Savremena domać(insk/ičk)a književnost

Meni je tuzno sto cu sada reci da je Laguna bila najprofesionalnija u odbijanju najkvalitetnijeg SF ostvarenja na domacim prostorima a i sire, tj. 1 Filipenkove knjige. Bio u komunikaciji sa urednikom, detaljno je citao preko 150 strana, obrazlozio, videlo se da je ulozio trud. Sve u svemu bio je vrlo profesionalan u komunikaciji i nisam imao nikakvih primedbi na sam postupak. Ostali? Bacao sam bisere pred svinje.

Tabašević se na fejsbuku hrabro bori protiv PC jezika. Trebaju ti danas muda do poda da kažeš ono što ionako klepeće 98% javnosti. Junaštvo level Beogrsdski sindikat u borbi protiv Borke i Hrvata.

Šibni printscreen bratu u tuđini. Ne rade svi kod Šećerberga.

i komentari su zanimljivi

• Amigo Migel https://www.youtube.com/watch?v=e_N_vesQigY
  Сакријте или пријавите ово
  
  YOUTUBE.COM
  Slavoj Zizek — White Guilt & Victimhood Culture
  Slavoj Zizek — White Guilt & Victimhood Culture
  
  
  
  1
  
  
  
  • 
    Свиђа ми се
    
    
    
    Свиђа ми се
    
    
    
    
    Воли
    
    
    
    
    Хаха
    
    
    
    
    Wow
    
    
    
    
    Тужан
    
    
    
    
    Љут
    
    
    
    
    
    
  •  · Одговорите
    
    
  •  · 4ч.
    
    
  
  
  
• 
  Stefan Cijevard Tiberije i Gaj Grah
  1
  Сакријте или пријавите ово
  
  
  
  • 
    Свиђа ми се
    
    
    
  •  · Одговорите
    
    
  •  · 4ч.
    
    
  
  
  
• 
  Milan Urošević Ima na Libgenu
  
  https://www.amazon.com/Rise-Victimhood.../dp/3319703285
  Сакријте или пријавите ово
  
  AMAZON.COM
  The Rise of Victimhood Culture: Microaggressions, Safe Spaces, and the…
  The Rise of Victimhood Culture: Microaggressions, Safe Spaces, and the New Culture Wars
  
  
  
  2
  
  
  
  • 
    Свиђа ми се
    
    
    
  •  · Одговорите
    
    
  •  · 4ч.
    
    
  
  
  
• 
  Mario Kalik Šta je ovo, 12. teza?  Da, antiratni i antirasni profiteri. I sve je dobro dok su te manjine na bezbednoj udaljenosti od njih. A kad bi im se približile, iz njih bi izbio najcrnji militarizam i rasizam. Pa jel iko video nekog NGO-istu da udomi migranta ili se u korist Roma odrekne granta?! Da njegova kuća postane sigurna za nezaštićene ili usvoji napuštene?! Tu su i nagrade za "ljudska prava" teške desetine i stotine hiljada evra, a ne čuh da je ijedan cent otišao onima koje "štite". Podli eksploatatori tuđe nesreće, i licemerni manipulatori tuđim životima i smrtima. Dok ima takvih deficita, biće i njihovih profita.
  5
  Сакријте или пријавите ово
  
  
  
  • 
    Свиђа ми се
    
    
    
  •  · Одговорите
    
    
  •  · 3ч.
    
    
  
  
  
• 
  Ljiljana Bursac tacno, aktivizam politicke korektnosti....nit smrdi nit mirise !
  Сакријте или пријавите ово
  
  
  
  • 
    Свиђа ми се
    
    
    
  •  · Одговорите
    
    
  •  · 3ч.
    
    
  
  
  
• 
  Dragan Đorđević Mudri duh Rasela Džejkobija?
  Сакријте или пријавите ово
  
  
  
  • 
    Свиђа ми се
    
    
    
  •  · Одговорите
    
    
  •  · 2ч.
    
    
  
  
  
• 
  Milan Jovanović Često se angažuju najuspešniji obijači da uspostave bezbednosni sistem banke.
  Сакријте или пријавите ово
  
  
  
  • 
    Свиђа ми се
    
    
    
  •  · Одговорите
    
    
  •  · 1ч.
    
    
  
  
  
• 
  Vuk Jovin Taj levo-liberalni progresivni milje će pre pojesti sebe nego svoje proklamovane neprijatelje:
  
  https://www.thecut.com/.../bruce-hay-paternity-trap-maria...
  
