Pečenjare, mesare, kafane i ostala izvorišta moćne ishrane

nema topik o restoranima van BGa, pa hajde ovde

u petak završio neki posao po Subotici, oko podneva krenem na jug, ali vrag me podseti da petkom u Abrahamu ima perkelt od telećih glava i nogica, koji mi stalno nešto izmiče, i ja šta ću, odem na brzinu

jebote sunac, šta je ono... malo čorbastije od očekivanog, više gulaš nego perkelt, ali ona konzistentna, ujednačena čorba puna želatina, koja ostavlja milimetarski sloj preko kašike i tanjira i od koje se prsti lepe i kad dvaput opereš ruke. komadi prošarani, masnjikavi, pa mesnati, meki, samootapajući... jarko crveno, baš vojvođansko - mađarski, ali vrhunska paprika. tražiti i dodati malo eruš - pište za ljutinu. uz to služe baren krompir, koji sam preskočio

izvrsno, autentično, nije za svakog, a oni koji vole, posle tog obroka, do sutra samo presno povrće

Тачна транскрипција би била ереш пишта (о̄ си уредно превео као е у перкелту, јелда) а иначе... хм, утефтерено, биће прилике.

Кад је оно фирма правила дернек (мађ. були), перкелт се крчкао 4 сата па је тек онда убачен кромпир, паприка и још понешто... а, да, вода, због кромпира.

majku mu, ovo nikada nisam ni konstantovao u abrahamu a po opisu je za mene.... moracu cesce da uzimam meni u ruke u kafanama u koje idem sa zadatkom. mada iskreno ima tome vise godina da nisam bio tamo.

Све чешће ми се догађа да напросто станем на прва два реда у јеловнику, специјалитет куће или нешто са именом куће у називу. Јер ту хоће да се покажу, кувар је нешто исфантазирао, и још се нисам зајебао.

паће wrote:Тачна транскрипција би била ереш пишта (о̄ си уредно превео као е у перкелту, јелда) а иначе... хм, утефтерено, биће прилике.

Кад је оно фирма правила дернек (мађ. були), перкелт се крчкао 4 сата па је тек онда убачен кромпир, паприка и још понешто... а, да, вода, због кромпира.

Tačno, u pravu si. Samo, ja sam izraz i naučio tako, posrbljen, sa "u". I koristim ga kao generički naziv za svaku takvu pastu od paprike, bez obzira na brend. Sad, i kad izgovorim na mađarskom, glas koji se čuje je između o i u, ne baš blizak glasu "e" (kojih u mađarskom ima dva, odnosno tri - ako brojimo otvoreno "e" preuzeto iz srpskog, koje je koriste vojvođanski Mađari).

Što sve opet ne menja činjenicu da si apsolutno u pravu u vezi sa pravilnom transkripcijom. Međutim, nekad nesvesno, nekad svesno, pravila transkripcije ignorišem kad mi se čine neprirodna. Recimo, Grand Cru sa francuskog se transkribuje kao gran kri. Međutim, kad to kri izgovoriš Francuzu, ili nekome na engelskom, neće te lako razumeti. U vinskom svetu, opšte prihvaćeno je Gran Kru. I zato i ja ignorišem pravilo i govorim gran kru i na srpskom i na engleskom.

Kondo wrote:majku mu, ovo nikada nisam ni konstantovao u abrahamu a po opisu je za mene.... moracu cesce da uzimam meni u ruke u kafanama u koje idem sa zadatkom. mada iskreno ima tome vise godina da nisam bio tamo.

da, to je baš za tebe

dimitrije iz čakova wrote:
Što sve opet ne menja činjenicu da si apsolutno u pravu u vezi sa pravilnom transkripcijom. Međutim, nekad nesvesno, nekad svesno, pravila transkripcije ignorišem kad mi se čine neprirodna. Recimo, Grand Cru sa francuskog se transkribuje kao gran kri. Međutim, kad to kri izgovoriš Francuzu, ili nekome na engelskom, neće te lako razumeti. U vinskom svetu, opšte prihvaćeno je Gran Kru. I zato i ja ignorišem pravilo i govorim gran kru i na srpskom i na engleskom.

Па њима не бих баш ни покушавао да то кажем на српском. Они имају неке своје договоре са самогласницима. Енглески поготово, то је обиман посао који се ради по сменама (в. vowel shift).

Са француским је зајебано ако хоћеш да будеш доследан, нпр. eu препевамо као е у Peugeot, cordon bleu би онда требало да је кордон бле... што изазива погрешне асоцијације. У мађарским јеловницима је то решено типфелером у уџбеницима за куваре, па се то лепо зове Gordon blue и решен проблем .

Ima nekoliko pečenjara koje su mi nekako usput, i kada mi se žuri i kada ne mogu da metnem praseću glavu u ruksak pa s tim salu za sastanke, onda uvek ima nešto lepo (premda ponekad vidim i kasapina sa cigaretom u ustima, pa mi se smuči), a kada se baš rešim da kupim, onda uvek zakasnim, samo hladni ostaci, sve koske. I nipta nije zasoljeno kako treba, a jednom kada sam video sisanče celo, e što ga tada nisam uzeo... I, spremim sve što treba ren CentropromA, senf Centrprom, feferone domaće i pečene paprike u tegli, reš lebac a ono - avetinjski prazne vitrine, samo nešto za kučeta  i muve i kasapin sa cigaretom u ustima.

