24 sata Vučić

Председник је рекао истину, а на нама је да ту истину потврдимо

Kirko Skaddeng wrote:

Председник је рекао истину, а на нама је да ту истину потврдимо

Ovo je dostojno jednog Kanta: apriorna, čista vera koja se produžava u delatnom načelu praktičnog uma.

паће wrote:

Kirko Skaddeng wrote:
Ovo je dostojno jednog Kanta: apriorna, čista vera koja se produžava u delatnom načelu praktičnog uma.

Сад је већ отишло на другу страну па не видим, али... ако нисам скроз побрљавио, ту су се негде нашли практични ум и Вулин у истој реченици.

buffalo bill wrote:

Bokan wrote:КОЛИКО ЈЕ ЗА ВАС ОВО ВАЖНА ТЕМА?
Да ли на Хиландар први пут у службену посету (икада) долази ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ?
Или је то само још једна предизборна акција Александра Вучића (по идеји да је све што он ради само маркетинг и део лукаво, вешто промишљене стратегије)?
Како у данашњој Србији ишта поставити као несумњиво позитивно и добро за све нас, као најаву онога о чему је, толико дуго, могло само да се сања (све од 1945. године, па до сада)?
Да ли су, по таквој "логици", непопуларни и контраверзни потези власти "доказ њихове неспособности", а они позитивни - "само доказ њихове демагогије"?
Или се, ипак, може и понешто похвалити, а понешто критиковати, без пламене острашћености у безусловном прихватању или одбијању било какве вредности свега што се уради у Немањиној и на Андрићевом венцу?
Може ли Србија да преживи у оваквом раскораку неколико закрвљених колона нашег политичког "грађанског рата"? У међусобној нетрпељивости напредњачке, другосрбијанске, демократске опозиционе и опортунистичке (камелеонски превртљиве) колоне, у вечитом "хладном рату" по апсолутно свим темама (монументалних споменика, националног питања, економије, короне, југословенства, Косова, односа са Црквом, Хрватском, Русијом...).
Зар не бисмо могли да, рецимо, ову вест о СЛУЖБЕНОЈ ПОСЕТИ МАНАСТИРУ ХИЛАНДАРУ, ЗА БОЖИЋ, СРПСКОГ ПРЕДСЕДНИКА, прихватимо као начелно и несумњиво позитивну и добру за читав српски народ и нашу Цркву?
Шта се тиме губи, ако се обрадујемо због овакве посете садашњег, али и сваког будућег председника Србије месту где је рођена и српска државност и Српска Православна Црква?!
Или баш све мора да буде политика, до задњег атома нашег постојања, у исподељеној и међусобно сукобљеној земљи (а непосредно после завршетка радова на Храму Светог Саве и баш уочи откривања величанственог споменика Стефану Немањи, сад на Савиндан)?
Можемо ли првог човека државе гледати као "председника Србије", а не само као конкретног политичара са његовим именом и презименом? Када смо већ могли, деценијама, да за свог доживотног председника и маршала прихватамо са одушевљењем (све уз аплаузе и певање диктатору који је пуцао на наше војнике на Церу и Колубари у аустроугарској подофицирској униформи, а после октобра 1944-те наредио да се, преким судовима и стрељањем, проспе море српске крви у усмереном геноциду над нашом духовном, интелектуалном, привредном и патриотском елитом)...
Откуд приче о "најгорем стању у српској историји" сад кад се због таквих изјава не иде на робију, нити долази до оних последица којих се сећамо из прича наших родитеља и дедова?
И да ли се помоћ нашој СПЦ мора стављати под лупу, након толико година (преко пола века и дуже) њеног понижавања и мучеништва од стране отворено безбожничких, антицрквених и антиправославних политичара и државника из Србије (ропски служећих Брозовим ставовима по овом и, уопште, српском питању)?
Да ли можете да промислите и разумете коме једино може да одговара овакво стање ствари у нашој земљи? И да ли је жеља за нашим националним јединством У ОВОМ ТРЕНУТКУ И У ОВАКВОМ НАРОДУ КАКАВ ЈЕСТЕ, сада и овде, нешто погрешно и лоше по Србију?
И како онда ишта очекивати од своје државе ако на њене позитивне примере по ма ком питању (националном, црквеном, војном...) гледамо циничним погледом и на отворено аутодеструктиван начин (логиком "што горе, то боље", са опасном идејом да се треба удруживати са било којим непријатељима наше државе - али и нашег народа, само да се "коначно склони ова власт")?!
Срљамо ли у колективно самоубиство, прерушено у мржњу према актуелном председнику Србије и вечно тражење "преко хлеба погаче"?
И да ли су сви који не мисле тако - "ботови", а они који овако мисле - све од реда "борци за слободу"?
Или, можда, ствари ипак стоје сасвим супротно (са бриселским, загребачким, вашингтонским, берлинским, приштинским... "сендвичарима" и "стипендистима")?!

Marius Lăcătuș wrote:Sećamo se kada je Milošević helikopterom sledeo na Hilandar. Monasi su se zatvorili u kelije, ne znam ko ga je dočekao i da li je uopšte.

„Председник Александар Вучић је човек који се бави само политиком и ничим другим. Он се не бави бизнисом па вас не занимају његове пословне везе, јер их нема. Не занимају вас никакве друге везе или активности, јер је он читав свој живот посветио само политици, само Србији. Значи ви то радите из политичких разлога, сада морамо видети који су то политички разлози и шта је то што из њих произилази”, рекао је Вулин, преноси Бета.

buffalo bill wrote:

Vučić: Ako vam je skupo na Kopaoniku i Zlatiboru, nemojte da idete tamo https://t.co/Qm2wRc52oG

— TV N1 Beograd (@N1infoBG) January 5, 2021

Dobro predsednice slazem se,ali reci kao mudrac i prva glava Srbije gde da idem ja sa 40 000 dinara plate. Inace radim u drzavnom organu i zadnjih 1 0- 15 godina gledam kako kurte i murte dolaze sa kupljenim diplomama i neznanjem i imaju duplo vecu platu od mene za isti posao. Hvala na savetu,svaki je dobrodosao.