  Prvo pravilo ideologije bi trebalo da bude - ona jedino uspešno može da funkcioniše kada NE VERUJEŠ u nju
  Сакријте или пријавите ово
  
  
  
  • 
    Свиђа ми се
    
    
    
  •  · Одговорите
    
    
  •  · 1ч.
    
    
  •  · Измењено
    
    
  
  
  
• 
  Dušan Kolundžić bas je dobro kad "privilegovani"rade bilo sta i bilo za koga.Njihov aktivizam moze biti i narcisoidan ali dobinske pobude i nisu vazne,vec ideja milosrdja koja od uvek postoji u svim ljudskim zajednicama.Zasto ne i kod nas.Neka rade kad vole..
  

na fb kod tabaševića sam našla ovaj tekst, dva puta samga pročitala i malo toga mi je jasno
tabašević je tekst podelio uz komentar 
Vladimir Tabašević
20. јул у 12:53 · 

matija medenica napisao je kriticki tekst o romanu zss
citajte Danas

[size=33]Zabluda svetog Tabaševića
Ne treba ponavljati – pametnom je i jednom dosta (valjda). Ali, i za glupog možemo reći isto: samo što takve situacije zahtevaju i dodatna objašnjenja…
Nemanja Veljović Subrosa
[size=16]Pošto tekst ne pruži bilo kakav vid objašnjenja, niti ukazuje na pogrešna tumačenja kojih je bilo povodom prethodnog teksta („Lament nad sobom“), može doći do razočaranja kod onih kojima je objašnjenje potrebno. No, ne treba ovo gledati kao priliku za odustajanje ili tačku našeg razilaženja, jer, bez obzira što neće biti očekivanog biće nekoliko mesta na kojima će opstanak biti moguć. O tom – potom.
Pitanje koje se postavlja glasi: Da li se na glupost uopšte može odgovoriti? I tu bi trebalo da piše TAČKA. Jer, kako polemisati kad polemike nema? Nešto što može biti okarakterisano kao uslov za polemiku jeste obaveštenost o predmetu razgovora. Ukoliko toga nema sve ostalo je uzaludno. Kad jednom uđeš u pogrešan voz sve stanice su pogrešne. Tačka.
Međutim, polemika bi ipak mogla da postoji – pored svake zablude. Naravno, kad bih dodatno – sada – objasnio i prikazao autore koji su pisali o narativu, a koje sam koristio u pisanju prethodnog teksta. Štaviše, možda bi neko rekao da je to plemenito i iskupnički. U kontekstu držanja nekih ljudi u zabludi koji mogu reći: „Ah, pa da je lepo rečeno na koga misliš ne bi došlo do zablude. Zaboga, trebalo je samo da kažeš“. I ovde nastupa neplemenitost – Zašto da kažem? Problem je mnogo dublje prirode nego što izgleda, čak i da je sve ovo istina. Nije problem u nerazumevanju i nečitanju, nije ni u tome što se više ne želi neko saznanje; problem je bio u jednoj rečenici: „Vladimir Tabašević nije veliki pisac“.
Dakle, jedna rečenica koja je pokrenula nekoliko tekstova koji je „razmatraju“. Donekle i zanimljivo, ali nedovoljno pametno za simpatičnost ili polemiku. POLJA srpske književnosti izgleda više ne prihvataju drukčije mišljenje, dozvoljeno je, dakle, samo ono što konstrukciju gluposti čini mogućnom – glupost.
Bilo kako bilo, ali pošto okolnosti nisu drukčije mišljenja sam da ne treba došapnuti imena i knjige koje govore o narativu (i za mene bi bilo previše da mislim da sam nešto novo izrekao. Dakle, knjige postoje), iz nekoliko razloga koji za ovu priliku ne moraju označavati nešto bitno. Razlog oglašavanja, nakon nekoliko meseci, nije bez osnove, bez obzira na lenjost koju nikad nisam ni sporio. I kako ovo ne bismo pretvorili u jednu priču o narativu, aktuelnom dobitniku „Ninove“ nagrade, pokušaću da zadržim opšti pristup situaciji koja nas je zadesila.
Dakle, zašto sada pišem ove redove koji nisu odgovori na tekstove koji su objavljeni povodom knjige „Zabluda svetog Sebastijana“? A neko, opet, može shvatiti ovo kao postvremensko obraćanje, jer čitalačka publika više nije ni sigurna ko je dobio „Ninovu“ nagradu (o romanu se gotovo više i ne govori). Aktuelnija je izjava „Odavno sam prestao da se nadam nagradama“, možda i više nego „Vladimir Tabašević nije veliki pisac“.
