Ja ovo za otpadne izlive nisam rekao. Cak sam Janosu, koji je tvrdio u CG nema postrojenja za preciscavanje otpadnih voda ostavio ovaj link, da razume:Filipenko wrote:Zato ti kukas na struju i vodu, a more ti je drugo ime za otpadne izlive...
E sad samo da nam kaze gde je tacno bilo radnicko odmaraliste u Dubrovniku 1975 godine, i Bog da nas vidi.Bleeding Blitva wrote:
Ne znam jel smo već kačili the fotku
Ја сам стрпљив…No Country wrote:Апсолутно има и треба да буде дискусије. Дај ми конкретан пример политичке, имовинске и/ или личне слободе коју уживају Бразилци, а Срби не.Јанош Винету wrote:Политичке, имовинске и уопште личне слободе појединца у Америци, Бразилу или Пољској су много више него у Русији или Србији.
Око тога мислим да нема дискусије.
Bleeding Blitva wrote:Da, stvarno Kolinda sindrom, dobro je reko beat, vjerojatno gladi puste prešs jogurte u frižideru.
MNE wrote:za više ljudi nego danas svakako
Од свега побројаног, могуће је да се у Бразилу више толерише ЛГБТитд. популација, мада мислим да се и ту српско законодавство убрзано усклађује са западним стандардима? Иначе је Бразил по свему одвратнија држава од Србије, и по корупцији, и по насиљу (државном и “приватном”), расизму, сиромаштву, одсуству демократије, контролисаним медијима, you-name-it. А право да ти кажем, мени су права жена малко приоритетнија од ЛГБТ, мада дабоме да се не искључују међусобно, и баш напротив. Али ако бих морао да бирам између права на абортус и права геј парова да усвајају децу, не бих се претерано мислио.Јанош Винету wrote:Ми све имамо на папиру, али у стварности немамо институције.
Судство рецимо.
Геј права.
Транс права.
Хабеас корпус, право на брзо и правично суђење.
Код нас тога нема, ми смо бесудна земља. Вучко успешно успева да заташка највећу фабрику сканка на Балкану.
Радничка права, право на рад.
Где има у Америци да људи раде и да им дугују годину дана плате? Ако чека од плате нема дуже од две седмице, зове се Labor Board или IRS и послодавац је у велком проблему.
Економска моћ појединца је већа.
Амери су четвородупло више плаћени од нас.
Право на личну имовину. Тамо је имовина светиња, код нас се тек од скора појавило правно и пословно окружење које омогућава безбедну и легалну трговину некретнинама. Гомила земљишта и некретнина нема решен правни статус, не зна се коме припадају, стоје тако запуштене.
Право на слободу говора и слободни медији
Бразил нас поготово шије по транс и геј правима.
Медији много бољи, чак и у Бразилу.
Летећи Полип wrote:Mislim, to se uporno ignoriše za onu SFRJ. Da, bilo je prohodnosti, ali ne za svakoga.
disident wrote:
Ima dobro sociološko istraživanje na tu temu, rađeno kroz decenije,i prateći klasne ili kako su ih već definisali položaje ispitanika i njihovih očeva.
Long story short SFRJ je počela kao država ogromne klasne pokretljivosti, naravno i usled rata i revolucije, i postepeno okoštavala kroz decenije.
Danas je situacija dosta sličnija kastinskoj.
Летећи Полип wrote:Pa ne. Upravo je odmah posle rata faktor ratne lojalnosti bio najvažniji, kada su resursi bili najograničeniji. A tek posle, kada je krenulo malo da preliva, stvari počinju da malo popuštaju, i da se uključuje šire stanovništvo. I to opet članstvo u partiji igra ogroman značaj.
disident wrote:
Da se uključuje šire stanovništvo u šta, obrazovanje?
Radna mesta?
No Country wrote:Треба да узмете у обзир и да су социјалне разлике у том друштву, све негде до половине 80-тих биле врло мале. У новобеоградским блоковима често су становали један поред другог водоинсталатер и професор универзитета, у идентичним становима. Обојица су возили по крџавог стојадина, деца су им ишла у исту оближњу школу, итд. И сви умрли у истом дану…
, ima firmu na svoje ime) - ima sto evra dnevnicu. Ako radi ugradnju u privatne kuće, može i jače. I sve ovo pod uslovom da nije otišao za Nemačku na tri meseca, a otišao je.No Country wrote:Ја сиромах причао о 70-тим и 80-тим прошлог века…
Стави шта год хоћеш, КВ радника, кафекуварицу, милиционера. Јесте, водоинсталатери су и у Канади господа.No Country wrote:Треба да узмете у обзир и да су социјалне разлике у том друштву, све негде до половине 80-тих биле врло мале. У новобеоградским блоковима често су становали један поред другог водоинсталатер и професор универзитета, у идентичним становима. Обојица су возили по крџавог стојадина, деца су им ишла у исту оближњу школу, итд. И сви умрли у истом дану…
Наравно, постојала је и елита, ту се ишло по матурске хаљине у Рим а скијали су се у Шамонију, студирали су где су хтели, возили много озбиљније аутомобиле, становали на Дедињу или по београдским салонцима (претежно отетим), али њих је било јако мало, можда баш тај чувени 1%. То је била врхушка, централни комитет, дипломате, директори великих предузећа, ТВ/ естрадне/ спортске звезде, а у ствари све то заједно, једна добро умрежена екипа. Битна разлика је била у томе што су они своје богатство углавном скривали, док га сада врло радо показују.
Home
by Vilmos Tehenészfiú Fri Sep 08, 2023 5:45 pm
Јанош Винету