To mogu samo Novosti

yoyogi wrote:Eto, da nam neko iz Šapca priča o Beogradu. Mom rodnom gradu.

plachkica wrote:o čemu se ovde radi?

plachkica wrote:ne smem ni da pomislim šta bi bilo da se usudio da piše nešto o japanu

Beograd -- Radikalno se protivimo podršci EU iredentizmu koji ima za cilj da oslabi nacije tako što će ih rasturiti, rekla je, govoreći o kosovskom problemu, Marin le Pen.

Predsednica stranke Nacionalno okupljanje je na nedavnim izborima za Evropski parlament osvojila najviše glasova u Francuskoj.

"Pokret kojem predsedavam oduvek se protivio nezavisnosti Kosova, vodeći računa o tome da se ispoštuje Rezolucija 1244" SB UN, rekla je Le Pen za "Večernje novosti".

Na pitanje da li misli da Srbija treba da uđe u EU i da li je 2025. godina realan datum, Le Penova je podsetila da se njena stranka bori protiv političkog sistema koji predstavlja EU i da je zbog toga protiv principa proširenja.

"Ne verujem da Srbija ima interes da se integriše u ovaj sistem. Politika ucena i pretnji protiv Mađarske, zbog toga što s pravom odbija da bude podložna migrantskim kvotama i učestaloj politici uplitanja Evropske komisije u politički život država članica, signali su upozorenja koji ne treba da se zanemaruju", smatra ona.

Govoreći o odnosima Francuske i Srbije, ona je istakla da su u pitanju veoma stari odnosi prijateljstva, koje, kako je rekla, vreme nije promenilo.

"Ovi odnosi, naravno, moraju da budu očuvani i obogaćeni ojačanim partnerstvom u okviru bilateralnih veza", rekla je Le Penova.

Штампарија Борба а.д, већински власник Компаније Новости, на јучерашњој седници Скупштине акционара донела је одлуку да одобри уговор о продаји ове медијске куће привредном друштву Медиа 026 д.о.о. Вучак Бобану Рајићу, сазнаје Удружење новинара Србије (УНС). Уговорена цена Компаније Новости износи око 300 милиона динара.

Скупштина акционара Штампарије Борба је на јучерашњој седници дала сагласност на „располагање имовином велике вредности“ којом је одобрено закључење купопродајног уговора, чиме ће, уколико буде потписан, привредном друштву Медиа 026 припасти 98 одсто власништва Компаније Новости.

У Нацрту уговора о преносу акције у Компанији Новости, који је објављен на сајту Штампарије Борба, наводи се да се привредно друштво Медиа 026 обавезује да Штампарији исплати разлику између потраживања од 58.869.691 динара и вредности „замене испуњења“ (прим. нов. цене Компаније Новости) 300 милиона динара, што износи 241.130.309 динара.

Иначе, Штампарија Борба тражи 299.512.500 динара за продају Компаније Новости што је 30 одсто од укупног износа вредности 98,08 удела које има у овој Компанији.

Смедеревски предузетник заинтересован за куповину

Власник привредног друштва Медиа 026 д.о.о. Вучак, које је основано у августу прошле године, генерални је директор и власник смедеревског предузећа Цока. Рајићу су 2017. године, како су медији писали, претили када је Агрокор група у оквиру које послује Меркатор С, престала да плаћа закупнину пословној групацији Цока.

Према УНС-овом сазнању, ово привредно друштво једино је поднело захтев за куповину удела Штампарије Борбе у Компанији Новости.

На позиве УНС-а, Рајић се није јављао.

Подсетимо, Компаније Новости је од маја ове године у већинском власништву Штампарије Борба а.д, уместо Милана Бека, са 98,06 одсто учешћа у капиталу.

Укупни дугови Компаније Новости према 263 повериоца са каматама износили су око 1,5 милијарди динара. Највеће обавезе су биле према Штампарији Борба, која је у већинском власништву државе, а износили су око милијарду динара.

Штампарија Борба је, као највећи поверилац, претворила своја потраживања у капитал Компаније Новости.

Према Унапред припремљеном плану реорганизације (УППР), који је усвојио Привредни суд у Београду јануара 2018. године, обустављен је стечај ове медијске куће, а од фебруара ове године одблокиран је рачун Компаније Новости.

У УППР-у стоји да је рачун ове медијске куће био блокиран од 12. јула 2017, налогом Пореске управе, због пореског дуга од 2009. године и затезне камате која је тај износ знатно увећала.

Како је објавио сајт „Новости“ 2017. године, дуг од 2009. године настао је због неподмирених обавеза према држави „доприноси за порезе и зараде у висини 103 милиона и 25 милиона за неплаћени ПДВ“, као и да тај дуг са каматом износи 284 милиона динара. Иначе, то је петина укупног дуга, који је Компанија „Новости“ имала према повериоцима.

KOMISIJA za komisijom, sednice veća, senata, odbora... pet godina već metodom "reč po reč" analiziraju i sude o doktoratu ministra finansija Siniše Malog. Akademsko pitanje, jedno od onih koja bi trebalo rutinski da rešavaju stručne službe Fakulteta organizacionih nauka i Univerziteta u Beogradu, zaslugom dela opozicije pretvorilo se u politički vodvilj koji je nedavno kulminirao dvanaestodnevnim kampovanjem grupe studenata - stranačkih aktivista u zgradi Rektorata. Epilog se očekuje 4. novembra, pošto je rektorka UB prof. dr Ivanka Popović, pritisnuta ultimatumom akademaca sa legitimacijom "1 od 5 miliona", u zaključanom Kapetan-Mišinom zdanju, obećala da će Odbor za profesionalnu etiku svoj rok za odlučivanje skratiti sa 120 na svega sedam dana!