Pitanje koje razum postavlja jeste kako neko može da prestane da se nada nagradama ako ima svega nekoliko knjiga iza sebe? Ili je reč o sudbinskom određenju pisca, ko to može znati. No, razumeo bih kad bi to rekao B. Šćepanović, G. Petrović ili V. Bajac, ali, isto tako, na primer, E. Halilović čije priče treba čitati sa velikom pažnjom jer je reč o autoru koga treba istaći kad je reč o pripovedačima koje srpska književnost neće zaboraviti (i ovde koristim priliku da spomenem još jednog pisca o kome treba misliti i pisati, B. Adašević)…
Ono što je sigurno donela „Ninova“ nagrada i teme koje su pokrenute možemo da svedemo na nekoliko zapažanja. Prvo je svakako neaktuelnost dobitnika nagrade, a ujedno i nepotrebno zapažanje: priznajem. Ne treba književni kritičar to da kaže, niti bilo ko drugi, ali vreme nekako ukazuje i na istinitost, i na pomenutu neaktuelnost. Drugo bi bilo vezano za tekstove koji su objavljeni povodom knjige neaktuelnog dobitnika „Ninove“ nagrade.
Naime, teško je pronaći tekst koji ne počinje konstantacijom da je pisac težak za čitanje i da književna kritika nije naklonjena mladom piscu, tačnije, „generacijskom piscu“ (glupava odrednica, štagod značila), i da tekstovi i zapažanja književnih kritičara nisu osnovana, ni pravedna prema „generacijskom piscu“.
Zanimljivost je u tome što nigde nije navedeno ko su ti književni kritičari koji napadaju mladog pisca, koji staju na put njegovoj književnoj sreći? (ovde je bitnije navesti imena, nego u slučaju s početka teksta) Jedan mali argument koji potvrđuje izgleda bitnost rečenice „Vladimir Tabašević nije veliki pisac“. I zašto je ova rečenica uopšte bitna, nekome? Ali, neka bude da je bitna, kad se tako već interpretira.
Pošto ovo nije polemički tekst treba nekako privesti kraju i ovo obraćanje, jer, opet, kako odgovoriti na nečiju zabludu ili glupost? Nikako. Mada, slagao bih ako kažem da mi ne bi prijalo da sam u pomenutim tekstovima o knjizi, koji su donekle i bili odgovori na tekst „Lament nad sobom“, naišao na svoje ime koje je samo indirektno naznačeno. Jer, nije u redu da se poziva na književne kritičare, a da se misli samo na N. V. Subrosu.
Ako se već tako misli to treba i napisati, ne mora baš velikim slovima iako ne patim od skromnosti. Ali, bar da piše da je N. V. Subrosa izrekao to i to, bez ikakvih argumenata. Onda bi to bila prava stvar. Očekivati da neko, pre nego što sedne da piše, razmisli o tome što piše bi bilo previše, nekmoli da tekst pročita ponovo i eventualno pokuša da pronađe neku od knjiga na koje se autor pozivao. Svakako je lakše postupiti drukčije, iako nije bezbolnije.
Trudim se da tekst ne završim jednom Drainčevom beleškom, koja bi mogla i pisati na jednom dodatku „Danasa“ (ako ne na naslovnoj strani): „Moli se glupa čitalačka publika da ovaj list ne kupuje, jer ga neće razumeti“. Dakle, tekst je bolje ovako završiti: Čitajte, makar to bila i zabluda.


ko je nemanja subrosa?[/size][/size]

Inače me jako nervira argument (ovde kalikov) "što nije primio migranta kod sebe" / "dao pare" itd (sigurno sam ga i sam koristio). u korenu je pitanje "zašto neko ne živi veru koju propoveda?". To je bezvezni apsolutizam i fatalizam a i drugi deo fetišizacije političkog aktivizma (čiji prvi deo dolazi od aktivista samih).

taj svet je dosta trivijalan, karijeran, okrenut malom i plitkom kružoku što uzrokuje i česta iskakanja, ali taj svet istovremeno nije ni loš ni poguban ni ne znam šta.

calm down all of ya.

