Zločini u OŠ Vladislav Ribnikar i Mladenovcu

Danas saznaje: Kažnjeni psiholog, pedagog i sekretar škole “Vladislav Ribnikar”

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/danas-saznaje-kaznjeni-psiholog-pedagog-i-sekretar-skole-vladislav-ribnikar/

Psihološkinja, pedagoškinja i sekretarka Ogledne osnovne škole “Vladislav Ribnikar” u kojoj je početkom maja ubijeno devet učenika i čuvar, sankcionisane su dvomesečnim umanjenjem zarade u iznosu od 20 odsto, saznaje Danas.

Ove sankcije epilog su disciplinskog postupka koji je krajem maja protiv tri zaposlene inicirala prosvetna inspekcija, a sprovela razrešena direktorka škole Snežana Knežević.

Prema navodima u dokumentu, koji je Danas dobio od OŠ “Vladislav Ribnikar”, disciplinski postupak sproveden je prema pedagoškinji Jeleni Vujičić, psihološkinji Lidiji Maksić, kao i sekretarki Neveni Pavlović.

Disciplinski postupak protiv pedagoškinje Jelene Vujičić pokrenut je zbog sumnje da je počinila težu povredu radne discipline i to – nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih, kao i neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada.

Istovremeno, psihološkinja Lidija Maksić takođe se teretila za težu povredu discipline, ali samo u članu zakona koji se odnosi na neizvršavanje ili nesavesno izvršavanje naloga direktora.

Sekretarka škole Nevena Pavlović disciplinski je odgovarala zbog utvrđenih propusta u poštovanju člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji uređuje poslove sekretara.

Sve tri zaposlene sankcionisane su na identičan način – dvomesečnim umanjenjem zarade u iznosu od 20 odsto.

Disciplinski postupci bili su predloženi nakon vanrednog inspekcijskog nadzora koji je sproveden posle pucnjave u ovoj vračarskoj osnovnoj školi. Inspekcija je istovremeno predložila i razrešenje direktorke škole Snežane Knežević. Od početka jula, za vršiteljku dužnosti direktorke imenovana je Anđela Petrović.

Takođe, kao posledica inspekcijskog nadzora smenjen je školski odbor, a imenovan privremeni organ upravljanja.

Podsetimo, učenik Ogledne osnovne škole “Vladislav Ribnikar” je 3. maja ubio čuvara škole i devetoro učenika, nakon čega je uhapšen. Imajući u vidu da je u trenutku izvršenja krivičnog dela imao manje od četrnaest godina, kako su saopštili zvaničnici, on ne može biti krivično gonjen.

Protiv dečakovog oca se vodi istraga zbog sumnje da je počinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, dok se protiv majke vodi istraga da je počinila delo zanemarivanje i zlostavljanje deteta.

Kako misliti i kako živeti? Zašto nas zovu roditeljima "stradale" dece? Nisu naša deca stradala nesrećnim spletom okolnosti, naša deca su ubijena (streljana, likvidirana) sa vrlo jasnom namerom, planom i željom za fatalnim ishodom... ništa se tu slučajno nije desilo... slučajno su se samo neki spasli...

I kako sada žive, dišu i uopšte postoje roditelji ubijene dece? Kakvo je detinjstvo i mladost braći i sestrama, kakva je starost bakama i dekama? Kakav je život ranjenih i kolike su traume preživelih?

Koliko je tu zapravo svetova razoreno?

Može li se ovo popraviti? - ne može! Mogu li se deca vratiti? - ne mogu!

A da li je važno ipak utvrditi odgovornosti u ovom zlodelu? - Važno je! Važno je kako se nikad ovako nešto ne bi ponovilo.

Niko od nas nije sudija ni na ovom svetu, a ponajmanje na "onom" svetu i niko ne pokušava to da bude, ali da zlo ne bi ostalo samo zlo, morala bi makar pouka iz ove tragedije da se ponese.

Utvrđivanje odgovornosti i zakonska kazna ne predstavlja našu osudu. Ona predstavlja stav društva da su radnje koje su do zla dovele neprihvatljive i da za cilj ima njegovo uređenje.

Ni pokajanje ni oprost nemaju za posledicu oslobođenje od odgovornosti, niti bi sa tim trebalo da se meša.

Bog će prihvatiti iskreno pokajanje, naš oprost će značiti nastavak života bez besa i gneva, a podnošenje odgovornosti i izricanje kaznenih mera imaju za cilj stvaranje i gajenje društveno prihvatljivih normi ponašanja.

Mi jos nismo stavljeni na iskušenje, niti je od nas neko tražio oprost, ni sa kim nismo zagrljeni plakali nad slikama ili telima naše ubijene dece - kažu neprijatno im je da gledaju... i uporno se trude da objasne kako je sve bilo u redu:

- dete sa potpunim odsustvom empatije izlagano od strane roditelja sadržaju neprimerenom njegovom emocionalnom razvoju i obucavano u streljani - ne bi trebalo da je u redu

- detetu dostupno oružje u kuci - ne bi trebalo da je u redu

- oglušenje roditelja na savete o potrebnoj psihološkoj podršci i detaljnom ispitivanju deteta usled "krize svesti" - ne bi trebalo da je u redu, jer je za posledicu imalo zataškavanje slučaja deteta koje je zapravo trebalo da se leči

- promena smene i odeljenja bez i jednog pisanog traga u vidu Molbe/Zahteva i Odobrenja, gde će jasni razlozi za preduzimanje takvih mera biti navedeni i nadalje proceduralno praćeni...- ne bi trebalo da je u redu, jer dokazuje odsustvo sistematičnog i organizovanog pristupa

- plasiranje neistina o vršnjackom nasilju i viktimizacija zločinca - ne bi trebalo da je u redu, jer dovodi do stvaranja idola pogubnih za ovo društvo

- video snimci i skrnavljenje identiteta žrtvi, njihovih porodica i potencijalnih žrtvi - ne bi trebalo da je u redu iz svih moralno etičkih i bezbednosnih normi

Toliko toga nije u redu... Nepravda boli, izvrtanje činjenica boli, jeziva realnost boli, pokušaji izbegavanja odgovornosti bole, a mi?