Analiza i sporenje disertacije sa naslovom "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije - teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji" nisu ni počeli akademski i formalno - ni po metodama, ni po adresi na koju su upućeni. Umesto stručnih tela, pokrenuo ju je profesor Raša Karapandža u svoje slobodno vreme; umesto u akademskoj zajednici, začeta je na internet portalu, a prelila se na društvene mreže. Postala je i ostala već pet godina politička municija opozicionim strankama i njihovim liderima. Epilog ih očigledno ne interesuje, jer njihovim kriterijumima i samo preispitivanje doktorata razlog je za ostavku. Presuda pre suđenja.

DEKAN FON prof. dr Milija Suknović kaže da se povodom doktorata koji je ministar Mali odbranio 12. juna 2013. godine, pred komisijom koju su činili profesori Odrej Jaško (FON), Slađana Barjaktarović Rakočević (FON) i prof. dr Dragan Đuričin (Ekonomski fakultet), podigla velika prašina, koja je najmanje - akademska. On deli mišljenje da je politika u ovaj slučaj duboko gurnula ruke, ali i upozorava da je sud stručnih organa jedini merodavan:

- O bilo kom doktoratu, pa i ovom čiji je autor sadašnji ministar finansija, može da se govori na mitinzima, kafanama, pijacama. Ali njegovu vrednost mogu i moraju da ocene samo stručnjaci. Za mene je zato zaista merodavno samo mišljenje Stručne komisije koja je predano i sa naučnom preciznošću analizirala doktorat Malog. U ovom telu bila su četvorica redovnih profesora sa ekonomskih fakulteta iz četiri države. Rezultat njihovog rada jeste 800 stranica teksta, uz devet priloga, dokaznog materijala. Osim našeg subjektivnog stava ili utiska, to je jedino merodavno u oceni ovog naučnog rada.

Profesor Suknović podseća na zaključak stručne komisije koja je utvrdila apsolutnu oruginalnost svih elemenata ovog rada - naučno stručni doprinos, hipoteza, zaključak... Takođe, ona je utvrdila i da u doktoratu postoji materijal koji je preuzet i neadekvatno naveden, ali koji ne utiče na kvalitet doktorata u celini:

- Jasno je da se ovaj doktorat poteže u političkoj borbi, gde se prenebregava da su svoj stav o njemu dali najstručniji ljudi, sa različitih visokoškolskih ustanova, koji su najkompetentniji upravo za oblast koju tangira doktorat u pitanju. To je jedino moguće akademsko stanovište o ovom slučaju - navodi profesor Suknović.

A STRUČNA komisija FON, na čije nalaze se oslanja i prof. Suknović, zaključila je da je doktorska disertacija Malog "rezultat samostalnog naučnoistraživačkog i stručnog rada kandidata", te i da "iako postoje određeni propusti, oni po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost rada". U svom zaključku navode i da predmeti, ciljevi, hipoteze, metodologija, rezultati i naučni doprinosi disertacije nisu osporeni ni na jednom mestu, niti ijednim validnim argumentom i dokazom. Naveli su i da su propusti u citiranju pojedinih izvora literature pronađeni u sedam odsto obima doktorata. Naveli su i da je kandidat ispunio sve zakonski propisane uslove i predložili da se Mali promoviše u zvanje doktora nauka. Inače, u svetskoj naučnoj praksi nije određen procenat u kome je dozvoljeno da određeni rad sadrži tuđi tekst. Nekada se i jedan odsto može smatrati plagijatom, ako je ukradena nečija osnovna ideja, dok se u nekom drugom slučaju toleriše i 20 procenata, ako ne čini suštinu naučnog rada.


Komisiju su činili prof. dr Dejan Erić sa Beogradske bankarske akademije, Vinko Kandžija, profesor emeritus Univerziteta u Rijeci, prof. dr Tomaž Čater sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani i prof. dr Dragan Mikerević sa Ekonomskog fakulteta u Banjaluci. I pre nego što su počeli da rade, čim su u javnost procurila njihova imena, perjanice kampanje protiv Malog provukle su ih kroz "toplog zeca" - secirajući njihove biografije, izvlačeći iz konteksta događaje i izjave.


Neverovatan politički pritisak, nezvanično, bio je razlog i što su neki drugi, takođe nesporni stručnjaci i profesori, odustajali od članstva u stručnoj komisiji. Na odluku komisije žalila se grupa profesora, predvođena Dušanom Teodorovićem i Vesnom Rakić Vodinelić, koji su i politički aktivisti. Konačan odgovor još jednom su zatražili od Odbora za profesionalnu etiku UB.

Ministar finansija Siniša Mali okušao se, posle Atinskog, i na Berlinskom maratonu gde je deonicu od 42 km istrčao za četiri sata i 28 minuta.

Kroz cilj ispred Brandenburške kapije prošao je čak pola sata brže nego na maratonu u Atini.

“Dosta bolje vreme nego u Atini, bio sam čak za pola sata brži nego na tom prvom maratonu, tako da sam zadovoljan. Stvarno sam dao sve od sebe, iako su bili jako loši vremenski uslovi. To je borba sa samim sobom ali važno je da istrajete” - rekao je Mali po završetku trke.