Ti objekti su uglavnom pored pijace, unaokolo mršave mačke bolesnog izgleda, smrad pijačni kao priprema za krematoriju, raj za nervozne polivače. Kako podvaljuju tamo, "mućkaliua" orave od iznutrica i bubaca, "slanina" im je kao kaiš od uličnog prodavca, krompir restovani i prebranac - nikad nedokuvani. 

Na Bajloniju beše jedan vlasnik kasapnice, debeo kao karikatura za Vojvođanina, imao je razne podvrste čvaraka i materijal za spržu, plus komade sala da se metnu u tiganjče, pa s lukom i začinima i onda umačep lebac vrućm hrskav. ne viđam ga poslednjih godina - ionako mi nije usput - valjda je umro od holesterola a posle reorganizacije pijace, ne mogu da se setim imena radnje.

Nekad je ona Jabuka na uglu Batutove i Bulebvara - sad je tu Aman - imala velikodušnog i poštenog kasapina. Ali nema više takvih. 

Kad bolje razmislim, ja sam kod kuće vegetarijanac, jer podsvesno izbegavam mesište u strahu od globalističkog green soylenta.

Па скоро нико више не соли како треба, јер со извуче воду и осуши месо, а сви воле да продају воду по цени робе. Кад кажу "беби сир", "полутврди", то значи да није довољно пресован, није довољно одлежао, и џаба што садржи 45% млечне масти кад је то 45% од суве материје, које има десетак (ако није и горе) посто мање него што прави сир треба да има.

Код меса је у ствари горе него са сиром, ту не да не соле да не изгуби воду, него пробаре и лагано надиме (или попрскају оним мирисом дима, осети се кад претерају) да повуче што више воде, а ако још има емулгатора, онда може и преко 20% воде да прими.

Ево фалио сам новобечејски Промес да имају домаће сланине која ваља... већ трећу недељу нема. Лакше бих вутру набавио.

http://slaninijada.rs/

14-17. feb

otkako sam otkrio granciale kod gradskog domaćina, znatno mi je smanjen interes za druge slandže

jel ovde pitamo za restorane po Srbiji?

idemo sledeci vikend na Borski Stol pa jel ima negde pristojno da se vecera u Boru?

Na mojoj bicklističkoj stazi kroz ruralne krajeve japana, ima IKEA



Nagoja je IKEA, od pre dve godine. Big box shopping. Ima restoran sa 1,000 sedećih mesta



Cene klope su bagatelne, čak i neverovatno niske. Mora da radnja nameštaja tu daje neke subvencije.





Cene napitaka, pa i alkohola, su kao u 7-11





Supe, čorbe



Kolica da klopu odneseš do stola (nema servisa)



Ovo je šta smo imali + neograničena soft drinks





Ova ćufta su čuvena "Swedish meatballs". A u stvari su ćufta, turska, čiji je recept švedski kralj doneo polovinom 19. veka kada je posetio Tursku.



Znaju IKEA da ljudi uzmu više nego što mogu da pojedu, daju kesice za "nosi kući". Ko iz njihovih familija nije bio, eto marketinga.



Račun je bio, toliko i dinara



Mislim, bilo je ne baš ukusno.

Tu prolazim svaki dan na biciklu, da sagorim kalorije taman posla da ih dodajem po usputnim restoranima. Ovo je bilo po kišnim radnim danima, školski raspust.

jebeni šveđani, sve su pokrali pa i turke

Bar da im valjaju te cufte.

kako nosiš plakar na biciklu?!

teško!

Filipenko wrote:Bar da im valjaju te cufte.

Pa baš ne i valjaju.

Moja majka ih je pravila mnogo ukusnijima. Mi, deca navalimo na njih kada se prže a onda stop - idu u paradajz sos.
Od tada iz dna duše mrzim paradajz sos. On je uništavao naša ćufteta.

Sad već imam i konkretne dokaze da je Javor Džoko u Mrzencima najbolji kafanski biznis na Balkanu. Juče, utorak, 16h, parking i kafana puni do vrha, uglavnom besnija kola, pola MK pola SR. Cepa se jagnjetina kao da je turistička sezona. Ja sam uspeo da se zajebem i naručim najmanji komad ikada, tako da sam taman bio sit do Beograda kada sam opet morao jesti. Obično sam namiren na 24h. Preko puta sedi makedonski direktor sa zlatnom kajlom sa nekim mlađim likom, sin ili kolega, prvo je obrstio pladanj sa najmanje kilo pečenja a onda je stigao pladanj sa kilo jagnjećih kotleta koje je konzumirao kao girice. Direktor je pojeo jedno 80% narudžbine, kako bog zapoveda.

Inače kako je već izveštavao Otto, Makedonci mnogo kenjaju oko Prespa dila i nakurčeni su na albance.

ja sam to mislio za mb, večito je puno

zar nema neka prica da su ujebali MB jer su im oteli parking i izgradili kruzni tok

ja nisam primetio da im je parking smanjen, baš ću da obratim pažnju kada budem išao tuda

jedan od tih srpskih mitova, andrej dosao da kupi i oni pogresno odgovorili....

Pa vidiš da zabranjuju Blajburg, ko zna šta je sledeće...