Serije kao takve

boomer crook wrote:ja se plasim to da gledam

ako volis tvin piks preporucujem. imas velegradskog detektiva u kontaktu s onomstranim, s tim sto su u tvin piksu ti kontakti relaksiraniji, koji  dolazi u malo mesto s velikom mracnom tajnom. imas smesne lokalne policajce. a micko ti je dejvid linc. a u centru svega je trauma, i licna, zajednicka i istorijska. kad malo razmislis prakticno ista serija.

zvezda je zivot wrote:

boomer crook wrote:ja se plasim to da gledam

ako volis tvin piks preporucujem. imas velegradskog detektiva u kontaktu s onomstranim, s tim sto su u tvin piksu ti kontakti relaksiraniji, koji  dolazi u malo mesto s velikom mracnom tajnom. imas smesne lokalne policajce. a micko ti je dejvid linc. a u centru svega je trauma, i licna, zajednicka i istorijska. kad malo razmislis prakticno ista serija.

malo je twin peaks meets men who stare at goats

Maid deluje kao sjajna serija, početak je svakako furiozan i što bi rekli riveting.

Verovatno bi mi delovala još bolje da nisam poslednjih par godina, da ne kažem 18 meseci, dosta promenio odnos prema Americi (iracionalan proces koji ne mogu da voljno zaustavim) i teško mi je da se vezujem za muke junaka iz te zemlje. Počelo je sa pandurskim serijama. Volim ja The Wire ali kao arheološki artefakt.

Mislim bela žena pada u nesves od gladi. Pa glasajte bolje, uradite nešto, menjajte sistem, budite solidarni, ne budite reptilčine sebične. Padate od gladi u najbogatijoj zemlji na svetu i i dalje ne razumete zašto je to nenormalno.

edit: sad bih ponovo gledao Wild Wild Country

Meni se Maid svidjela, na momente mi se činila kao da će otići u full blown misery porn, ali nije, nekako mi drži mjeru.

A zadnje sam gledala Y-the last man, i što - umjesto zabavne i duhovite distopijice mi imamo republikanke koje s bisernim ogrlicama trčkaraju po Pentagonu, wtf.

Notxor wrote:

edit: sad bih ponovo gledao Wild Wild Country

https://jacobinmag.com/2021/10/squid-game-capitalism-debt-south-korea-uk-capitalist-realism

-1

Internet je pun ovakvih prvoloptaških utisaka.


Prvi i osnovni problem Squid gejma je nadmen, prezriv, "those poor bastards" odnos koji ima prema sirotinji. Nešto čega je bilo i u Parazitu. Poenta serije nije da smo svi mi u squid gejmu, već da je čovek govno, i da je u bedi spreman na sve. Da serija zaista želi da nam poruči da smo svi u squid gejmu, ona bi hobzijanske odnose prikazala napolju kao prisutne među svima. A onda bi te odnose izvela do njihovog konačnog ishoda - kao krvavo takmičenje do smrti. Ali to u seriji nije tako. Postoji luzerki svet takmičara, i normalni svet ljudi koji žive i rade (protagonistina bivša žena, majka njegovog prijatelja). Dakle, nismo svi u squid gejmu. Za skvid gejm se dobija pozivnica, a na osnovu svog duga (krivice), a onda se u njemu ostaje svojom voljom. U RL mi nemamo tu slobodu. Nolens volens - svi smo učesnici, uključujući tu i bogataše. I naravno da u RL nema nikakvog takmičarskog koda i nepristrasnih čuvara koji sprovode pravila. 

Bogataši koji organizuju i nadgledaju takmičenje su takođe potpuni promašaj. Prikazani su kao stereotipne dekadentne psihopate, pravo iz lože nekog antičkog koloseuma. Bogataši su bogataši upravo zato što su pobednici RL squid gejma, i trebali bi da izgledaju kao onih dvadesetak takmičara koji su stigli praktično do kraja - od kriminalaca, do onih koji su kao dobri likovi, a koji uporno racionalizuju svoje govnarsko ponašanje na putu do finiša, a krvav put koji ostavljaju iza sebe peru suzama pokajnicama. Time rečeno, serija bi ovde ipak morala da se izdigne iznad igre i likova. Međutim ona to ne radi, već nam stvari prikazuje kroz krajnje neironičan navijački gejz. Protagonista je dobar zato što je dobar, i sve što gadno uradi - serija stvara okolnosti da to opravda, a da on do kraja izađe kao moralna vertikala. Praktično smo stavljeni u poziciju neke senilne babe koja arči svoju penziju na sms poruke, kako bi zadržala u igri nekog dvoličnog šarlatana veštog sa krokodilskim suzama.

Još jedan problem sa serijom je to što ona isuviše uživa, praktično eksploatacijski, u scenama pokolja. To nije surova iskrenost koja nikog ne štedi, pa gledaoce tera da gledaju svoje i ljubimce kako umiru brzo i brutalno - jer to je kao život. Ne, serija krajnje kurvinski prikazuje smrt glavnih junaka ili van kamere ili zašećereno, dok faceless statisti umiru otvorenih stomaka i lobanja, bez ikakvog dostojanstva, a na plitkoumno i krvožedno zadovoljstvo gledaoca.


Sve u svemu, užasna serija koja hrani sociopatske nagone i već iščašene etičke norme kod većine ljudi danas.

Tu tambz daun.

odlična serija, gledaću ponovo

bogataške igre kao u hard targetu sa žan klod van damom

Bleeding Blitva wrote:Meni se Maid svidjela, na momente mi se činila kao da će otići u full blown misery porn, ali nije, nekako mi drži mjeru.

