Srbija i Ukrajina

Crnogorska policija je u maju 1992. nezakonito uhapsila najmanje 66 civila, starosti od 18 do 66 godina, koji su u Crnu Goru izbjegli od rata u Bosni i Hercegovini, i predala ih vojsci Republike Srpske.

Od 66 civila, najviše Muslimana, iz sabirnog centra u Herceg-Novom je preživjelo samo 12, saopštili su iz nevladine organizacije Akcija za ljudska prava (HRA).

Do danas nisu pronađena tijela svih žrtava deportovanih iz Herceg-Novog, niti se pouzdano zna mjesto na kome su stradali.

Zločin deportacije počinjen je u vrijeme vlasti Demokratske partije socijalista, predsjednika Mila Đukanovića, koja je smijenjena u avgustu 2020. godine, nakon trodecenijske vladavine.

Krajem maja 2012. godine je Apelacioni sud Crne Gore potvrdio je oslobađajuće presude devetorici nekadašnjih pripadnika crnogorske policije koji su bili optuženi za deportaciju bosansko-hercegovačkih izbjeglica vlastima Republike Srpske.

Crna Gora je platila naknadu štete porodicama žrtava zbog nezakonitog djelovanja crnogorske policije koje je dovelo do tragičnih posljedica.

Srbija ne može napredovati prema članstvu u Europskoj uniji bez da s njom postepeno uskladi svoju politiku prema trećim zemljama, uključujući Rusiju, naglasili su zastupnici Europskog parlamenta u utorak.

Slovački demokršćanin Vladimir Bilčik na plenarnoj sjednici u Strasbourgu predstavio je svoje izvješće o Srbiji za 2021. godinu, o kojem će zastupnici glasati u srijedu.
“Uspješni europski put Srbije sad je važniji nego ikada“, rekao je Slovak, član Europske pučke stranke, europske političke grupacije kojoj pripada i SNS srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića.
“Srbija pripada u Europskoj uniji, ali se mnogo toga još treba napraviti“, dodao je, naglasivši kako je ruska agresija na Ukrajinu bila “poziv na buđenje za ubrzanje europske integracije“.
U Bilčikovom izvješću stoji kako će napredak Srbije prema EU-u izravno ovisiti o jačanju vladavine prava, normalizaciji odnosa s Kosovom i usklađivanja s europskom vanjskom i sigurnosnom politikom, što uključuje sankcije prema Rusiji.
Rusija se u tom dokumentu spominje tridesetak puta, ali se i naglašava da EU ostaje u potpunosti predana europskom putu Srbije.
Povjerenik Europske komisije za upravljanje u kriznim situacijama, Slovenac Janez Lenarčič, govorio je o “postepenom usklađivanju” srbijanske vanjske politike s Europom, što uključuje i uvođenje restriktivnih mjera Rusiji, kao što su to učinile članice EU-a, ali i druge zemlje koje žele članstvo u Uniji.
Lenarčič je rekao kako je važno da Srbija smanji svoju ovisnost o ruskom plinu, u čemu joj EU pomaže, primjerice financiranjem interkonekcije s plinovodom u Bugarskoj.

Dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu i visoki funkcioner Nove Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević smenjen je danas sa te funkcije.

On je smenjen većinom glasova Nastavno-naučnog veća i Saveta fakulteta, potvrdio je Beti izvor sa fakulteta.

U zahtevu za smenu Ristivojevića, u koji je Beta imala uvid, navodi se da je je donosio odluke "samovoljno", da je funkciju "koristio za ostvarivanje političkih ciljeva" i da je nenamenski trošio sredstva.

U zahtevu su naveli da je Ristivojević "o trošku fakulteta" vodio studente u posetu ambasadi Rusije u Beogradu, bez odluke organa fakulteta.

 

"Bez odluke organa fakulteta, u veoma osetljivom trenutku, a prenebregavajući odredbe Zakona o visokom obrazovanju o zabrani političkog delovanja na univerzitetu, dekan je nakon početka sukoba u Ukrajini organizovao i o trošku fakulteta finansirao odlazak grupe studenata fakulteta u posetu ambasadi Rusije, koja se može protumačiti kao politička podrška Rusiji u ovom sukobu, a koja svakako ne predstavlja bilo kakav vid naučne ili obrazovne saradnje", navodi se u zahtevu.