Hvala ti Ujna, divna si!

Dok je besomučno napušavao svoje čitalaštvo, Tabaševića sam pratio preko pokojnog Prezupča, što je i tada bilo mučno a otad sve slabije. Trebalo bi dečku dati priliku da na Ćirilici malo pogura svoje stanovište.

Evo već zamišljam ekipu: Vuk Vuković, Andrea Jovanović, Tabaške na sofi kontra i do njega, hmmm...? Neko iz P-70, ili Saša Jerkov da se više ne delimo.

Gargantua wrote:Inače me jako nervira argument (ovde kalikov) "što nije primio migranta kod sebe" / "dao pare" itd (sigurno sam ga i sam koristio). u korenu je pitanje "zašto neko ne živi veru koju propoveda?". To je bezvezni apsolutizam i fatalizam a i drugi deo fetišizacije političkog aktivizma (čiji prvi deo dolazi od aktivista samih).

taj svet je dosta trivijalan, karijeran, okrenut malom i plitkom kružoku što uzrokuje i česta iskakanja, ali taj svet istovremeno nije ni loš ni poguban ni ne znam šta.

calm down all of ya.

ma da, uzasno primitivan argument. a evo ga jedan jos primitivniji od mene koji je ujedno i snobovski i poput rezonovanja muje iz vica: neka bilo gde iznad 110 ulice podeli svoje zapazanje tako sto ce tzv. afroamerikance zvati crncugama.

plachkica wrote:na fb kod tabaševića sam našla ovaj tekst, dva puta samga pročitala i malo toga mi je jasno
tabašević je tekst podelio uz komentar 
Vladimir Tabašević
20. јул у 12:53 · 

