Beograd

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu? Stefan Nemanja sada umesto krsta u jednoj ruci drži mač. Zbog čega je došlo do te promene i mislite li da je porušena simbolika čitavog spomenika?
Znate, i ja sam sebi postavio to pitanje kada mi je rukovodstvo iz Beograda u jednom trenutku reklo da u ruci Stefana Nemanje ipak treba da bude mač, a ne krst. Ja sam se iskreno iznenadio. Međutim, kada sam radio ostale segmente spomenika uzeo sam u obzir izmenu i dodao nove nijanse, uključujući izraz lica. Ja sam skulptor, gubim se u formalnostima. Kada su mi rekli da žele mač, ja sam rekao u redu, slušam.


Autor ste brojnih dela, kako u Rusiji, tako i inostranstvu - međutim, ovo je vaš drugi gigantski projekat. Upravo su dimenzije spomenika naišle na kritike stručne javnosti i dela građana u Srbiji. Da li mislite da se spomenik u ovim dimenzijama uklapa u urbanističku sliku Beograda?
Sve dimenzije smo izračunali uzimajući u obzir ne samo zgradu nekadašnje železničke stanice već i zgrade koje se nalaze bočno. Kompjuterska kalkulacija je optimalna, ali ja sam čak i nju malo umanjio. Moram da kažem i da smo vodili računa da ne viri glava kada se prilazi iz okolnih ulica u zonu spomenika, već da bude u skladu sa svim građevinama.


Vaša želja je bila da ovaj spomenik postane novi simbol Beograda i da onima koji dođu, koji ga posete, naročito turistima on pomogne da stvore pravu sliku istorije Srbije. Da li mislite da ste to postigli?
Ja sam sebi dao sledeći zadatak - želeo sam da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira. Naše zemlje, Srbija i Rusija, nisu imale mnogo sreće da popularizuju te umetničke tvorevine. Da se to nalazi negde u Italiji čitav svet bi se divio lepoti. Takođe, želeo sam da spomenik ima neki impuls Ivana Meštrovića. Da ima tradicionalne elemente, ali da ne bude sličan postament. Da silueta bude savremena, drugačija od svega do sada. Želja je bila da stvorim spoj tradiocionalnog i modernog jer se iza spomenika nalazi savremeni kompleks.


Kažete da su vam pomogle posete manastirima, ali veliki izazov bio je da stvorite lik i figuru Stefana Nemanje s obzirom na to da njegovi portreti nisu sačuvani sem onih iz monaškog života. Kako ste uspeli da osmislite lik, kako ste ga vi zamislili?
Nisam imao problem da zamislim lik Stefana Nemanje, on mi se sam javio u glavi. Međutim, cilj mojih poseta manastrima je bio da proniknem u duh srpske istorije. Zahvalan sam prijatelju Nikolaju Muhinu koji je napravio podvig u formiranju mozaika hrama Svetog Save. Ja sam njegov dužnik jer mi je prosledio materijale koje je sakupljao godinama.
Priznajem, plašio sam se razočaranja, da možda neću biti impresioniran umetnošću. Ali zapravo se desilo suprotno. Bio sam oduševljen snagom fresaka iako mnoge nisu sačuvane u celosti. To je jedna nezamisliva lepota i značajan momenat u mom životu.


Prvi put ste autor spomenika jedne istorijske ličnosti strane države i kako smo čuli, dugo ste se za to pripremali. Kakav je utisak na vas ostavio Stafan Nemanja kao vladar?
Ne bih ga opisivao kao vladara već kao čoveka koji je odan svom delu. Ja izuzetno cenim takve ljude. Kada razmišljam o tuđim podvizima, uvek zamišljam istorijski kontekst. To je bio čovek koji je znao šta činiti, i svoje zamisli nije ostavljao nedovršene. To me je kod njega najviše zadivilo i želeo sam da prikažem čvrstinu njegovih odluka.


