Serije kao takve

Turul madár wrote:jako socko serija, posebno kada su ubacili decu koja čitaju misli i budućnost i jna koja ih istražuje, daj svega

zvezda je zivot wrote:

boomer crook wrote:ja se plasim to da gledam

ako volis tvin piks preporucujem. imas velegradskog detektiva u kontaktu s onomstranim, s tim sto su u tvin piksu ti kontakti relaksiraniji, koji  dolazi u malo mesto s velikom mracnom tajnom. imas smesne lokalne policajce. a micko ti je dejvid linc. a u centru svega je trauma, i licna, zajednicka i istorijska. kad malo razmislis prakticno ista serija.

Cousin Billy wrote:Mislim bela žena pada u nesves od gladi. Pa glasajte bolje, uradite nešto, menjajte sistem, budite solidarni, ne budite reptilčine sebične. Padate od gladi u najbogatijoj zemlji na svetu i i dalje ne razumete zašto je to nenormalno.

Danska policija i anonimni obožavaoci pic.twitter.com/8AZ6Vnyajd

— Sofi the Sofi (@SofitheSofi1) October 22, 2021

Летећи Полип wrote:https://jacobinmag.com/2021/10/squid-game-capitalism-debt-south-korea-uk-capitalist-realism

-1

Internet je pun ovakvih prvoloptaških utisaka.


Prvi i osnovni problem Squid gejma je nadmen, prezriv, "those poor bastards" odnos koji ima prema sirotinji. Nešto čega je bilo i u Parazitu. Poenta serije nije da smo svi mi u squid gejmu, već da je čovek govno, i da je u bedi spreman na sve. Da serija zaista želi da nam poruči da smo svi u squid gejmu, ona bi hobzijanske odnose prikazala napolju kao prisutne među svima. A onda bi te odnose izvela do njihovog konačnog ishoda - kao krvavo takmičenje do smrti. Ali to u seriji nije tako. Postoji luzerki svet takmičara, i normalni svet ljudi koji žive i rade (protagonistina bivša žena, majka njegovog prijatelja). Dakle, nismo svi u squid gejmu. Za skvid gejm se dobija pozivnica, a na osnovu svog duga (krivice), a onda se u njemu ostaje svojom voljom. U RL mi nemamo tu slobodu. Nolens volens - svi smo učesnici, uključujući tu i bogataše. I naravno da u RL nema nikakvog takmičarskog koda i nepristrasnih čuvara koji sprovode pravila. 

Bogataši koji organizuju i nadgledaju takmičenje su takođe potpuni promašaj. Prikazani su kao stereotipne dekadentne psihopate, pravo iz lože nekog antičkog koloseuma. Bogataši su bogataši upravo zato što su pobednici RL squid gejma, i trebali bi da izgledaju kao onih dvadesetak takmičara koji su stigli praktično do kraja - od kriminalaca, do onih koji su kao dobri likovi, a koji uporno racionalizuju svoje govnarsko ponašanje na putu do finiša, a krvav put koji ostavljaju iza sebe peru suzama pokajnicama. Time rečeno, serija bi ovde ipak morala da se izdigne iznad igre i likova. Međutim ona to ne radi, već nam stvari prikazuje kroz krajnje neironičan navijački gejz. Protagonista je dobar zato što je dobar, i sve što gadno uradi - serija stvara okolnosti da to opravda, a da on do kraja izađe kao moralna vertikala. Praktično smo stavljeni u poziciju neke senilne babe koja arči svoju penziju na sms poruke, kako bi zadržala u igri nekog dvoličnog šarlatana veštog sa krokodilskim suzama.

Još jedan problem sa serijom je to što ona isuviše uživa, praktično eksploatacijski, u scenama pokolja. To nije surova iskrenost koja nikog ne štedi, pa gledaoce tera da gledaju svoje i ljubimce kako umiru brzo i brutalno - jer to je kao život. Ne, serija krajnje kurvinski prikazuje smrt glavnih junaka ili van kamere ili zašećereno, dok faceless statisti umiru otvorenih stomaka i lobanja, bez ikakvog dostojanstva, a na plitkoumno i krvožedno zadovoljstvo gledaoca.


Sve u svemu, užasna serija koja hrani sociopatske nagone i već iščašene etičke norme kod većine ljudi danas.