NINova nagrada

Notxor wrote:Nagradu Beogradski pobednik za najbolji roman godine osvojio je Drago Kekanović za delo "Privrženost".
Ime prvog pobednika tačno u podne u Skupštini grada Beograda saopštio je predsednik petočlanog žirija Predrag Petrović, a prethodno se obratio zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Nagradu je primio izdavač, jer je dobitnik bio sprečen da dođe na dodelu.

Solus_Rex wrote:

Notxor wrote:Nagradu Beogradski pobednik za najbolji roman godine osvojio je Drago Kekanović za delo "Privrženost".
Ime prvog pobednika tačno u podne u Skupštini grada Beograda saopštio je predsednik petočlanog žirija Predrag Petrović, a prethodno se obratio zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Nagradu je primio izdavač, jer je dobitnik bio sprečen da dođe na dodelu.

Dobitnik nagrade Nikola Milošević za 2022. god je Gorana Raičević za knjigu "Agon i melanholija - život i delo Miloša Crnjanskog" a drugo mesto je zauzela knjiga Predraga Petrovića "Enciklopedizam i teorija romana".
Evo ne znam.

Moram priznati da me je ovogodišnja odluka žirija ipak iznenadila. Pošto sam prilično upućena u savremenu literarnu produkciju (što mi je i posao), samo uvršćivanje knjige Deca Milene Marković prvo u širi, zatim uži, pa najuži izbor za Nina stvorilo mi je nedoumicu prevashodno teorijske prirode. Ona se tiče pripadnosti nagrađenog ostvarenja ciljanoj književnoj vrsti, budući da je Ninova nagrada, jelte, ipak nagrada za najbolji roman godine. Naglašavam ovo teorijske jer je moje skromno mišljenje da su Milenina Deca najbolja naša knjiga 2021. u svim žanrovima, ali da roman, uz svu zavodljivost pretpostavke da to uz izvjesna teorijska i praktična natezanja mogu biti – ipak nisu. Iz tog unutrašnjeg konflikta nastao je ovaj tekst.

Erős Pista wrote:Zapravo vrlo solidan tekst.

Iznenađujući zaključak: Uz očekivan nacional-konzervativizam, žiri Pobednika je pokazao za nijansu veće književno znanje i privrženost složenijim narativnim postupcima, dok je NIN-ov žiri amaterski ugacao u blato traumatološke empatije i osrednje repeticije već viđenih postupaka (Đurović), infantilne lascivnosti (Kopicl), banalnog naturalizma (Tešin) ili oproštajne razdešenosti (Albahari).

O raspadu originalne postave kulturno-kritičarskog kvarteta Beton objavili ste ogorčen tekst "Fisija betonskog jezgra". Tomislava Markovića napali ste zbog podrške Vučićevoj vlasti, a Sašu Ćirića zbog "slabog osećaja za suvremenu literaturu". S njima ste ipak godinama surađivali?
Beton je mogao da postoji samo u tom trenutku i samo s takvim ljudima. Takvo je glasilo danas nemoguće, niko to ne bi radio. Naročito ne volonterski. Ne postoji ni ideja, ni motivacija, ni utopijski horizont koji bi vodio takvoj kritici svega postojećeg. Tada je to bilo neophodno. Bili smo izašli iz Miloševićevog perioda, ali potom je ubijen Zoran Đinđić. Književna scena se vrlo brzo oporavila i ponovno smo se našli u tamnom vilajetu Ćosićevog koncepta kulture. Zato je kao radikalni odgovor nastao Beton. U pomenutom sam tekstu napisao da je Beton obavio svoju misiju i da u tom formatu nije više mogao da traje. Nova vlast Aleksandra Vučića, koja je osvojila izbore 2012. godine, prvo je razorila nezavisna glasila poput Betona i E-novina. Međutim, član redakcije Betona Tomislav Marković počeo je da brani vlast s argumentima da će se Vučić transformisati, što nisam mogao da prihvatim. Tu prestaje dijalog. Saša Ćirić je oportunistički mislio da Beton može da nastavi bez ikakve promene. Istovremeno je inzistirao na nerealnoj demokratičnosti, zastupajući tezu da niko ne sme da donese odluku bez većanja i glasanja svih saradnika Betona. Predložio sam da se odabere glavni urednik koji bi se menjao svake dve godine, ali on to nije prihvatio. Smatrao sam da se tako ne može voditi redakcija. Tako da smo otišli Marković i ja, ali iz različitih razloga.

glavni urednik RTS-a Vladimir Kecmanović

Od ukupno 177 romana primljenih na konkurs, odabrano je 31 koji ulaze u širi izbor, navodi NIN.

Lista sa trideset jednim romanom koji ostaju u konkurenciji uređena je hronološki, po redosledu pristizanja u NIN-ovu redakciju:

Goran Babić: VIDNO POLJE (Laguna)

Slobodan Tišma: ASTAL TIŠ RIBA FRIŠ. ŽIVOT PESNIKA: political nigredo (Nojzac)

Branko Rosić: DOLAZAK MATADORA (Laguna)

Vedrana Rudan: DOŽIVOTNA ROBIJA (Laguna)

Jelena Lengold: LAKONOGI DAN (Arhipelag)

Vladimir Jaćimović: POVRATAK NA ZEJREK (Arhipelag)

Danica Vukićević: UNUTRAŠNJE MORE (Nojzac)

Siniša Soćanin: MAPA OPROŠTAJA (Laguna)

Zorana Maravić: NE MOŽE SUNCE DA ČEKA (Književna radionica Rašić)

Bora Ćosić: BERGOTOVA UDOVICA (LOM)

Milan Tripković: KLUB ISTINSKIH STVARALACA (Fabrika knjiga)

Goran Petrović: PAPIR SA VODENIM ZNAKOM (Laguna)

Goran Petrović: IKONOSTAS SVEG POZNATOG SVETA (Laguna)

Saša Mladenović: KOZJI USTANAK (Viaprint)

Saša Dimoski: IZMEĐU SVETOVA – hronika sa zvučnim bukmarkerima (Treći Trg/Srebrno drvo)

Bojan Vasić: VLASTELINSTVA (Treći Trg/Srebrno drvo)

Ana Marija Grbić: MRTVI NA DODIR (Geopoetika)

Saša Savanović: NOVO SADA (Partizanska knjiga)

Vladimir Mirkov Živanović: SLEPI PUTNIK (Partizanska knjiga)

Olivera Zulović: PRIRUČNIK ZA SOLIDAN ŽIVOT (LOM)

Vladimir Kopicl: PAKLENA PUTARINA (Laguna)

Goran Marković: DOKTOR D. (Laguna)

Predrag Crnković: ISTORIJA TAJNIH SLUŽBI U SRBIJI 1835 – 1903 (Presing)

Mirjana Drljević: NIKO NIJE ZABORAVLJEN I NIČEGA SE NE SEĆAMO (Booka)

Uglješa Šajtinac: KOLJKA I SAŠENJKA (Arhipelag)

Marijana Čanak: KLARA, KLARISA (Bulevar books)

Predrag Marković: ZEMUNSKA KNJIGA MRTVIH (Solaris)

Miloš K. Ilić: DECA NEDOĐINA (Plato izdavaštvo)

Dalibor Pejić: MESEČARI (Geopoetika)

Mirjana Novaković: MIR I MIR (Laguna)

Vida Davidović: MUČNINA: O NEODRASTANJU (Kontrast)