/Pismo-Stevana-Filipovica-povodom-obaranja-konkursa-FCS.html


[size=36]Pismo Stevana Filipovića povodom "obaranja" konkursa FCS[/size]
Reditelj Stevan Filipović uputio je otvoreno pismo Filmskom centru Srbije (FCS), Upravnom odboru FCS-a i Ministarstvu kulture povodom "vraćanja na ponovno odlučivanje" konkursa FCS-a na kojem je dobio sredstva za realizaciju filma "Pored nas" (nastavka filma "Pored mene").
Pismo Stevana Filipovića prenosimo u celini:
Koliko je danas lako zloupotrebiti medije za sopstvene interese? Izgleda, izuzetno lako. Istraživačko novinarstvo i kritički stav su skoro u potpunosti zamenjeni bombastičnim naslovima i one-linerima, čak i u cenjenijim medijima sa višedecenijskom tradicijom nepristrastnosti. Nažalost, teško da iko može da razume razmere problema dok ga ne oseti na sopstvenoj koži.
Pišem ovaj tekst iz duboko ličnih razloga: rezultat jedne od takvih kampanja beskrupulozne samopromocije je i poništavanje (tačnije, vraćanje na ponovno odlučivanje) konkursa Filmskog centra Srbije (FCS) na čijoj listi dobitnika sam se našao i ja, sa filmom "Pored nas" (nastavkom filma "Pored mene") - prvi put posle 14 godina i ignorisanja od strane svih komisija na glavnim konkursima FCS u tom periodu, posle skoro 200.000 gledalaca mojih filmova u bioskopima, miliona gledalaca na televizijama, i Zlatne arene u Puli.
Koja kampanja je u pitanju i kakva je bila uloga medija u njoj?
Gotovo da nema medija koji nije preneo (sa blago različitim interpretacijama) dve izjave Dimitrija Vojnova: jednu, da je na konkursu Filmskog centra Srbije za repertoarski film njegov projekat "politički diskriminisan zbog anti-NATO narativa" i da su dobitnici konkursa "lažovi", a drugu, o "zabrani" filma "Mezimica" koji je trebalo da bude realizovan po njegovom scenariju, navodno, zbog percipiranih "antisrpskih" elemenata u tekstu. Ove dve naizgled odvojene teme su zapravo deo istog spina i kampanje koja nema veze sa zabranama i cenzurom, ali ima sa pokušajem da se ostvare lični interesi.
Krenimo od "zabrane".
Posmatrano sa strane, zaista je teško reći šta je dovelo producenta filma "Mezimica", Svetozara Cvetkovića, do toga da sporazumno potpiše ugovor o prestanku saradnje sa FCS na ovom filmu, ili izbacuje navodne "antisrpske" elemente iz scenarija. Ipak, čak i da su glasine o eventualnim pritiscima "odozgo" tačne (a to ne može da potvrdi niko osim Cvetkovića, koji tu verziju negira, već tvrdi da je sam Vojnov pismom FCS tražio da se obustavi podrška filmu, a glumac Miloš Biković bio sprečen da ispoštuje rokove zbog kašnjenja izazvanih ovim sporom), Vojnov u samom startu obrće priču, i prodaje navedeni sled okolnosti kao nekakvu direktnu državnu cenzuru i zabranu, usmerenu na njega lično, nalik zabranama koje su se dešavale u vreme Crnog talasa. Takođe, film, koji je zapravo žanrovski triler, lišen bilo kakvog političkog sadržaja koji bi uopšte mogao da bude sporan, on na ovaj način, između redova, plasira kao par excellence politički, što jednostavno nije istina.
Šta mu to donosi? Vojnov je ovim nastupima uspešno otvorio front prema FCS-u, i sebe pozicionirao kao žrtvu i disidenta, a njih kao "zle i korumpirane". Naravno, vrhunska je ironija kad se Vojnov predstavlja kao žrtva režima koji "zabranjuje antisrpske filmove", a još veća da su mediji listom nekritički naseli na taj spin. A samo par google pretraga pokazuje da je upravo Vojnov taj koji je pomenutu terminologiju i ideologiju preneo u oblast kinematografije, godinama nazivavši kolege "izdajnicima" a filmove "antisrpskim". Na kraju se u medijima stvar svela na crno-belo - jedni mediji blate Vojnova, drugi pričaju kako "Vučić cenzuriše filmove". U gubljenju nijansi se naravno izgubila priča o ličnim interesima, biografiji Dimitrija Vojnova, i svemu što je do tog trenutka govorio i radio.
Kad pričamo o biografiji, važno je napomenuti da političke stavove Vojnovu niko nema prava da ospori. Ali, to nema nikakve veze sa pravom da, pod krinkom borca za univerzalnu pravdu, laže i vređa svakog ko se nađe na putu njegovih stavova ili interesa.
A upravo je interes ključna reč u celoj ovoj priči.
