Patriote srpske

Erős Pista wrote:

Erős Pista wrote:Ukratko, Ristic lazovcina. Jbt, izadjes na tv i mrtav ladan slazes, umesto da kazes - ne znam, ispitacemo, blatruc. Kakav je to lik.

LAŽNA VEST UZBURKALA JAVNOST Istoričar Dejan Ristić: Stihovi recitovani na akademiji povodom Dana pobede nemaju veze sa Ljotićem

disident wrote:https://nomad.ba/markovic-kako-je-momcilo-nastasijevic-postao-ljoticev-dobrovoljac?fbclid=IwAR2fy7uPHvyTrt5rx4JoUDsjJV3tC92xEDdeUmsrHbFKqkotx6WQletYL6g

Pročitam ponovo recitovane stihove, kao i izostavljene strofe u kojima se veličaju Zbor i Ljotić, i proleti mi kroz glavu misao da se ovde radi o dobrovoljačkoj lirici.
Onda se setim da sam tu sintagmu našao u Filosofiji palanke, u delu koji se bavi srpskim nacizmom. I stvarno, Konstantinović piše o knjizi dobrovoljačke lirike Tvrđava koja je izašla 1944. godine, odnosno o pogovoru koji je pisao Dimitrije Najdanović, pa odatle izvlači osnovne odlike poetike srpskog nacizma. Iz citiranih delova pogovora je jasno da bi inkriminisane pesme mogle da potiču odatle, ali Konstantinović se uopšte ne bavi stihovima iz ljotićevske antologije, već samo Najdanovićevom poetikom. Jasno je samo da su u Tvrđavi objavljene pesme raznih stihoklepaca koji su tokom Drugog svetskog rata pripadali Ljotićevom pokretu, njihova imena su očigledno beznačajna, zato ih Konstantinović i ne pominje.

Zbirka dobrovoljačke lirike

Nikada nisam video tu knjigu po antikvarnicama, nisam je držao u rukama, pojma nemam šta je unutra. Možda bi se mogao pronaći neki polovni primerak na netu? Kuća za sunce imala je jedan komad, ali su ga prodali – reč je o drugom izdanju, Štamparija Iskra, Minhen, 1977. godine. Možda neko na Kupindu nudi primerak? Bingo! Jedan primerak drugog izdanja je, doduše, prodat, ali je prodavac postavio fotografiju na kojoj se vide dve pesme – „Mi nismo više deca“ i „Dobrovoljci“ koje su napisali izvesni Vukadin Đ. Kecan i Gojko M. Tabaković, a stihovi su im od iste vrste kao oni sa svečane akademije. Na primer: „Ali sveti zavet onim što su pali / Mora da ispuni omladina dična… // Zato lete smelo poput starih diva / Velikome cilju da stignu što pre, / A mi znamo dobro, uvek tako biva: / Za istinu, eto, mora da se mre“.
Ostao je još jedan neprodat primerak na Kupindu, a prodavac je postavio i dve fotografije na kojima se vidi sadržaj „zbirke doborovoljačke lirike“, ne baš ceo, već od 68. do 251. strane. I tu imam šta da vidim: u ciklusu „Pesme pobede“ jedna za drugom poređale se tri pesme, odnekud znane: „Mi znamo borbu“ (str. 206), „Vi mrtvi niste“ (207) i „Borba već se bliži kraju“ (208). Potom idu još dve pesme, a odmah iza njih, na 211. strani, naša stara poznanica „Već kuca čas“. Nedostaje samo „Jedan za sve, svi za jednoga”, ali sadržaj je nepotpun, ne bi me čudilo da se može pronaći na nekoj od prvih 67 stranica.

On inače nije samo lažno tvrdio da je u pitanju Nastasijević, već i optužilo kritičare proslave da "negiraju značaj dela velikih naših umetnika" i da pokušavaju da spreče afirmaciju "jednog od najvećih srpskih i evropskih pesnika čitavog XX veka" u članku čiji naslov počinje sa "Lažna vest uzburkala javnost"  .

Kao jedan od članova tročlane stručne komisije koja je pogledala sve scenarije koji su prispeli na javni poziv, [istoričar Dejan] Ristić kaže da se Komisija odlučila upravo za taj scenario s obzirom da je bio najkvalitetniji i da je sadržao najznačajnija dela naše i svetske poezije, odnosno muzičke umetnosti.
Dodaje da nisu imali nikakvu dilemu kada su u pitanju stihovi Momčila Nastasijevića.
"Ako bismo išli logikom da negiramo značaj dela velikih naših i svetskih umetnika koja bi bila u nekom periodu zloupotrebljena mimo njihove volje onda bismo morali da zabranimo dela Ezre Paunda, Vagnera ili Hajdegera i mnogih drugih koje su pripadnici ili ideolozi različitih mračnih ideologija 20. veka zloupotrebljavali ne bi li dali nekakvo utemeljenje svojim tvrdnjama", naveo je Ristić.
Nada se takođe da niko u našoj zemlji i našem društvu nema problem sa tim da se afirmiše jedan od najznačajnijih srpskih i evropskih pesnika čitavog 20. veka.

boomer crook wrote:nije ristic ljoticevac vec dobra stara budala. nije mu ovo prvi put da se zalece. tako je on prvo popularisao ono ludilo oko OZNA isledjivanja lera gde je ovaj navodno rekao da je hitler zeleo da unisti srpsko nacionalno bice pa je onda to govno pojeo na televiziji ove godine.

s druge strane je isto prilicno predano raskrinkavao onu glupost da su vojvodu bojovica ubili skojevci.

dakle on je tip koji voli da je blizu "ljudi koji znaju" i koji je blizak odredjenim crkvenim krugovima i koji nekriticki prihvata svaku kafansku pricu.

