Vlada Srbije

Vulin je nakon podele paketića mališanima sa cerebralnom paralizom, u beogradskom hotelu "Metropol", rekao da socijalna davanja za ugrožene kategorije stanovništva neće biti smanjivana, jer je država tu da brine o njima.

Јелена Чалија

Вулинов целофан

Лист који држите у рукама поносито је, у години која истиче, обележио два јубилеја: свој 110. рођендан и сто година од почетка Првог светског рата.
Од свих новина које су од Беча до Солуна у за оно време великим тиражима штампале вести о приближавању и почетку Великог рата, само је „Политика” опстала. У Бечу нема нити једног листа који је постојао када је убијен Франц Фердинанд, нити једног који је после Сарајевског атентата водио хајку на Србију или славодобитно јављао о аустроугарском ултиматуму Србији. „Политика” је извештавала о бесомучном бомбардовању цивилних циљева и страдању грађанства, о првим ратним злочинима аустроугарске војске на тлу Србије. „Политика” једино није излазила у окупираном Београду, ни у Првом ни у Другом светском рату, али се једина на овим просторима одржала и непрекидно траје. Постоји разлог зашто се каже да је Србија постала „права политичка нација” тек уз „Политику”, као једини заиста велики лист на овом поднебљу.
Наш лист није само то. Он је и права ризница докумената, записа и фотографија. Тако је „Политика” постала неодвојива од српске судбине.
То су ваљда имали на уму и у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања када су планирали да „пропагандне активности у вези са обележавањем значајних датума”вежу за„дневни лист који обрађује озбиљне теме са националном покривеношћу чији је тираж најмање 60.000 примерака”. Тако су се барем обавезали на веб-страници министарства која се бави јавним набавкама. Озбиљан дневни лист у озбиљном свету не подразумева ни вечерње листове ни таблоиде, па само „Политика” у Србији заправо задовољава мерило са сајта министарства којим руководи Александар Вулин.
Но гле чуда, сума од два милиона и двеста двадесет хиљада динара коју је министарство одвојило за обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата у штампаним медијима, ипак је завршила у једној агенцији и два седмична листа чији се тиражи „Политикином” не приближавају ни када се помноже са прстима једне руке.  
Министарство је ангажовало агенцију „Вочаут”, познату по политичком маркетингу, тобож да би избегло дискриминацију и фаворизовање једних медија на рачун других. Агенција је онда одлучила да материјал о Великом рату сама сачини и да га повери недељницима „Печат” и НИН, наводно зато што су у министарству желели да примерак буде – „целофаниран”. Наши извори кажу да је агенција предлагала НИН и „Време”, али се Министарство рада определило за „Печат”, у коме је Александар Вулин био је један од оснивача и одговорни уредник.
Александру Вулину поверено је министарство које је надлежно за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. „Политика” има традицију, а Вулин печат и целофан.
Јелена Чалија
објављено: 20.12.2014.

Filipenko wrote:SKANDAL: Ambasador Kine pobesneo i izleteo iz zgrade Vlade!

beatakeshi wrote:Ima nešto tako neodoljivo fašističko u ovoj slici- Italian style.

Marko‏ @gradjanista

Ko savetuje Verbica, Vulin?

BIZARNO I RASIPNIČKI Vulin za „Ratnike pakla“ dao 280.000
Željka Jevtić | 25. 12. 2014. - 19:13h | Foto: N. Đorđević | Komentara: 24
Konkursi Aleksandra Vulina ne samo da su nelegalni, već se ističu i po bizarnosti.

U ruci stiska brojanicu: Ministar rada je u sredu boravio u Skupštini i za vreme zasedanja čvrsto ispod stola u ruci držao brojanicu kao da se pridržava saveta iz filma „Ratnici pakla“.
Među projektima finansiranim novcem građana je i video „Ratnici pakla“, bez ikakve umetničke vrednosti, ali sa spornim porukama.

Dok je bio na čelu Kancelarije za KiM sadašnji ministar rada raspisao je konkurs o dodeli sredstava namenjenih finansiranju projekata u oblasti održivog povratka i opstanka na KiM. Ukupni iznos za projekte je - 8.787.015 dinara.


 

Porodica Otuđenje i propadanje porodice je jedan od glavnih problema kojim se bavi ovaj film.

Za projekat „Ratnici pakla“ prijavu je podnelo Udruženje građana „Postanje“ iz Beograda. Rezultat projekta je video koji se može pogledati na internetu. Traje 13,33 minuta, nema nijednog „živog“ pokreta, sve vreme praktično se smenjuju fotografije na kojima su ispisane razne „bizarne“ poruke. U „filmu“ prevedenom ne baš naprednim nivoom engleskog, „umetnički“ se mešaju ćirilica i latinica, nazire se konfuzna poruka o - nebeskoj Srbiji i stradanju na Kosovu.

Prepričavanje videa je veoma nazahvalan posao, ali može da doprinese shvatanju konfuzije koje izaziva taj „bezvredni uradak“. Krenimo redom - video otvara fotografija na kojoj piše „budućnost - 2313. godina... svet se polako gubio... pali anđeo duha propasti lukavo se radovao...“.
 
