Mamac za poslušne
Sofija Mandić
20/01/2023
Čitalac se seća da je pre nešto više od godinu dana Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio Nacrt akta o promeni Ustava za čitavih 2 minuta i 27 sekundi. Odbor je tada uspostavio sprint-tempo u rešavanju srpskog pravosudnog pitanja. Stoga ne čudi što se 5 pravosudnih zakona našlo u skupštinskoj proceduri 17. januara, samo dan i po (36 sati) nakon završetka javne rasprave.
Organizacije i pojedinci koji su učestvovali u javnoj raspravi već su upozoravali da je ona bila lažna – da se odvijala tokom novogodišnjih praznika, da su 4 od 5 skupova održani na tajnim lokacijama, uz probranu publiku. Na jednom od tajnih skupova, koji se odvijao u Narodnoj skupštini 27. decembra, koji sam posetila zahvaljujući istražnim veštinama i prethodnom iskustvu, postavila sam konkretno pitanje – da li će izveštaj o sprovođenju javne rasprave, sa obrazloženjima usvojenih i odbijenih predloga, biti objavljen pre ulaska 5 zakona u skupštinsku proceduru. Na ovo pitanje je pomoćnik ministra pravde i član radnih grupa za izradu zakona Vladimir Vinš odgovorio samopouzdano i potvrdno. Upozorila sam ga da je to rekao pred skupštinskim kamerama. Međutim, Skupština nikada nije objavila snimak ovog skupa, iako na svom youtube kanalu objavljuje čak i snimke konferencija iz skupštinskih holova. Nema snimka – nema problema, zna vladajuća većina još od rušenja u Savamali i rampe u Doljevcu.
Dakle, ništa izgovoreno na tajno-javnim skupovima, a ni preko 50 priloga dostavljenih na nacrte zakona pisanim putem, neće sprečiti Vladu da Skupštini predloži rešenja koja samo njoj odgovaraju i koja joj, u neznatno promenjenim institucionalnim okolnostima, omogućava da utiče na buduće upravljanje sudstvom i tužilaštvom. Na Peščaniku je već bilo reči o mutiranim mehanizmima političkog uticaja na pravosuđe – od prava veta istaknutih pravnika na sednice Visokog saveta sudstva, preko partijske većine u Visokom savetu tužilaštva, kontrole koju vrše predsednici sudova, do budžeta koji u potpunosti zavisi od volje vladajuće većine. Koliko para, toliko i nezavisnog suda, poručuje vladajuća većina još od kada je odbila da Ustavom garantuje samostalnost sudskog budžeta.
Venecijanska komisija je krajem 2022. godine eufemistično konstatovala da zakone krasi hijerarhijski duh i da Srbija ipak mora da menja svoju pravnu kulturu. Uprkos tome, ministarstvo pravde uporno ponavlja kako je dobilo zeleno svetlo od Venecijanske komisije. U stvarnosti, ovo telo Saveta Evrope je doslovno zasuto dokumentima iz Srbije i samo želi da kiša nacrta i predloga prestane. Komisija je od 2018. godine do danas objavila 10 mišljenja o ustavnim (i pratećim) aktima o Srbiji. Naša država je uglavnom postavljala ista pitanja, a dobijala je i iste odgovore. Zato je sasvim moguće da je automatski out of office, koji je stigao udruženjima kada smo Komisiju obavestili o samo 36 sati obrade materijala iz javne rasprave, podešen specijalno za svaku elektronsku poštu koja stiže iz Srbije. Kao da Venecijanci žele da kažu – neka vam je prost i Ustav i vaši zakoni, samo nas ostavite na miru.
Dakle, u ovom pravosudnom trileru mnoge stvari su razotkrivene za samo godinu dana. Izvršna vlast zadržava kontrolu nad pravosuđem obmanjujući međunarodnu javnost. Domaćoj stručnoj javnosti i građanima vlast se džokerski smeje, dok nemarno skroluje kroz nepročitane priloge iz javne rasprave. Strane komisije i posmatrači, kao što smo rekli, samo žele da pobegnu od novih ideja za reformu srpskog pravosuđa.
Ostaje samo jedna krupnija nepoznanica – zbog čega su Društvo sudija i Udruženje tužilaca kao najveća strukovna udruženja, prihvatila da učestvuju u igri u kojoj je pravosuđe očigledni gubitnik? Isto pitanje se može postaviti i Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca koji su u starom sazivu, na ekspresnim sednicama 16. januara, podržali nacrte 5 zakona. Ove sednice su iznenađujuće precizno koordinirane sa sednicom Vlade na kojoj su usvojeni predlozi zakona.