matija medenica napisao je kriticki tekst o romanu zss
citajte Danas

[size=33]Zabluda svetog Tabaševića
Ne treba ponavljati – pametnom je i jednom dosta (valjda). Ali, i za glupog možemo reći isto: samo što takve situacije zahtevaju i dodatna objašnjenja…
Nemanja Veljović Subrosa
[size=16]Pošto tekst ne pruži bilo kakav vid objašnjenja, niti ukazuje na pogrešna tumačenja kojih je bilo povodom prethodnog teksta („Lament nad sobom“), može doći do razočaranja kod onih kojima je objašnjenje potrebno. No, ne treba ovo gledati kao priliku za odustajanje ili tačku našeg razilaženja, jer, bez obzira što neće biti očekivanog biće nekoliko mesta na kojima će opstanak biti moguć. O tom – potom.
Pitanje koje se postavlja glasi: Da li se na glupost uopšte može odgovoriti? I tu bi trebalo da piše TAČKA. Jer, kako polemisati kad polemike nema? Nešto što može biti okarakterisano kao uslov za polemiku jeste obaveštenost o predmetu razgovora. Ukoliko toga nema sve ostalo je uzaludno. Kad jednom uđeš u pogrešan voz sve stanice su pogrešne. Tačka.
Međutim, polemika bi ipak mogla da postoji – pored svake zablude. Naravno, kad bih dodatno – sada – objasnio i prikazao autore koji su pisali o narativu, a koje sam koristio u pisanju prethodnog teksta. Štaviše, možda bi neko rekao da je to plemenito i iskupnički. U kontekstu držanja nekih ljudi u zabludi koji mogu reći: „Ah, pa da je lepo rečeno na koga misliš ne bi došlo do zablude. Zaboga, trebalo je samo da kažeš“. I ovde nastupa neplemenitost – Zašto da kažem? Problem je mnogo dublje prirode nego što izgleda, čak i da je sve ovo istina. Nije problem u nerazumevanju i nečitanju, nije ni u tome što se više ne želi neko saznanje; problem je bio u jednoj rečenici: „Vladimir Tabašević nije veliki pisac“.
Dakle, jedna rečenica koja je pokrenula nekoliko tekstova koji je „razmatraju“. Donekle i zanimljivo, ali nedovoljno pametno za simpatičnost ili polemiku. POLJA srpske književnosti izgleda više ne prihvataju drukčije mišljenje, dozvoljeno je, dakle, samo ono što konstrukciju gluposti čini mogućnom – glupost.
Bilo kako bilo, ali pošto okolnosti nisu drukčije mišljenja sam da ne treba došapnuti imena i knjige koje govore o narativu (i za mene bi bilo previše da mislim da sam nešto novo izrekao. Dakle, knjige postoje), iz nekoliko razloga koji za ovu priliku ne moraju označavati nešto bitno. Razlog oglašavanja, nakon nekoliko meseci, nije bez osnove, bez obzira na lenjost koju nikad nisam ni sporio. I kako ovo ne bismo pretvorili u jednu priču o narativu, aktuelnom dobitniku „Ninove“ nagrade, pokušaću da zadržim opšti pristup situaciji koja nas je zadesila.
Dakle, zašto sada pišem ove redove koji nisu odgovori na tekstove koji su objavljeni povodom knjige „Zabluda svetog Sebastijana“? A neko, opet, može shvatiti ovo kao postvremensko obraćanje, jer čitalačka publika više nije ni sigurna ko je dobio „Ninovu“ nagradu (o romanu se gotovo više i ne govori). Aktuelnija je izjava „Odavno sam prestao da se nadam nagradama“, možda i više nego „Vladimir Tabašević nije veliki pisac“.
Pitanje koje razum postavlja jeste kako neko može da prestane da se nada nagradama ako ima svega nekoliko knjiga iza sebe? Ili je reč o sudbinskom određenju pisca, ko to može znati. No, razumeo bih kad bi to rekao B. Šćepanović, G. Petrović ili V. Bajac, ali, isto tako, na primer, E. Halilović čije priče treba čitati sa velikom pažnjom jer je reč o autoru koga treba istaći kad je reč o pripovedačima koje srpska književnost neće zaboraviti (i ovde koristim priliku da spomenem još jednog pisca o kome treba misliti i pisati, B. Adašević)…
Ono što je sigurno donela „Ninova“ nagrada i teme koje su pokrenute možemo da svedemo na nekoliko zapažanja. Prvo je svakako neaktuelnost dobitnika nagrade, a ujedno i nepotrebno zapažanje: priznajem. Ne treba književni kritičar to da kaže, niti bilo ko drugi, ali vreme nekako ukazuje i na istinitost, i na pomenutu neaktuelnost. Drugo bi bilo vezano za tekstove koji su objavljeni povodom knjige neaktuelnog dobitnika „Ninove“ nagrade.
Naime, teško je pronaći tekst koji ne počinje konstantacijom da je pisac težak za čitanje i da književna kritika nije naklonjena mladom piscu, tačnije, „generacijskom piscu“ (glupava odrednica, štagod značila), i da tekstovi i zapažanja književnih kritičara nisu osnovana, ni pravedna prema „generacijskom piscu“.
Zanimljivost je u tome što nigde nije navedeno ko su ti književni kritičari koji napadaju mladog pisca, koji staju na put njegovoj književnoj sreći? (ovde je bitnije navesti imena, nego u slučaju s početka teksta) Jedan mali argument koji potvrđuje izgleda bitnost rečenice „Vladimir Tabašević nije veliki pisac“. I zašto je ova rečenica uopšte bitna, nekome? Ali, neka bude da je bitna, kad se tako već interpretira.
Pošto ovo nije polemički tekst treba nekako privesti kraju i ovo obraćanje, jer, opet, kako odgovoriti na nečiju zabludu ili glupost? Nikako. Mada, slagao bih ako kažem da mi ne bi prijalo da sam u pomenutim tekstovima o knjizi, koji su donekle i bili odgovori na tekst „Lament nad sobom“, naišao na svoje ime koje je samo indirektno naznačeno. Jer, nije u redu da se poziva na književne kritičare, a da se misli samo na N. V. Subrosu.
Ako se već tako misli to treba i napisati, ne mora baš velikim slovima iako ne patim od skromnosti. Ali, bar da piše da je N. V. Subrosa izrekao to i to, bez ikakvih argumenata. Onda bi to bila prava stvar. Očekivati da neko, pre nego što sedne da piše, razmisli o tome što piše bi bilo previše, nekmoli da tekst pročita ponovo i eventualno pokuša da pronađe neku od knjiga na koje se autor pozivao. Svakako je lakše postupiti drukčije, iako nije bezbolnije.
Trudim se da tekst ne završim jednom Drainčevom beleškom, koja bi mogla i pisati na jednom dodatku „Danasa“ (ako ne na naslovnoj strani): „Moli se glupa čitalačka publika da ovaj list ne kupuje, jer ga neće razumeti“. Dakle, tekst je bolje ovako završiti: Čitajte, makar to bila i zabluda.


ko je nemanja subrosa?[/size][/size]

taj mucenik je neko ko valjda jos vise od tabasevica veruje u "veliku" knjizevnost pa tabasevicu zamera sto nije bajac. dakle pacijent. o tabasketu valjda najvise govori sto mora da se bavi i jednim ovakvim pacijentom.