Erős Pista wrote:Inače, ja sam svojevremeno kačio ovaj tekst iz Vladušićevog Novog polisa, koji je 1/1 ljotićevski (poziva se na "rumunskog političara Kornelija Kodreanua" - sećam se da se boomer crook s tim zajebavao).

http://www.novipolis.rs/sr/dosije/30331/nea-politeia--novi-najbolji-moguci-oblik-drustvenog-uredjenja.html

Jel se seća neko gde? Pretražujem forum već danima i ne uspevam da nađem.

A evo u čemu je fora. Ja sam tad primetio da je tekst lajkovao niko drugi neko ovaj letpirmašnić.

Bilo mi je zanimljivo, ali nisam tome pripisivao neko dublje značenje. Ali eto ti sad.

SKANDAL U SRBIJI
Prizori s ‘Dana pobjede‘ zaprepastili sve, izjednačili Tita i Dražu, pjevali fašističke pjesme
Zanimljiv je bio i patetični i kontroverzni govor Aleksandra Vučića, koji ni jednom nije spomenuo Tita

rumbeando wrote:On inače nije samo lažno tvrdio da je u pitanju Nastasijević, već i optužilo kritičare proslave da "negiraju značaj dela velikih naših umetnika" i da pokušavaju da spreče afirmaciju "jednog od najvećih srpskih i evropskih pesnika čitavog XX veka" u članku čiji naslov počinje sa "Lažna vest uzburkala javnost"  .

Kao jedan od članova tročlane stručne komisije koja je pogledala sve scenarije koji su prispeli na javni poziv, [istoričar Dejan] Ristić kaže da se Komisija odlučila upravo za taj scenario s obzirom da je bio najkvalitetniji i da je sadržao najznačajnija dela naše i svetske poezije, odnosno muzičke umetnosti.
Dodaje da nisu imali nikakvu dilemu kada su u pitanju stihovi Momčila Nastasijevića.
"Ako bismo išli logikom da negiramo značaj dela velikih naših i svetskih umetnika koja bi bila u nekom periodu zloupotrebljena mimo njihove volje onda bismo morali da zabranimo dela Ezre Paunda, Vagnera ili Hajdegera i mnogih drugih koje su pripadnici ili ideolozi različitih mračnih ideologija 20. veka zloupotrebljavali ne bi li dali nekakvo utemeljenje svojim tvrdnjama", naveo je Ristić.
Nada se takođe da niko u našoj zemlji i našem društvu nema problem sa tim da se afirmiše jedan od najznačajnijih srpskih i evropskih pesnika čitavog 20. veka.

kurir.rs/vesti/drustvo/3684599/lazna-vest-uzburkala-javnost-istoricar-dejan-ristic

Ipak, malo bolji uvid u pesništvo Momčila Nastasijevića (kog je TANJUG preimenovao u M. Anastasijevića) ukazuje na nešto posve drugo. Naime, u Srbiji nema mnogo relevantnih kritičkih izdanja, naročito kada je reč o autorima iz 19. ili s početka 20. veka. Jedno od najboljih izdanja sabranih dela, koja su priređena za poslednjih 50 godina svakako su Sabrana dela Momčila Nastasijevića u 4 knjige, odnosno 5 tomova, koja je povodom pedesetogodišnjice smrti ovog pesnika priredio najveći poznavalac njegovog književnog opusa – prof. dr Novica Petković. U kratkom pogovoru prvoj knjizi, a pre opsežnih komentara svake pesme, dr Petković je napisao sledeće: „U prvu knjigu Sabranih dela (Poezija) unesene su sve pesme Momčila Nastasijevića: one koje je on sam objavio, koje su kasnije drugi objavili i koje je priređivač našao u rukopisima. Za razliku od dosadašnjih izdanja, ovde se uz pesme štampaju i njihove verzije… Štampa se zapravo bez izuzetka sve što se moglo naći u rukopisnoj zaostavštini, podjednako kao i u dosadašnjim izdanjima i periodičnim publikacijama“ (Kurziv S. I.). Dakle, u ovom kritičkom izdanju nemoguće je pronaći pesme koje su odjekivale na sceni Narodnog pozorišta („Mrtvi niste“, „Svi za jednoga“, „Mi znamo borbu što nas čeka“) kao „divna apoteoza junaštva“. Onaj ko imalo poznaje Nastasijevićevu poeziju, njegov hermetični izlomljeni stih, retke i inventivne rime, fakturu pesme, individualistički svet pevanja i mišljenja, transgresiju subjekta prema biljkama i stvarima, već na prvi pogled može doći do zaključka da stihovi recitovani Vučiću u čast pobede nad fašizmom ne pripadaju modernisti Momčili Nastasijeviću, već dolaze iz emigrantskih izdanja zboraških koračnica, u koje su svakako uvrštena i neka ostvarenja pesnika oduševljenih Zborom, kao što je to bio Mitrofan Matić (1911-1941), jeromonah iz manastira Čokešina.

Erős Pista wrote:Bokte

https://mediasfera.rs/2018/10/11/beograd-je-ljubav-gospodin-pravi-cuvar-beograda-dejan-ristic/