Kako je sve počelo? Jednostavno, Vojnov je autor projekta "2020" koji nije dobio podršku Filmskog centra Srbije na pomenutom konkursu. Od trenutka objavljivanja rezultata, zajedno sa još dva gubitnika konkursa (Bojana Maljević i Milan Todorović), on započinje neprekidnu online kampanju protiv direktora FCS Bobana Jevtića, novoizabranog Upravnog odbora, dobitnika konkursa (među kojima sam se, kao što rekoh, našao i ja, sa filmom "Pored nas"). Ovo je prethodilo bilo kakvoj priči o "zabrani" filma "Mezimica". Kampanju nastavlja u tradicionalnim medijima, koji potpuno nekritički objavljuju njegove cinične paškvile o "diskriminaciji njegovog scenarija zbog anti-NATO stava". Niko mu ne postavlja pitanje da li je i jedan član komisije (koju čine istaknuti filmski radnici poput selektora FEST-a i direktora Kinoteke Jugoslava Pantelića, producentkinje Nikoline Vučetić-Zečević, reditelja Svetislava Bate Prelića ili distributerke i producentkinje Dragane Tešić) ikad javno istupio/la sa "pro-NATO" stavom? Ili, u ovom slučaju, čak bukvalno bilo kakvim "tvrđim" političkim stavom? Odgovor je naravno - ne, ali to više nije ni bitno, u trenutku kad je kleveta izrečena i "prodata". Jugoslav Pantelić tako u oku površnog čitaoca postaje takmac u NATO-lobiranju Jeleni Milić. Vojnov dalje tvrdi da je komisija "nekompetentna" - optužba koja gura ljude koji se ceo životni vek bave filmom da se njemu pravdaju i licitiraju svojim biografijama. Ali, ni ovo niko u medijima ozbiljnije ne dovodi u pitanje, i kampanja gubitnika konkursa se uspešno nastavlja. Kad im članica komisije Vučetić-Zečević poruči da se prava na žalbu ostvaruju institucionalnim putem, a ne medijskom harangom po tabloidima, Vojnov na svom Tviter nalogu interpretira to kao "njeno zalaganje za to da im se uskrati pravo na žalbu", što članicu komisije izlaže online linču njegovih pratilaca. Bivši kolumnista Kurira, Vojnov, na tabloidni način insinuira "seksualne" i/ili poslovne veze producenta dobitničkog filma i članice komisije. I tako dalje. Tabloidno, neumorno, do postizanja cilja.
Na kraju balade, posle intenzivne kampanje i medijskog pritiska, formalna žalba gubitnika konkursa, odbijena od UO FCS, stiže do Ministarstva kulture i informisanja (MKI). Ovde bi bilo fer navesti da je šteta dobitnicima konkursa već napravljena, jer je jako teško govoriti o nepristrasnosti institucija, ako su one sve vreme izložene neprekidnoj medijskoj baražnoj vatri. Ipak, Ministarstvo u svom rešenju ne prihvata navode o političkoj cenzuri i nekompetentnosti članova komisije, usvajajući samo tri proceduralne primedbe.
Ovo Vojnov i Maljević lažno interpretiraju kao "pobedu", i "dokaz" svojih tvrdnji, naravno, bez pružanja kompletnog dokumenta Ministarstva kulture ili tekstova njihovih žalbi čitaocima na uvid. Bojana Maljević ide tako daleko da unapred najavljuje tužbu protiv FCS u slučaju da se ponovi glasanje sa istom komisijom, uprkos tome što ni jedna od zamerki vezanih za kredibilitet članova komisije nije usvojena. Ovde verovatno samo fali iskaz da će tužiti komisiju ako njen projekat ne dobije na ponovljenom glasanju, da bi slika o razmerama njihovog siledžijskog ponašanja i pritisaka na FCS, komisiju i Ministarstvo bila kompletna.
Koliko je su licemerne tvrdnje Vojnova o "borbi za pravdu", pokazuje i činjenica da nije imao nikakve zamerke na eventualne sukobe interesa upravo one komisije koja mu je svojevremeno dodelila novac za "Mezimicu", a u kojoj je sedeo njegov najbliži prijatelj i saradnik Danilo Bećković.
Rezultat - kampanja samopromocije i auto-viktimizacije je uspela, poluga za pritisak na institucije je stvorena, a mediji su na ovaj način postali svesni ili nesvesni saučesnici u šteti koju je Vojnov u svojoj beskrajnoj pohlepi naneo ekipi našeg i ostalih dobitničkih filmova. Dok je predmet vraćen na ponovno odlučivanje - mi nemamo pravo da apliciramo na strane fondove, ne možemo da pregovaramo sa partnerima, niti sprovodimo sve ostale aktivnosti koje su neophodne fazi priprema za snimanje. I naravno - ostajemo izloženi realnom riziku da će naš film, na kraju balade, u promenjenim uslovima, i pod daljim pritiscima, možda izgubiti sredstva koja je dobio.
Razlog zbog koga smo izloženi napadu je jednostavan - lak smo plen. Niko ne stoji iza Hypnopolisa ili Stevana Filipovića, Aleksandra Radivojevića, Stefana Orlandića ili firme Living Pictures, kao ni autora filma "Zlatno doba". Grupa ljudi predvođena Dimitrijem Vojnovim je ovo ispravno razumela, i pokušava da, u siledžijskom, tabloidiziranom društvu, na silu obrne rezultate jednog konkursa na kome nije bilo nikakvih političkih ili klanovskih igara.
Apelujem na medije, kao i na FCS i Ministarstvo kulture da se postave odgovorno, i u ovom slučaju zaštite integritet institucija i ne dozvole da se agresivnim medijskim kampanjama utiče na rezultate konkursa prilikom ponavljanja procedure.
Stevan Filipović, reditelj