 

Dodaje se da je informaciju o tome hteo da objavi i na internet stranici fakulteta, rekavši navodno urednici sajta da će je smeniti ukoliko tu informaciju ne objavi. Dodaje se da je nakon toga pozvao i primio predstavnike ambasade Rusije na fakultetu.

Посета Горбачова остварена је од 14. до 18. марта 1988.
године на позив Председништва СФРЈ и Председништва ЦK
СKЈ. Осим разговора у врху федерације са Лазаром Мојсовим
као председником Председништва СФРЈ и Бошком Kрунићем
као председником Председништва ЦK СKЈ, Горбачов се сусрео
одвојено и са руководствима СР Србије, Словеније и Хрватске а
посетио је и неке радне колективе. У разговорима је покушано
да се нађе решење за југословенски висок суфицит у трговинској
размени са СССР-ом. Али, најважнија је била политичка
димензија где се истицало да високи гост оцењује перестројку
као „револуционарни препород и враћање вредности лењинске
концепције социјализма“ а самоуправљање у предузећима сматра
као најважнију карактеристику нове политике коју је спроводио.
Посета Горбачова СФРЈ превазилази размере билатерале и спада
у ред међународних догађаја од посебног значаја – истицало се у
допису ССИП-а дипломатско-конзуларним представништвима (А
МСПС, ССИП, СССР, 1988, ф. 64, кл. 9, бр. 414434). Слично су били
интонирани разговори руководства СР Србије са Горбачовим. И овде
је поменут високи суфицит у спољнотрговинској размени у којем је
удео привреде из СР Србије износио више од 40%. Споменута је у
том контексту могућност изградње метроа у Београду као средство
за балансирање совјетског дуга. А на свечаној вечери одржаној у
част генералног секретара KП СС, Слободан Милошевић је истицао
неминовност победе социјализма у свету као законитост у развитку
човечанства, да Србија интензивно трага за изласком из тешкоћа
у економском развоју и решењем неких негативних уставних
решења а посебно „контрареволуције на Kосову“. У одговору
на здравицу, Горбачов се захвалио истичући топлину пријема и
културно-историјске везе Јужних Словена и Русије а посебно Срба
и Руса: „Мислим, другови, да ћете се сложити да код сваког Руса
и Србина постоји генетска предодређеност за благонаклоност и
тежњу пријатељству“ (А МСПС, ССИП, СССР, 1988, ф. 64, кл. 10,
бр. 427993).

Samo da vam kažem da vam ovo saopštenje mnogo liči na papir u vratima ruske ambasade. https://t.co/vCcCZbzwSK

— batta svi mu valjaju (@batta_59) July 8, 2022

Jednom je Zarković ispričao da je kao mali navijao za Ivana Draga protiv Rokija Balboe, iako je u tom filmu Rus predstavljen kao esencija zla. Isto, kaže, u Holivudu prolaze i Srbi, gore od talibana.

fikret selimbašić wrote:

Notxor wrote:Na Moskvu! Na Moskvu!

Na Berlin, na Lisabon.

Čemu ovo prejeftino: A zašto ne uzmeš pušku u ruke, zašto već nisi u Ukrajini, sretan put itd. Ovde si ti prvi počeo da ih koristiš, Kondo i Filip prihvatili i počeli da gađaju njima nenaoražni burunđanski puk.

ficfiric wrote:Ja ne sumnjam da jeste a i da nije kostalo pno. Otisao je tamo i sedeo je u sobi po celi dan

Del Cap wrote:čitam nešto usput:

Горбачов се захвалио истичући топлину пријема и
културно-историјске везе Јужних Словена и Русије а посебно Срба
и Руса: „Мислим, другови, да ћете се сложити да код сваког Руса
и Србина постоји генетска предодређеност за благонаклоност и
тежњу пријатељству“ (А МСПС, ССИП, СССР, 1988, ф. 64, кл. 10,
бр. 427993).

Mór Thököly wrote:politika.rs

За Русију неприхватљива смена декана Правног факултета у Новом Саду

Lol