Ipak sam nastavio gledanje. Nisam gotovo ništa čitao o seriji pre nego što sam počeo, pa sam mislio da je o američkoj sirotilji (ne zanima me to više uopšte) a ne o društveno normalizovanom zlostavljanju, što je univerzalna tema. Gluma je izvanredna, tempo, fotografija - uopšte ovo je jedna moćna produkcija.

odgledo prvu epizodu novog successiona. uzasno normcore misljenje ali i dalje najbolja serija od poslednje epizode tvin piks povratka naovamo, bar iz perspektive ovog coveka koji ne gleda serije. ili bar tehnicki najbolja. ansambl masterpis.

odgledao Only Murders in the Building. super su Šort i Martin, serija je prava NPR liberalska sa šalama na "naš" račun al bez preterivanja, i što kažu prava posveta Njujorku i Njujorčanima. topla preporuka za sve ovdašnje Njujorčane. ima Tina Fej, ima Brodvej, ima njujorški deli, ima podkasti i druge ludorije mladih, ali na tiktok ne idite.

Gledate li BBCovu Podmornicu Virdžil? Opak triler producent isti kao kod Krune, dobri glumci, zlokobni razvoj, meni se dopada. Sutra je valjda zadnjavep na Pikboksu

Na redu mi je za solo gledanje, žena nije fan sadržaja sa podmornicama i sličnim klaustrofobičnim okruženjima.

Летећи Полип wrote:https://jacobinmag.com/2021/10/squid-game-capitalism-debt-south-korea-uk-capitalist-realism

-1

Internet je pun ovakvih prvoloptaških utisaka.


Prvi i osnovni problem Squid gejma je nadmen, prezriv, "those poor bastards" odnos koji ima prema sirotinji. Nešto čega je bilo i u Parazitu. Poenta serije nije da smo svi mi u squid gejmu, već da je čovek govno, i da je u bedi spreman na sve. Da serija zaista želi da nam poruči da smo svi u squid gejmu, ona bi hobzijanske odnose prikazala napolju kao prisutne među svima. A onda bi te odnose izvela do njihovog konačnog ishoda - kao krvavo takmičenje do smrti. Ali to u seriji nije tako. Postoji luzerki svet takmičara, i normalni svet ljudi koji žive i rade (protagonistina bivša žena, majka njegovog prijatelja). Dakle, nismo svi u squid gejmu. Za skvid gejm se dobija pozivnica, a na osnovu svog duga (krivice), a onda se u njemu ostaje svojom voljom. U RL mi nemamo tu slobodu. Nolens volens - svi smo učesnici, uključujući tu i bogataše. I naravno da u RL nema nikakvog takmičarskog koda i nepristrasnih čuvara koji sprovode pravila. 

Bogataši koji organizuju i nadgledaju takmičenje su takođe potpuni promašaj. Prikazani su kao stereotipne dekadentne psihopate, pravo iz lože nekog antičkog koloseuma. Bogataši su bogataši upravo zato što su pobednici RL squid gejma, i trebali bi da izgledaju kao onih dvadesetak takmičara koji su stigli praktično do kraja - od kriminalaca, do onih koji su kao dobri likovi, a koji uporno racionalizuju svoje govnarsko ponašanje na putu do finiša, a krvav put koji ostavljaju iza sebe peru suzama pokajnicama. Time rečeno, serija bi ovde ipak morala da se izdigne iznad igre i likova. Međutim ona to ne radi, već nam stvari prikazuje kroz krajnje neironičan navijački gejz. Protagonista je dobar zato što je dobar, i sve što gadno uradi - serija stvara okolnosti da to opravda, a da on do kraja izađe kao moralna vertikala. Praktično smo stavljeni u poziciju neke senilne babe koja arči svoju penziju na sms poruke, kako bi zadržala u igri nekog dvoličnog šarlatana veštog sa krokodilskim suzama.

Još jedan problem sa serijom je to što ona isuviše uživa, praktično eksploatacijski, u scenama pokolja. To nije surova iskrenost koja nikog ne štedi, pa gledaoce tera da gledaju svoje i ljubimce kako umiru brzo i brutalno - jer to je kao život. Ne, serija krajnje kurvinski prikazuje smrt glavnih junaka ili van kamere ili zašećereno, dok faceless statisti umiru otvorenih stomaka i lobanja, bez ikakvog dostojanstva, a na plitkoumno i krvožedno zadovoljstvo gledaoca.


Sve u svemu, užasna serija koja hrani sociopatske nagone i već iščašene etičke norme kod većine ljudi danas.

nisam siguran da li se slazem oko parazita ali ovo je sve tacno

Uncle Baby Billy wrote:odgledao Only Murders in the Building. super su Šort i Martin, serija je prava NPR liberalska sa šalama na "naš" račun al bez preterivanja, i što kažu prava posveta Njujorku i Njujorčanima. topla preporuka za sve ovdašnje Njujorčane. ima Tina Fej, ima Brodvej, ima njujorški deli, ima podkasti i druge ludorije mladih, ali na tiktok ne idite.

Ovo je skroz slatko, ko neki comfort food,  evo me na trećoj, do sutra gotova!

predosadna serija

gledao sam domaće serije kljun i močvara, kakva socko tuga, produkcija osam dinara, snimanje slike i zvuka mobilnim telefonom, sadržaj kesa, osim nešto malo sisa u moćvari.