Vučićeva Srbija

Sad sam tek video pun opis Vulinove funkcije u Vladi pic.twitter.com/v1ngg5VYsf

— Aleksandar Ivković (@ivkovic_al) June 26, 2024

Ministar Goran Vesić je kazao da će se za najveće šlepere putarina naplaćivati i na pojedinim magistralnim putevima koji su opterećeni.

Сад ме занима како мисле то да изведу...

Аха, ево...

– Već do 2026. godine imaćemo završenih skoro 180 kilometara brzih saobraćajnica, pa će početi naplata i njihovog korišćenja, ali ne preko rampi, već satelitskim praćenjem vozila. Cena putarine na brzoj saobraćajnici ne može da bude ista kao na auto-putu, ali će se korišćenje naplaćivati – rekao je Vesić.

Ako sam dobro razumeo, nekim uređajima za praćenje kretanja, ne naplatnim rampama.

https://pescanik.net/beznadje-vs-nada/

...
Jedan od uzroka našeg sveukupnog jada može se pronaći u svetlu prisilne „srpske sabornosti“, tj. „srBstva“ koje je pažljivo upakovano u oblandu antagonizama između društvenih elemenata, kako prema spolja tako i prema unutra, ali i između svesnog i nesvesnog u svakom pojedincu. Cilj svake delatnosti naprednjačke vlasti i njenog vođe Aleksandra Vučića jeste mobilizacija građana u predstavi Srbije kao permanentnog ratnog logora, gde se svakog trenutka iščekuje napad nepravovernih koji nas žele dokrajčiti, jednom za svagda. Glavna alatka u ovom poduhvatu svakako su mediji zaduženi za negovanje i produbljivanje veštački izazvane panike i strepnje za opstanak i posledični rast anksioznosti u svakoj sferi života.

Strategija vladanja kroz „trajno ratno stanje“ bila je karakteristična za Musolinijeve fašiste. Kao psihičku nagradu za devastirajući osećaj ugroženosti, kao nekakav vid mentalne kompenzacije, fašisti su nudili nacionalni ponos, a da bi ga dodatno nadogradili i u materijalnoj, a ne samo psihološkoj dimenziji, upustili su se u grandiozne investitorske projekte među kojima su stadioni zauzimali posebno mesto. Tu se građani mogu okupljati i slaviti pobede, sportske kao manje bitne, i nacionalne kao ekstremno važne. Svaki postupak Aleksandra Vučića prati autokratsko-fašističku proceduru ili recepturu. Noviteti su samo pojavni, kao na primer delfinarijum, ali suštinski nisu inovativni. Neko bi rekao i da sve ovo čudi u ambijentu XXI veka, premda smo izgubili dosta iluzija u pogledu neponovljivog toka istorije.

...

Građani Srbije nalaze se, međutim, u hroničnom stresu i posledičnoj neprekinutoj razdraženosti. Molekulski mehanizmi hroničnog stresa bitno su drugačiji od akutnih, nemaju biološko opravdanje opstanka, ali odražavaju posledicu kolektivne manipulacije kao intencije autoritarnog vladara.

Dodatnu individualnu tenziju izaziva osećaj neadekvatnosti za vreme u kom živimo. Dok se na televiziji promovišu bogataški, lepršavi i svetlucavi stilovi života, neopterećeni svakodnevicom, većina ljudi zaglibljena je u sopstveno siromaštvo i egzistencijalni horor. Osećaj poraza, u komparaciji sa televizijskom razbibrigom bogatih, pojačava „očinska“ grdnja velikog vladara koji poručuje da za bolje i nismo jer smo lenji neradnici, skloni zabušavanju i hvatanju zjala. Iskonstruisani ideali u vidu napumpanih lepotica, zadriglih biznismena, nabildovanih huligančića i sličnih spodoba, nedostižni za pristojne građane i građanke, rađaju frustracije i lomove ličnosti. U pokušajima da se dosegne nedostižno, radi se po dvanaest sati, po tri posla, nakon čega umor gasi svaku misao i sagledavanje realnosti. Umovi građana voze na leru, prepušteni gorivu elementarnih emocija. Za racionalne radnje potrebna je upotrebljiva svest koja je nezagađena ekstremnim umorom i iscrpljenošću.

Jasno je da „Aleksandrov recept vladanja“ predstavlja mešavinu fašističke društvene strategije i neoliberalnog trenda ekonomskog porobljavanja pojedinca. Za njega je to „win-win“ situacija jer osigurava vladavinu, kontroliše sludele građane, manje ili više nesvesne svoje uloge, a kroz njih porobljava i institucije i, konačno, materijalno i lukrativno profitira zajedno sa delom društva od kojeg je napravio saučesnike. Kada se podvuče crta, može se reći da sveukupna nesreća jeste gnojivo na kojem raste korov Vučićeve vlasti.
...
Jedina poruka koju mogu poslati je nužnost da razumemo da, iako ljudi jesu racionalna i svesna bića, emocije i podsvest u ogromnoj meri upravljaju našim individualnim i društvenim životom. Iz toga sledi da emocije moramo ukalkulisati u pogonsko gorivo za promene i upotrebiti ih za izlazak iz dezorijentisanosti. Krčenje puta kroz zamršene osećaje beznađa, strepnje i agresije podrazumeva veliki potres kroz nastanak velike ideje, da ne kažem ideologije, koja ima ogromnu snagu okupljanja i nadanja. Politika, ako je usmerena na korenite promene, mora imati tu sliku pred sobom.
...

nije krenulo od marinike, ona se samo nakačila na eruptirani bes noćas, identitet je objavljen prvo na nekoj instgram stranici u komentarima (nisu pobegli, posle udesa stigla su dva službena automobila da uteše vinovnicu)

Fun fact: harassment had its stress changed from harAssment to hArrasment, so to avoid hearing 'her ass' in it.

da, tea je super.  na tviter je ona prva donela vest, jer joj je sin bio metar ispred te devojčice na pešačkom i došao kući istraumiran, slike su se pojavile na nekom instagram nalogu, vest je noćas objaviolo nešto što se zove glas javnosti, a marinika se ponudila sama onim tvitom par sati kasnije