Onda natpis „nulta godina“ i slika monaha Crne Reke koju smenujuje foto-munja s neba, pa kuća koja se nakrivila posle nekog tajfuna u Americi. Dobar deo fotografija u tom projektu oslikava lošu vremensku prognozu i, po svemu sudeći, treba da dočaraju kovitlac u kome je svet.
 

Nečastive sile U videu se insistira na nečastivim silama s kojima moramo da se borimo da bismo sačuvali prave vrednosti.

U jednom trenutku sve se zaledi, potom čovek hoda po nebu i oblacima, onda se pojavljuju monasi s medvedima, pa slika iz Siska iz Drugog svetskog rata. Iz konfuznog videa saznajemo da je davne 1830. bilo više Srba nego Albanaca, samo što su oni u videu koji treba da doprinese održivom povratku Srba nazvani Šiptarima. Na poslednjoj fotografiji videa se vidi glava koju pritiska ruka i natpis - Oh ti, bezobrazni Kforu, daću ja tebi Brisel, tako da može da te raspusti. Kraj.

Inače, taj projekat je jedan od „jeftinijih“ i na njega je bačeno 282.000 dinara iz budžeta, što je tokom prošle godine bilo oko sedam prosečnih plata u Srbfiji.

O videu filmski kritičar Milan Vlajčić kaže da nezavisno od utroška para pripada najbesmislenijoj propagandi o Nebeskom narodu.

- Ako je to podržano Vulinovim ministarstvom, to nikoga ne može da začudi. Ako ovakve gluposti treba da brane prava bilo kog dela srpskog naroda, kuku nama - poručuje Vlajčić.

Vulin izjednačava četnike i partizane

AUTOR: ALEKSANDAR ROKNIĆ

Beograd - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja pripremilo je Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kojim su izjednačena prava na penziju i invalidninu četnika i partizana, zbog učešća u Drugom svetskom ratu. 

Naime, ministarstvo na čijem je čelu Aleksandar Vulin u nacrtu ističe da pravo na penziju imaju učesnici rata koji su bili u vojsci Kraljevine Jugoslavije u ratu od 6. do 17. aprila 1941. godine ili u sastavu savezničkih armija, oni koji su "učestvovali u antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi" kao pripadnici partizanskih odreda narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije, od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine. Kako se navodi u nacrtu, pravo na penziju se odnosi i na one "koji su učestvovali u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje u Drugom svetskom ratu u sastavu Jugoslovenske vojske u otadžbini, počev od 17. aprila 1941. godine do 12. septembra 1944. godine".

Istovremeno, pravo na penziju i invalidninu stekli bi i oni koji su vršili "vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za druge ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama od 17. avgusta 1990. godine do 27. aprila 1992. godine, a za pripadnike oružanih snaga SFRJ stacioniranih na teritoriji Bosne i Hercegovine - do 19. maja 1992. godine, radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ".

Zanimljiva je odredba po kojoj bi pravo na penziju i invalidninu imali i učesnici oružanih akcija preduzetih "za vreme mira posle 27. aprila 1992. godine radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SR Jugoslavije, Državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike Srbije, do stupanja na snagu ovog zakona", kao i na one koji su "za ciljeve državne bezbednosti" učestvovali u ratu u SR Jugoslaviji od 24. marta do 26. juna 1999. godine.

Istovremeno, primedbe na nacrt zakona izneo je Fond za humanitarno pravo, u delu koji se odnosi na definisanje prava civilnih žrtava rata. Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP-a, kaže za Danas da je ministarstvo rigidno definisalo pojam civilnih žrtava rata i isključilo neke od najranjivijih kategorija žrtava rata (porodice nestalih i žrtve seksualnog zlostavljanja).

- Daleko povoljniji status je dat vojnim invalidima i porodicama palih boraca, a to su samo neki od ilustrativnih primera dubokog nerazumevanja ili prostog neprihvatanja civilizacijskih tekovina i obavezujućih normi u oblasti zaštite žrtava kršenja ljudskih prava - ističe Orlovićeva. Ona dodaje da je ovakav nacrt zakona nije usklađen sa pravnim tekovinama EU, a posebno sa Evropskom poveljom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava, kao i sa Direktivom EU o kompenzaciji za žrtve krivičnih dela...

Orlović: Van zakona 15.000 oštećenih

- Ukoliko ovaj nacrt zakona bude usvojen, van domašaja njegove zaštite ostaće najmanje 15.000 osoba koje bi u skladu sa načelima jednakosti i zaštite prava žrtava kršenja ljudskih prava trebala takvu zaštitu uživati u Srbiji - navodi Orlovićeva. Prema njenim rečima, nacrt zakona ne uzima u obzir da su se tokom 90-ih godina, za vreme oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj na teritoriji Srbije dešavala kršenja ljudskih prava, koja su u uzročno-posledičnoj vezi sa tim sukobima, koja su dokumentovana i od strane međunarodnih tela poput Ujedinjenih nacija i domaćih i stranih međunarodnih organizacija. Takođe, naglašava Orlovićeva, povodom tih događaja i sudovi u Srbiji su donosili pravosnažne odluke kojim je sudski potvrđeno da su se akti kršenja ljudskih prava dogodila.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/vulin_izjednacava_cetnike_i_partizane_.1118.html?news_id=294872#sthash.SFRK1U1Z.dpuf