Ni Kosovo ni Evropa

Beograd-Priština
„I da Beograd sutra prizna Kosovo, to ne bi ubrzalo pregovore sa EU“

Predsednik Vučić je „samo“ usmeno prihvatio sporazume u Briselu i Ohridu, ali oni sada, sasvim zvanično, postaju uslov za pristupanje EU. Iako je Beograd sproveo skoro sve iz tih sporazuma, ostaje pitanje narušene demokratije u Srbiji

Ambasadori članica Evropske unije (EU) usvojili su jednoglasno dopune i izmene u poglavlju 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, saznaje Radio Slobodna Evropa.

Ove izmene se odnose na obaveze za Srbiju koje proizilaze iz sporazuma koji je postignut prošle godine u Briselu i Ohridu.

U tekstu se, između ostalog, navodi da će se napredak Srbije „posebno meriti u odnosu na kontinuirano angažovanje Srbije na vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom, kao i drugim zahtevima sadržanim u tački 23 pregovaračkog okvira.“

U tekstu u koji je RSE imao uvid takođe se ističe da Beograd treba da u potpunosti sprovodi svoje obaveze koje proizilaze iz „Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije“, prema njegovom Aneksu za implementaciju, dogovorenom 18. marta 2023. godine.

Uslov je bio, i ostaće – dijalog

Šta ovo znači za pregovore Srbije o pristupanju Evropskoj uniji? Usvajanje ovih dopuna znači da obaveze Srbije iz Brisela i Ohrida postaju sastavni deo procesa pristupa Srbije u EU.

One se svode na to da Srbija neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, što su neki protumačili kao faktičko priznavanje nezavisnosti.

Novinarka portala European Western Balkans Sofija Popović objašnjava da je i pre odluke ambasadora dijalog Beograda i Prištine bio jedno od centralnih pitanja.

„Novina je da Evropska unija menja pregovaračku poziciju za Poglavlje 35 tako da u tu poziciju uđu one obaveze koje je predsednik Srbije prihvatio u Ohridu. Logika Brisela je da će strane biti motivisanije da implementiraju dogovoreno ukoliko evropski put i Srbije i Kosova vežu za implementaciju sporazuma iz Ohrida“, smatra Popović i podseća da ovakva odluka nije iznenađenje.

„Da će te obaveze iz Ohrida postati sastavni deo pregovora rečeno je još martu prošle godine kada je prihvaćen sporazum kao i njegov aneks.“

Ne očekuje se pomak u evrointegracijama

Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić često govori da u Ohridu nije ništa potpisao, Popović objašnjava da je u međunarodno-pravnom smislu i usmeno prihvatanje nekog sporazuma od strane šefa države pravno obavezujuće.

„Nakon Briselskog sporazuma, ovo je prvi pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, bez obzira na to što predsednik Srbije ističe da ga prihvatio samo usmeno“, ističe Popović, ali ne očekuje da će ova odluka u većoj meri uticati na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

„Iako je tačno da je jako malo stvari ostalo Beogradu da sprovede u okviru dijaloga Beograda i Prištine, ne očekujem da će to uticati da se sa Srbijom ubrzaju pregovori zbog lošeg stanja demokratskih institucija i vladavine prava. Čak i da vlasti odluče da sutra priznaju Kosovo, Srbiji bi trebalo bar pet godina da ispuni sve druge neophodne kriterijume“.

ahahaahah

pa jel oni znaju da precednik nije ništa potpisao

čak nije ni teo da uzme sporazum u ruke, da bi zajebao neprijatelje

EU izmenila pregovarački okvir sa Srbijom, obuhvaćene obaveze iz Ohridskog sporazumahttps://t.co/eA54Du4Qvh pic.twitter.com/CvQ9Nuq6hv

— Radomir Martin (@radomir_martin) April 16, 2024

Nektivni Ugnelj wrote:Open Balkan propo

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani izjavio je da će na prvoj sledećoj sednici vlade, na kojoj će tema biti inicijativa Otvoreni Balkan, predložiti izlazak Skoplja iz inicijative „Otvoreni Balkan”.

Odgovarajući na kritike opozicije u vezi sa inicijativom Otvoreni Balkan, on je rekao da je to više ideja premijera Albanije Edija Rame kao pokušaj pomirenja, odnosno, kako on tvrdi, „izlazna strategija kako bi Srbija mogla da uspostavi odnose sa Kosovom, uključujući međusobno priznavanje”, prenosi Plusinfo.

Resolution on the €6 billion Growth Plan for the Western Balkans adopted by the European Parliament
by EWB24. 04. 2024.


STRASBOURG – The European Parliament adopted today the draft legislative resolution on the establishment of the Reform and Growth Facility for the Western Balkans, commonly known as the Growth Plan, which was presented last year by the President of the European Commission Ursula von der Leyen.