Solus_Rex wrote:Hvala ti Ujna, divna si!

Dok je besomučno napušavao svoje čitalaštvo, Tabaševića sam pratio preko pokojnog Prezupča, što je i tada bilo mučno a otad sve slabije. Trebalo bi dečku dati priliku da na Ćirilici malo pogura svoje stanovište.

Evo već zamišljam ekipu: Vuk Vuković, Andrea Jovanović, Tabaške na sofi kontra i do njega, hmmm...? Neko iz P-70, ili Saša Jerkov da se više ne delimo.

vuk nije u tom fazonu vise a mislim ni da andrea nije bas u tom fazonu. tabaske je ono kao dve licnosti najmanje. nesto kao kondo na topicima o crvenoj zvezdi.

Evo, ne znam...

Čestitamo!

"Konstantinovo raskršće" dobija svoju TV seriju

Profesor Wenger

04:41 // 15. 10. 2019.

Nišlijski treš romantizam!

jel cito neko ovu zuborovsku rumenu?

William Murderface wrote:

 beat that!

fala lepo al u drugu kucu muharema bazdulja se ne ulazi

Ferenz wrote:Čestitamo!

"Konstantinovo raskršće" dobija svoju TV seriju

Vezana vijest.

Na autentičnim lokacijama Tvrđave u Nišu, uz podršku članova viteških udruženja, sniman je spot za pesmu "Oslobodi me" koju zajednički izvode Najda i njegov bend Deliverance sa Acom Seltikom, frontmenom benda Orthodox Celts.

Skoro godinu dana je na internetu i ima manje od šest tisuća pregleda, jazuk truda.

Ko је Ака Селтик и шкк је Неџда?

паће wrote:Ko је Ака Селтик и шкк је Неџда?

Junak nekoliko topickća na ptf "Treće oko", irsko-srpski vitez. Najda je rezervni pjevač Smaka.

fikret selimbašić wrote:

Ferenz wrote:Čestitamo!

"Konstantinovo raskršće" dobija svoju TV seriju

Vezana vijest.

Na autentičnim lokacijama Tvrđave u Nišu, uz podršku članova viteških udruženja, sniman je spot za pesmu "Oslobodi me" koju zajednički izvode Najda i njegov bend Deliverance sa Acom Seltikom, frontmenom benda Orthodox Celts.

Skoro godinu dana je na internetu i ima manje od šest tisuća pregleda, jazuk truda.

Ne znaju ljudi da prepoznaju prave vrednosti. Moras prvo da ih podmitis rostiljom...

Meni je ovo super, pucaju ljudi na siguricu, niški radio i niški muzičar kao mito nude roštilj meso


Vrtim topic unazad, ima li ovde neka preporuka iz savremene domaće književnosti? Neko mlađi od '75. godišta, čitao sam Đikića ali prije bar desetak godina.

fikret selimbašić wrote:

паће wrote:Ko је Ака Селтик и шкк је Неџда?

Junak nekoliko topickća na ptf "Treće oko", irsko-srpski vitez. Najda je rezervni pjevač Smaka.

Ма дивим се како су строго испратили сва правила енгрпског, тачно као оно како Амери читају немачка имена, строго пола по оригиналу, пола по своме. Тотална индивидуализација, нема три суседне речи да се читају по истим правилима .

fikret selimbašić wrote:Meni je ovo super, pucaju ljudi na siguricu, niški radio i niški muzičar kao mito nude roštilj meso


Vrtim topic unazad, ima li ovde neka preporuka iz savremene domaće književnosti? Neko mlađi od '75. godišta, čitao sam Đikića ali prije bar desetak godina.

Robert Perišić (doduše 1969), Naš čovek na terenu.
Kristian Novak, Črna mati zemla.

fikret selimbašić wrote: Neko mlađi od '75. godišta, čitao sam Đikića ali prije bar desetak godina.

'86 ako ti odgovara 


https://kontrastizdavastvo.rs/proizvod/deseti-zivot/