Iako je planirano da prisustvujete otkrivanju spomenika, iz zdravstvenih razloga i nedavno preležanog koronavirusa, nažalost, ostajete u Moskvi. Koja je vaša poruka građanima Srbije odavde?
Moje iskustvo govori da ljudima treba vremena da se naviknu na tako veliki spomenik. Imam molbu i izražavam nadu da će se bratski srpski narod navići na spomenik. Verujte da on neće kvariti izgled vašeg prelepog Beograda i nadam se da ćete ga vremenom zavoleti.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4228598/spomenik-stefan-nemanja-aleksandar-rukavisnjikov.html

buffalo bill wrote:
Koliko sam čuo, sklanjanje krsta nema nikakve veze sa arapskim investitorima.

Ko stoji iza firme koja gradi Prokop

„Privatni investitor će kroz javno-privatno partnerstvo izgraditi železničku zgradu za prijem putnika, a zauzvrat će dobiti deo koji će moći da komercijalizuje za svoje potrebe, tako da budžet Srbije i građani neće izdvojiti ni dinar za taj deo investicije“.

To je izjavio pre nekih mesec dana novi ministar saobraćaja, građevine i infrastrukture Tomislav Momirović, obilazeći radove na glavnoj železničkoj stanici Prokop, dodajući da će u avgustu biti završena trenutna faza radova čija je vrednost oko 11 miliona evra, a da će uskoro biti završeni pregovori sa Svetskom bankom za narednu fazu koja će koštati između 25 i 30 miliona evra.

Međutim, kako su primetile nevladine organizacije Transparentnost Srbija i Koalicija za nadzor javnih finansija, ovo partnerstvo iako suštinski javno-privatno, nije sprovedeno u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama, te da je potpisani ugovor između Republike Srbije, odnosno Direkcije za imovinu i preduzeća „Reilvej siti“ ostao nedostupan javnosti.

Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija kaže za Danas da ovakvo partnerstvo gde država daje zemljište i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima i na svim parcelama koje su u vlasništvu države, a gde privatni partner pribavlja dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske dozvole i upotrebne dozvole i finansira izgradnju zgrade železničke stanice, parkinga i komercijalnih sadržaja je suštinski javno-privatno partnerstvo.

„U tom slučaju je trebalo da se postupak izbora partnera sprovede po zakonu, da se podnese elaborat komisiji za JPP, pa da se od nje dobije odobrenje i što je važno tada bi se primenjivao Zakon o javnim nabavkama. Imali bismo transparentan postupak u kom bi bilo takmičenje ponuđača i sve bi bilo u redu. Sam model da privatni investitor gradi zgradu železničke stanice, a zauzvrat dobije pravo da gradi i komercijalne objekte nije sporan“, ocenjuje Dobrašinović, dodajući da je u stvari sporna procedura koja nije poštovana.

On ističe da je iz poznatih podataka, kojih nema puno zbog netransparentnosti postupka, bez ikakvih konkretnih i javno dostupnih dokumenata, jasno da je država Srbija klasičan model javno-privatnog partnerstva i koncesija zaobišla i odlučila da dobije „očigledno unapred poznatog privatnog partnera. Firma koja je izabrana je osnovana u aprilu 2019. sa malo više od 5.000 dinara osnivačkog kapitala, a u junu je raspisan poziv. Jasno je da je osnovana baš za ovu namenu i deluje da je teren pripremljen za nju“, ocenjuje Dobrašinović.

Juče smo poslali zahtev Direkciji za imovinu i Ministarstvu građevine sa pitanjima zbog čega je zaobiđena procedura koju predviđa Zakon o javno-privatnim partnerstvima, kao i koje su obaveze, a koja prava privatnog investitora u ovom projektu, ali odgovor nismo dobili do zaključenja broja.

Inače, u javnom pozivu za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice „Beograd Centar“, parkinga i pratećih sadržaja koji je raspisala Direkcija 2019. godine predviđa se da država da zemlju i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima, dok partner pribavlja svu dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansira izgradnju zgrade železničke stanice, parkinga i komercijalnih sadržaja, što je po svoj prilici tržni centar.