Mita je ozbiljno preterao u jedenju govana, Filipović na stranu.

koliko ja znam razlog za obaranje konkursa je nekompletna dokumentacija filma zlatno doba. idiotski je da se konkurs obara zbog toga. ukoliko zlatno doba u zakonskom roku moze da otkloni ukazani propust onda super. ako ne onda novac ide sledecem rangiranom filmu na konkufsu odnsno prvom ispod crte.

Dimitrije je godinama gubio na konkursima i izgledalo je da je digao ruke, jednom je pominjao "prazne šibice" posle ko zna kog ispaljivanja. A onda su došli Budo i samuraj. Ti konkursi su u novom milenijumu bili podnošljiva kombinacija kumašinstva, nepotizma i podobnosi (prema pajkićevštini), ako ne dobiješ sada, dobićeš za 3 godine (ako te ne pokosi rakče), a filmovi su bili +- Paskaljević-Andrić, generacijski kodirane kanaste (tajvanske) za festivale. Skupa igračka van domašaja "desnice" osim ako Dimitrija tako neko doživljava. Ritanje Filipovića je osveženje.

Pogledao deo filma "Tragovi crne devojke". Mnoštvo sjajnih glumaca i glumica ali je Neda Spasojević potpuno magična.
Međutim, ima jedna druga stvar: mi zapravo uopšte ne možemo sa sigurnošću da govorimo o našoj kinematografiji pošto ne možemo da je vidimo. Kao kad bi o književnosti govorili na osnovu knjige u kojoj su neke stranice iscepane, neke rečenice ižvrljane. Tako ovde nedostaju delovi filma, slika oštećena.
Pre neki dan "Gazija", očigledno film visoke vizuelne kulture (Tomislav Pinter, naravno), slika se raspada. Bez novih kopija ostaćemo bez filmskog sećanja.
A vrhunac je neka kopija "Davitelja protiv davitelja" (inače bi autore i protagoniste osudio na društveno koristan rad zbog onoga) koju sam video na televiziji - REM bi morao da zabranjuje prikazivanje takvih stvari.

To je po Tišminom kratkom romanu "Tragom crne devojke" Ružica Sokić i Neda Spasojević, Boris Dvornik valjda u početnoj sceni na nekoj ranžirnoj stanici, i legendarna scena sa Milinkovićem Prešom, kao uveče poniznim kelnerom, a rano ujutro GAZDOM kome donsoe mineralnu i džezvu... Gledao na TV-u davno, davno, neposredno pošto sam pročitao čitav Tišmin opus.