Deo odgovora na ovo pitanje se konačno nazire. Naime, u skupštinsku proceduru je 17. januara ušlo ne samo 5 pravosudnih zakona o kojima smo do sada govorili,1 već i dodatna 4 koja nisu provela ni dana u javnoj (pa makar i fingiranoj) javnoj raspravi. Radi se o izmenama zakona o Ustavnom sudu, kao i izmenama zakona kojima se uređuje rad državnih organa u gonjenju organizovanog kriminala, visokotehnološkog kriminala i ratnih zločina.2
Izmene ovih zakona će omogućiti sudijama specijalizovanih odeljenja Višeg i Apelacionog suda, zaduženim za suđenja u gore navedenim oblastima, da na ove funkcije budu razmešteni do konstituisanja novog saziva Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, dakle po starim pravilima, uz garanciju da im se do isteka mandata neće dirati u nameštenja. Pojedinima, recimo tužiocu za visokotehnološki kriminal, mandat se produžava (sa 4 na 6 godina).
Posebno je zanimljivo da se predloženim izmenama Zakona o Ustavnom sudu predviđa mogućnost da za sudiju Ustavnog suda bude izabran postupajući sudija ili nosilac javnotužilačke funkcije (postojeće rešenje je restriktivnije i isključuje izbor šefova tužilaštava u Ustavni sud). Izmenama bi bilo omogućeno da za sudiju Ustavnog suda bude izabran čak i Vrhovni javni tužilac. Ovo se odnosi i na aktuelnu tužiteljku Dolovac. Važeći zakon tako nešto ne omogućava. Štaviše, Ustav i zakon najvišeg tužioca definišu kao učesnika u postupku pred Ustavnim sudom.
Ovakva rešenja, osim što su otvoreno koruptivna, sumnjiva su i sa stanovišta ustavnosti. Naime, Ustav propisuje da se sudija Ustavnog suda bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Način izbora sudija Ustavnog suda i uloga tužilaštva u postupcima pred Ustavnim sudom daje osnova za uverenje da ustavopisac nije imao nameru da izbor u Ustavni sud omogući aktivnim sudijama i tužiocima, a posebno ne najvišem tužiocu.
Možda je krijumčarenim zakonskim rešenjima deo preostale slagalice rešen. Tišina i poslušnost u sudsko-tužilačkim redovima nisu slučajni. Dobiti novu poziciju bez formalnog izbora ili postati sudija Ustavnog suda nekima sigurno deluje unosno. U nekim drugim okolnostima možda i nedostižno. Jednom broju sudija i tužilaca bačen je i ovaj mamac. Radi se o šargarepi na dugačkom štapu i nju će, razume se, zaslužiti samo najpokorniji. Navedena rešenja mogu doneti status, privilegije, bolje plate i osećaj mirne koegzistencije sa izvršnom vlašću za određeni broj sudija i tužilaca.
Verujem da su nove pravosudne funkcije već podeljene, čak i pre usvajanja pomenutih rešenja. Odnosno, postoje razlozi da verujemo da je nova reforma pravosuđa već individualno rasprodata. Neke funkcije su raspodeljene pre ustavnih promena, neke će, kako vidimo, tek biti dodeljene, u fotofinišu. Malobrojne koji nisu učestvovali u ovoj trgovini obuzeće osećaj sramote i izdaje. Ostali će se nadati da će baš njima, u nekoj sledećoj raspodeli karata, biti ponuđen blaženi pravosudni mir.
Novi perpetuum mobile izvršne vlasti i pravosuđa funkcionisaće odlično, baš kao i do sada. Moguće da će biti brži, jači i bolji od prethodnog. Tako će biti sve dok se jednog dana ne pojavi kritična masa pravnika, a pre svega izabranih sudija i tužilaca, koja neće biti na prodaju. Vidimo da ta kritična masa u ovom trenutku ne postoji.
Home
by konjski nil Thu Jan 19, 2023 1:51 pm
паће
(P.S. Температура воде = 16°C)
(@radomir_martin) 
BIRN otkriva: Kako je Darko Šarić iz pritvora menjao i uređivao naslove i tekstove u 