Zanimljivo je i da privatni partner treba da da i idejno rešenje za zgradu stanice, pa je moguće i da se menja urbanistički projekat.

Inače urbanistički projekat je ovih dana izložen u Ministarstvu građevine (do 25. januara).

Privatni partner koji će graditi po svoj prilici zgradu železničke stanice je firma bez zaposlenih.

Iako je vlasnik firme kiparsko preduzeće istog imena, nekoliko članova nadzornog odbora su direktori u preduzećima iz holdinga PSP Farman, koji se nalazi u vlasništvu biznismena Branislava Grujića poznatog po građevinskim projektima u Rusiji, ali i izgradnji bloka Vest 65 na Novom Beogradu.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore, ističe da već dugo država pokušava da nađe rešenje za finansiranje gradnje stanice Prokop i da je pronalazak investitora dobra stvar.

„To se može ostvariti samo javno-privatnim partnerstvom, gde će privatnik finansirati izgradnju, a deo prostora će pripasti državi, a komercijalni deo njemu da ostvaruje prihode. Inače, koliko znam bilo je teško naći nekog da finansira projekat, jer je Prokop udaljen od centra grada, slabo je povezan saobraćajno i deluje da će jedini posetioci biti putnici koji tuda budu putovali. Da podsetimo da Prokop nema rampu za utovar automobila na autovoz i da je stanica za Bar na Topčideru. Inače mislim da je jako loše rešenje izmeštanje glavne železničke stanice i da svako ko je putovao po Evropi mogao da vidi da se železničke stanice nalaze u centru grada. Sada ljudi ne znaju ni gde je stanica, ni odakle treba da putuju“, ocenjuje Rodić, dodajući da nema informacije da li je izbor ponuđača sproveden po zakonu.

Stefan Nemanja je zaslužio spomenik, ali nije zaslužio da arapski investitori u Beograd na vodi određuju da on u ruci ne sme da nosi krst!!https://t.co/8AeNfTtCvY

— Stranka slobode i pravde (@SlobodaIPravda) January 26, 2021

"NOVOSTI" SAZNAJU: Beograd dobija još dva spomenika


ZAMENIK gradonačelnika Beograda Goran Vesić otkrio je za Novosti da Beograd dobija još dva značajna spomenika.
Naime, Vesić je prilikom obilaska spomenika Stefanu Nemanji sa našom ekipom, a uoči svečanog otvaranja koje je zakazano za večeras u 20 sati, otkrio da će prestonica dobiti još dva spomenika posvećena velikanima iz loze Nemanjića.

Beograd će najpre dobiti spomenik Despotu Stefanu Lazareviću, koji je pripadao lozi Nemanjića po majci, a u vreme čije vladavine je Beograd postao srpska prestonica.

Drugi velikan iz loze Nemanjića koji će dobiti spomenik u Beogradu, jeste kralj Dragutin, koji je, kako Vesić ističe, vrlo značajan za naš glavni grad.

-Mi se ponekad ponašamo kao da naša istorija počinje od 1804. godine. Međutim, Srbija ima veličanstven srednji vek, koji se mora poštovati i mora se znati. Upravo zato se ovde na spomeniku Stefanu Nemanji, između ostalog, nalazi i rodoslov Nemanjića, koji naša deca treba da znaju-istakao je Vesić za Novosti

Kirko Skaddeng wrote:Meni kod mača upada u oči to što se mač nikada, ni zbog čega (osim, šta ja znam, da ti neko nabacuje, za opkladu, koturove na mač), ne drži tako i stav tela izgleda sa mačem potpuno neprirodno. 

Kirko Skaddeng wrote:Meni kod mača upada u oči to što se mač nikada, ni zbog čega (osim, šta ja znam, da ti neko nabacuje, za opkladu, koturove na mač), ne drži tako i stav tela izgleda sa mačem potpuno neprirodno. Sa krstom je figura imala nekakvu unutrašnju konzistenciju a od verzije sa mačem me bole oči, očekujem da vidim nešto drugo a umesto toga imam...ovo.