Mi treba da nastavimo da podnosimo komentare o zločinu, o pravnom postupku, o nama i našoj pobijenoj deci, da podnosimo javno dostupne video snimke gde našu decu u crnim džakovima smeštaju u kamion, da imamo stalno pred očima foto dokumentaciju naše streljane dece uporno uveravajući sebe da imaju spokojan izraz lica, da se utešno i sa zahvalnošću vraćamo poslednjim poljupcima i dodirima u Gradskoj kapeli gde smo makar imali prilike da ih poslednji put usnule vidimo... da gutamo suze, suzbijamo krike, jer su nam ruke na pola ostale prazne... i da podnosimo svoju bol...

I znamo mi da niko "osim" zločinca "nije hteo" loše, ali loše (ne)činjenje je imalo ključnu ulogu u ovoj nezapamćenoj tragediji.

Podnošenje odgovornosti za izabrane postupke je minimum na koji društvo, koje želi bolje, ima pravo.

Apelacioni sud u Beogradu saopštio je da je potvrdio rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je određena zabrana otuđenja imovine roditelja maloletnog K. K. koji je 3. maja počinio masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

Ta mera ranije je doneta u postupku koji porodica jednog od ubijenih učenika u školi na Vračaru vodi protiv roditelja K. K, a kako bi se obezbedilo novčano potraživanje od majke maloletnog K. K.

Prema prvostepenoj odluci Višeg suda M. K, majka maloletnog K. K, ne može da otuđuje ili opterećuje stanove, građevinsko i poljoprivredno zemljište, garažu i parking mesto, porodičnu stambenu zgradu i pomoćnu zgradu, kao ni automobil.

Tada je određeno i da se sredstva M. K. u iznosu od 2,7 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti prebace na javnog izvršitelja koji će ih čuvati u depozitu do pravosnažnog okončanja parničnog postupka.

Učenik K. K. koji je počinio ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“, nastaviće školovanje kao đak Osnovne škole „Dr Dragan Hercog“, a u narednim danima treba da bude završena procedura oko zvaničnog upisa u tu školu.

Zoran Aleksić, direktor OŠ “ Dr Dragan Hercog“, za Danas kaže da se u ovom trenutku on još nije upisan u tu školu i da se još ne zna po kom modelu će nastaviti osnovnoškolsko obrazovanje, kao i da će ta odluka biti doneta u saradnji sa lekarima.

Pojedini mediji su juče preneli da je odlukom nastavničkog veća „Ribnikara“ K. K. isključen iz te osmoletke, a da je tome prethodila vaspitno-disciplinska mera ukora i jedinica iz vladanja. Anđela Petrović, v. d. direktorka OŠ „Vladislav Ribnikar“ nije za Danas potvrdila ovu informaciju.

-  Pretpostavljam da će dobiti ukor, što znači negativnu ocenu iz vladanja. Zakon kaže da ona deca koja su u zdravstvenim ustanovama zbog lečenja i sličnih razloga postaju učenici OŠ „Dr Dragan Hercog“ pošto je osnovno obrazovanje obavezno – rekla je juče ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

U zakonu ne postoji odredba koja propisuje isključenje iz osnovne škole, već je kao najdrastičnija mera za povredu obaveza učenika predviđeno premeštanje u drugu obrazovnu ustanovu.

...

Maloletni K.K. se više od tri meseca nalazi u Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu, dakle u bolničkim uslovima i to je jedan od osnova po kome školovanje može nastaviti kao učenik OŠ „Dr Dragan Hercog“.

Direktor Zoran Aleksić podseća da je ova škola jedina u Srbiji koja omogućuje obrazovanje bolesne dece, bilo da su kod svojih kuća ili na bolničkom lečenju.

– Škola postoji više od 50 godina i svako dete koje se nađe u bolnici, a po mišljenju lekara bude sposobno da prati nastavu, postaje naš učenik. Mišljenje lekara u našem radu je veoma važno. U školi postoje timovi koji prilagođavaju nastavu i patologiji i svakom detetu ponaosob, što nije nikakva novina. To se radi i u redovnim školama jer je svako dete individua. Što se tiče pomenutog slučaja, ministarka prosvete je juče rekla da je učenik K. K. u bolnici i on po zakonu ima pravo na osnovno obrazovanje šta god da je uradio. Sve ostalo je u domenu lekara i pravosuđa – kaže Aleksić.

Utvrdili smo da je gospodin o kome govorimo radio u privatnoj ustanovi, na radiologiji, ali da nije položio specijalistički ispit i da zvanično nije radiolog. Nigde nije ni potpisan kao radiolog, a licenca lekara opšte prakse mu je istekla u aprilu 2023.godine i nije je produžio… https://t.co/vBikccpE9U

— Slavica Plavšić (@SlavicaPlavsic) August 22, 2023

Šta se stvarno dešavalo u noći majskog masakra u Mladenovcu? Jeziva priča sa više aspekata. Zakasnila sam pa vratila na 21:00 #InsajderTV. Preporučujem da uradite isto ako već niste odgledali. https://t.co/COeDoGfZWf

— Bojana Lekić (@BojanaLekic9) September 18, 2023