Ja sam upravo odgledao juzni vetar u bioskopu. Scenario osrednje los i ocajan, glumacka ekipa podeljena po horizontali u kojoj matorci tj stara garda kidaju a mladji izazivaju transfer blama losom glumom. Posebno vidiljivo u zajednickim scenama, npr pocetak i scena bjelogrlica i bikovica, nebo i zemlja.

Btw skroz trivia, ali zapalo mi je za oko(socioloska deformacija), sve zenske uloge u filmu su zarpavo samo dve, kurva i majka

Meni je Neda Spasojević najljepša jugoslovenska glumica.

Batina uloga brutalnog šintera i nasilnika u TCD mi je njegova ponajbolja uloga.

Bata je šezdesetih bio čudo, bila ozbiljnija kinematografija.

et Disident - kakva te muka naterala da gledaš to?

prijateljica zapela, pa bog, i evo jos je odusevljena   . Scena jurnjave kolima su ocajne, seckane, vidi se da je radjeno jadno i sa automobilima sa kojima nisu mogli da rizikuju da se ogrebu a kamoli slupaju, isto vazi i za tih par scena lupanja dzipova koje su neka mesavina animacije i montaze. Slobodno preskociti
Ko sto rekoh, pozitivne strane bjelogrlic, glogovac, todorovic, diklic , eventualno muzika. Sve ostalo tezak minus

tragove crne devojke sam trazio ranije da gledam samo zato sto ima dosta scena gde se vidi nasa zeleznica sa pocetka 70ih, a inace mi je bas heavy film, neka mesavina covek nije tica i zivot je lep, ali mnogo losije od ta dva.

svaka čast ženama koje su uspele da budu glumice i pored domaćeg filma

glumcima je već bilo lakše

xie saike wrote:tragove crne devojke sam trazio ranije da gledam samo zato sto ima dosta scena gde se vidi nasa zeleznica sa pocetka 70ih, a inace mi je bas heavy film, neka mesavina covek nije tica i zivot je lep, ali mnogo losije od ta dva.

+1


Ja volim da ga pogledam zbog Nede i te Batine uloge, naročito one minijature kad zabunom uzima Dalmatinca i hoće da ga spakuje u šinterski kavez. Volim da vidim i enterijer onih kuća i kafana po kojima se Dvornik kreće ili stanuje, kredence, stolove, ogledala, kauče, posuđe, sve...

spremite se za novi hit


Režiser i novinar Boris Malagurski javnosti je poznat po svojim angažovanim dokumentarnim filmovima od kojih su najpoznatiji filmovi “Težina lanaca” (prvi i drugi deo) i “Kosovo: Momenat u civilaciji”. Nakon godina režiranja dokumenataraca, ovaj umetnik je odlučio da se oporoba u režiji igranih filmova. Prethodnih dana u Beogradu, Boris je snimao kratkometražni igrani film pod nazivom “Lajkuj me milion puta”, a mi smo bili na snimanju, sa kog vam donosimo ekskluzivne fotografije.


https://lavie.rs/kultura/nikola-kojo-i-milos-bikovic-u-prvom-igranom-filmu-borisa-malagurskog/

disident wrote:

Btw skroz trivia, ali zapalo mi je za oko(socioloska deformacija), sve zenske uloge u filmu su zarpavo samo dve, kurva i majka

Ti ko da si prvi put gledao neki naš film. Ovo može zvučati čudno iz mojih usta, ali srpski film je duboko mizogin. Srpski autori otvoreno ili potajno mrze svoje ženske likove, izuzev kada su u pitanju majke Jevrosime. A i tada su to likovi od kartona.


Uporediti to npr sa jednim Skorsezeom, ili Ćiminom...

ima li negde da se skine Poslednji valcer u Sarajevu Nikole Stojanovica?

Bas se pitao zasto nema Berceka nigde.
Kada odgledah "Juzni vetar" i gazda je tu.

Nije los JV, ako nista onda je dobra kritika korupcije u zemlji.

Imas na Vimeu https://vimeo.com/231787240 pa mozes skidati sa http://savevideo.me/

Quincy Endicott wrote:ima li negde da se skine Poslednji valcer u Sarajevu Nikole Stojanovica?

Ima prilično dobar snimak postavljen na Vimeo, ne znam da li se odatle može skinuti. Na YT ima dosta slabiji snimak plus titlovi na engleskom koji, bar meni, dosta smetaju pri gledanju.

Fićo brži.