European Commission published its proposal for the regulation in November 2023. The European Parliament adopted its amended version of the proposal today, based on the report by Tonino Picula and Karlo Ressler. It will still need the support of the Council of the European Union.

The Facility’s resources will amount to €6 billion for 2024-2027 for two types of support: €2 billion in the form of non-repayable support and €4 billion in the form of concessional loans granted by the European Union.

According to the text proposed by the Commission and amended by the European Parliament, preconditions for the support under the Facility shall be that “the Beneficiaries improve, uphold and respect”, among other conditions, effective democratic mechanisms, including a functioning multi-party parliamentary system, safeguard free and pluralistic media and fight against disinformation, and the rule of law.

European Parliament also added a precondition of the “alignment with the Union’s common foreign and security policy, including the adoption of restrictive measures against Russia”.

In order to receive any support under the Facility, each Beneficiary shall submit to the Commission a Reform Agenda for the duration of the Facility.

According to the Commission’s proposal, Reform Agendas shall reflect the assessments in the most recent Enlargement Package and the Economic and Investment Plan for the Western Balkans.

European Parliament added that the Reform Agendas should also include “the Rule of law report, as well as of the relevant international institutions, including OSCE/ODIHR and the Venice Commission and the relevant reports and resolutions from the European Parliament”.

Last year, President of the European Commission Ursula von der Leyen announced the annual Rule of Law Reports on EU candidate countries. The reports are already released annually on EU Member States.

The document states that, twice per year, the Beneficiary shall submit a duly justified request for the release of funds in respect of fulfilled payment conditions.

Where the Commission makes a negative assessment of the fulfilment of any conditions as per the indicative timetable, the release of funds corresponding to such conditions shall be withheld.

European Parliament proposed the establishment of a the Audit Board, consisting of independent members appointed by the Commission. It would assist the Commission in fighting mismanagement of Union funding under the Facility and in particular fraud, corruption, conflicts of interest and irregularities.

EP also proposed establishing a “Facility scoreboard” which shall display the progress of the implementation of the reform agendas of the Beneficiaries.

Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je danas u Berlinu da je „krajnje vreme“ da Crna Gora postane članica Evropske unije (EU) i ocenio da je napravljen „veliki napredak“ u ispunjavanju standarda za učlanjenje.

Šolc je to saopštio na zajedničkoj konferenciji za štampu sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem koji boravi u petodnevnoj poseti Nemačkoj. (...)

Veliki brendovi kao što su Lidl, Coca-Cola i L'Oreal moraju da prestanu da se oglašavaju na proruskim medijima na Balkanu, poručili su poslanici Evropskog parlamenta kompanijama, u pismu u koje je uvid imao Politiko. Kompanija Lidl je u svom odgovoru poručila da su „značajno smanjili” potrošnju za reklame na kanalima TV Pink i TV Happy od sredine 2023. i da su prestali da se oglašavaju tokom 2024.

Petnaest brendova treba „rigorozno da preispitaju svoje reklamne politike kako bi obezbedili da ne finansiraju, čak ni nenamerno, medijske kuće poznate po širenju dezinformacija“, navodi se u pismu koje su u četvrtak poslali bugarski konzervativac Andrej Kovačev i 15 drugih poslanika centralne desnice, liberala, socijalista i Zelenih.

Ciljane kompanije su Lidl, Delhaize Group, Procter & Gambler, Coca-Cola, A1, Yettel, Ferrero, Heineken, Mars, Mondelez, L’Oreal, GlaxoSmithKlein (GSK), Bosch, Samsung i Amazon.

Političar nemačkih Zelenih: Crna Gora u EU do 2026.
Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.
„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja.
„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.
„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.
Kritike na račun Srbije
Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.
Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.
Kriterijumi?
Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.
On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

"U junu se očekuje velika pobeda Ukrajine na političkom planu u Briselu. Moja je procena, zapamtite moje reči, nisam to čuo ni od koga iz Evrope, kad god da bude ulaz niko neće ući pre možda samo simultano, istovremeno sa Ukrajinom. Za njih je Ukrajina apsolutno najvažnija, ima ogroman broj stanovnika,značajna teritorija, u ratu su sve razumemo", rekao je Vučić.
Odgovarajući na pitanja novinara posle susreta sa Evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varhejiem, on je dodao da očekuje da u EU istovremeno uđu Ukrajina i Moldavija i Gruzija i Zapadni Balkan, ali da nije siguran da li će neka zemlja zapadnog Balkana biti izuzetak.
"Zapišite ove moje reči pa za četiri godine da se setite da je bio neko ko vam je rekao kako će tačno da bude", rekao je Vučić.