Zločini u OŠ Vladislav Ribnikar i Mladenovcu

Danijela Lazić, nastavnica geografije u Osnovnoj školi oglasila se na društvenim mrežama zbog napada učenika na nju.

Dvaput čitam ove reči oca devojčice ubijene u "Ribnikaru", strašno... pic.twitter.com/t4pkJ4wrGL

— Boban Karović (@BobanKarovic) November 3, 2023

https://javniservis.net/mediji/dnevnici-nedeljnici-mesecnici/nin/treci-maj-za-nas-i-dalje-traje/


...
Miljana: Prvi poziv predstavnika Vlade dobili smo 21. maja i to nakon našeg protestnog pisma upućenog školi i Kabinetu predsednice Vlade RS. Rekli smo da je važno da nas okupe i obaveste kada, gde, s kim i ko će biti prisutan sa njihove strane i šta je na dnevnom redu. U tužilaštvu, 25. maja, kada su bili prisutni predstavnici različitih resornih ministarstava rekli su nam – mi ćemo vas svake nedelje obaveštavati o svemu što se dešava – to se nikad nije desilo. U suštini, samo ako pišemo mejlove ili tražimo neke odgovore oni stignu. A na neka pitanja nisu ni odgovorili. A odgovori se tiču celog društva, bar bi trebalo.

Ivan: Na prvom sastanku postavili smo im pitanje „jeste li uradili ovo, da li ste proverili ovo“ i bilo je poražavajuće kada smo videli da mi njima dajemo ideje šta oni treba da rade, a oni su kao država, institucija, oni treba da vode računa o nekim stvarima i da razmišljaju za sve nas. Čini mi se da je postojala sa ljudske strane spremnost da pomognu i to su deklarativno izjavljivali, i ja sam želeo da im verujem, ali kada se to stavi u odnos sa njihovom nestručnošću onda je utisak bio da ne znaju odakle da krenu, ne povlače prave poteze, prosto ne postoje institucije, ne postoji sistem koji funkcioniše – sistem kako oni komuniciraju, ko donosi odluke. Vidite da ljudi koji bi trebalo da donose neke odluke ne mogu da ih donesu prosto zato što sve funkcioniše tako da se odluke donose u jednom centru i dok oni ne dobiju amin odatle, ne mogu ništa. Šta god da nam obećaju i što god mi dogovorimo to ne znači da će stvarno tako da bude. I ispostavi se već sutradan da neće biti ništa od toga – ne stiže zapisnik sa sastanka, onda to što smo se dogovorili ni posle dve nedelje niko se ne javi, i onda vidite da je to otišlo u vetar i da sad opet moramo mi da ih vučemo za rukav i da pitamo šta se dešava.
...

Ninela: Mene ovde više ništa ne iznenađuje, ništa, iskreno. Da li me je iznenadilo što Veselin Milić nije odgovarao za to što je objavio spisak? Naravno da ne. Nije me iznenadilo ni što niko osim Ružića nije podneo ostavku, iako je Ružić jedini od političara nazvao sutradan da izjavi saučešće, to moram da kažem. Da li me je iznenadio način na koji su hteli po hitnom postupku da organizuju komemoraciju. Pa je na kraju nikad nije bilo. Ne, nije me iznenadilo. Da li me je povredilo? Pa ne, verovatno zato što me nije ni iznenadilo. Mene najviše iznenađuje nesposobnost ljudi da shvate šta se desilo. Stvarno mislim da svi ti ljudi, i taj Savet roditelja, jednostavno i dalje nisu shvatili šta se to desilo. Ja sam ubeđena da oni jednostavno nemaju kapacitet da shvate jer koje se normalno ljudsko biće, koje je shvatilo šta se desilo, tako ponaša, tako razgovara sa roditeljima ubijene dece i Draganovom porodicom, ko se tako ponaša? Mene je to odsustvo ljudskosti iskreno iznenadilo. A ovo što radi država to nije, baš me briga za njih, za njih mislim „ne može gore“, pa eto to vičemo već godinama. Ali društvo da nema taj kapacitet, to mi je strašno, to me porazilo. Mi se stalno busamo „mi smo Srbi, mi smo ovakvi, mi smo onakvi“, evo sad smo se pokazali šta smo! To me je najviše zabolelo, odgovor škole, roditelja u školi, uključujući i roditelje iz odeljenja u koje su išle Ana i Bojana. Nije bilo nikakve reakcije, ništa, par roditelja sa kojima se družimo privatno su se javili, poštujem, ali kao odeljenje, ne. Pa dve učenice su iz vašeg odeljenja ubijene, da li možete nešto javno da kažete, šta god. Nama je ta podrška bitna, samo znak pažnje, ali i to je izostalo. A to je bukvalno „hvala bogu nije moje, ajmo dalje“. Cela škola treba da promeni ime u „hvala bogu nije moje“. Cela država treba da promeni. Ko se tako ponaša, koje društvo se tako ponaša? Ko je vaspitao te ljude? Kada se naljutim ja kažem da bih tom Savetu roditelja pokazala slike sa uviđaja i pitala ih da li su svesni da se to desilo u toj školi, jer mi se čini da nisu.
...

Zoran: Početkom oktobra dobili smo na uvid zapisnik poverenika o inspekcijskom nadzoru u MUP-u sa datumom 29. 6, koji je trebalo da se odnosi na odgovornost Veselina Milića, a u kome se navodi da identitet maloletnika nije određen objavljivanjem spiska, jer uz ime i prezime nije postojao još neki faktor identifikacije poput JMBG, adrese i slično. Posle čitanja tog izveštaja, postaje vam jasno da bi trebalo da se ispita radna sposobnost onih koji su to potpisali. Pokazan je spisak dece u jasnom kontekstu, trenutno su identifikovana na internetu, koja i dan-danas trpe uznemiravanja, najblaže rečeno. Kakva šteta je stvarno učinjena to samo znaju deca i njihovi roditelji
...

Држава треба да промени име из Србија у Неће Ваљда.

Neće valjda ti što spase

Mene je to odsustvo ljudskosti iskreno iznenadilo.

tako je svuda u svetu since mart 2020

Није баш тако одједном, ту имаш већ 40 година реган/тачеризма где је солидарност проглашена за ружну реч, социјала за комуњарство, а за то људско саосећање има само 1 канал,  „да се ми прво добро поткожимо а онда да видимо коме ћемо, под којим условима и по којим мерилима да доделимо неку мрвицу са нашег стола“, ака добротвоство.

Тј није до људи, него до система који уме да их скува.

Pa to je Regan i Tacer, svako za sebe i udri.

Nedeljkovići...da budem blag, nisu baš najtaktičniji aktivisti na svetu, ne uzimaju u obzir tuđe stavove i generalno bih voleo da pređu na neku drugu temu.

ali kako samo laganeze, bez upozorenja i nekako uz sleganje ramenima prelazi na deo gde je u kuci bilo tri pistolja i tako to, pa se odmah vraca na detalje u vezi sa slucajem.

То није необично за америчку унутрашњост. Има и онај део где гимназијалци долазе у школу са пушкама у колика, за време сезоне лова.

Pickup truck, ne sedan. Za puške postoji gun rack u koji se odlaže puška, a to je pozadi, van kabine.

Btw imam druga, tvoj zema iz Vankuvera. Ima pištolj i ispričao mi koliko ga sve to košta sa raznim proverama. Svakij godinu dana obnavlja dozvolu, a ako se dogodi da je imao susret sa zakonom koji zahteva odlazak na sud, dozvola se suspenduje. E tako se to radi.

Никада нисам имао пиштољ нити знам да пуцам из пиштоља, али ако нас икада спичи тај велики земљотрес од кога сви страхују - знам да ћу пожалити.

Иначе су Канађани наоружанији од јужних комшија.

No Country wrote:Никада нисам имао пиштољ нити знам да пуцам из пиштоља, али ако нас икада спичи тај велики земљотрес од кога сви страхују - знам да ћу пожалити.

Иначе су Канађани наоружанији од јужних комшија.

Mogu li Kanađani da nabave puške kakve imaju južni susjedi?

Darkweb dot kom