feminizam i prikljucenija

Oglasila se Biljana Srbljanović o SILOVANJU glumice: “Da je Milena upisala neki POŠTEN fakultet…”
Ona je na Facebooku objavila post u kojem je objasnila zašto je pogrešno svaljivanje krivice na žrtve

“Seksualni zločin, a posebno silovanje, ovo je veoma važno razumeti, nije seks. On je nasilje koje za sredstvo ima polni odnos, neželjeni i nedozvoljeni dodir, bludne radnje koje nisu sebi svrha: silovatelj pre svega vrši nasilje nad ličnošću žrtve, podmukli atak na njenu dušu i biće, na njenu ljudsku vrednost, poništavanje svega što ona predstavlja kao osoba.

Sada se treba setiti da su u ‘školu’ Miodraga Aleksića, upisivana deca koje je on lično, svojom rukom, birao između stotina i stotina mališana, uzrasta već od samo pet ili šest godina. On je tu decu onda uzimao pod svoje, odgajao ih, uzgajao, zalivao, pratio kako rastu, oblikovao, mesio, menjao im psihu i strukturu ličnosti, oblik ponašanja, godinama, strpljivo, iz najmračnijih pobuda, čekao da napupe, da još malo pa skoro skroz sazru, da bi ih, u trenucima njihove najveće ranjivosti i potpunog poverenja, najstrašnije izdao, najbolnije povredio, najmonstruoznije napao. On je, obljubom devojčica koje su ga godinama gledale kao očinsku figuru i osobu od najvećeg autoriteta u njihovim životima i to na način da ga poštuju i cene više od samih roditelja, decu izdao na najmonstruozniji način.

Da je Milena Radulović upisivala prava ili medicinu, neki ‘pošteni’ fakultet, za koji se od svog petog razreda osnovne spremala, pa je ‘učitelj’ koji je imao presudni uticaj na nju svih tih šest godina, napadne tokom časa rimskog prava ili biologije, dok su ostala deca vežbala u susednoj sali, a ona bila zatvorena u kancelariji čoveka koji je i očinska figura i autoritet i osoba od koje joj, u tom momentu, zavisi sve, da li bi iko rekao – pa htela si da studiraš prava, htela si da budeš lekarka, šta se žališ, šta si mislila, da to može da prođe bez silovanja? Pitati devojku koju je, sa sedamnaest godina, sa predumišljajem, više puta silovao čovek od šezdeset godina, a što se nisi bunila, što si se u školu vraćala, je bolesno. Recite to sebi glasno: ona je imala sedamnaest godina, on šezdeset. On je pripremao da u ćutnji trpi zločin, od njene jedanaeste godine. Ponovite to nekoliko puta. Pa onda, ako opet isto pitate, shvatite da ste deo te bolesti”.

Biljana Sbljanović je napisala i da je užasava krivljenje roditelja, jer roditelji su, zapravo, takođe žrtve, oni su “ona prva instanca koju predator zgazi, on roditelje zavede, kao ličnost od ugleda i autoriteta, kao cenjen pedagog na poziciji vrhunske moći”. Ona je dodala i da je laž da su svi sve znali:

Njima mediji, javnost, čaršija i sam Aleksić govore da je Mika ‘učitelj starog kova’, onaj kod koga se zna red, koji je svoje metode nasledio od babe, iz vremena kad je ‘sve bilo bolje’. Roditeljima to deluje kao utočište, kao sklonište u doba kada im se čini da se sve drugo raspada, kada im i gotovo celokupno naše društvo nameće beslovesne ‘tradicionalne vrednosti’, koje nisu ni vrednosti niti su tradicija, već su instrument opresije, stajanja nogom zavrat ljudima koji u moralno zapuštenom društvu ne znaju kome da se okrenu.

Eto kako roditelji poveruju da je normalno da daju dete u sredinu u kojoj vlada nametanje principa najsurovijeg patrijarhata, bespogovornog poštovanja vodje, guranja dece u parareligijske modele, u neravnopravnu podelu polova, otimanje prava da dete bude dete, obavezno oblačenje devojčica u suknje, obavezna molitva za početak i kraj časa glume, kult ličnosti o čijim bi moralnim vrednostima, samo da je društvo drugačije, svako normalan morao da se zapita. Onda kreće odstranjivanje roditelja, odvajanje dece od sigurnosti porodice, suptilno, a sistematsko i smišljeno metodično ubedjivanje da je njihov odnos ‘sa Mikom’ tajna, da roditelji ne treba da znaju za to, predator se obrušava na slabašni dečiji karakter u povoju, on najpre uništi ličnost deteta, ponižava ga, vređa, kažnjava i ruši, pa kada ga potpuno poništi, onda mu podilazi ubedjujući dete da uopšte i nije dete, nego ‘mali čovek’, da ima pravo na svoje tajne sa ‘Mikom’, o kojima mama i tata ne smeju ni da ga pitaju. Eto kako to roditelji nisu znali, jer nisu ni mogli da znaju.

Prezir prema čoveku koji se vucarao s Tigrovima

I laž je da su ‘svi sve znali, ali su ćutali’.Mnogo nas je koji smo često i jasno govorili protiv ove ‘škole’, protiv tog nehumanog i nepedagoškog načina ‘rada’, protiv maltretiranja i indoktrinacije dece, ja evo, poslednji put sad u junu, baš tokom prijemnog ispita. Ali je očigledno da niko, ali izgleda baš niko, nije znao za razmere ovog zločina. Moj prezir prema Aleksiću i kritika postojanja i uticaja njegove sekte, zasnivala se pre svega na osudi te lažne pedagogija, na onome što sam ja videla kao zlostavljanje dece, na njihovom psihičkom iscrpljivanju, na prihvatanju surove, a arbitrarne discipline, na naredbe, postupke i ponašanje ‘Mike’ koji najviše podsećaju na ustrojstvo opasne sekte. Priznajem da se moj prezir zasnivao i na samom ideološkom stavu: nikada mi nije bilo normalno to što je ne samo prihvatljivo, nego i društveno poželjno, čak prestižno, da dečiju školu bilo čega drži čovek koji je bio lični Arkanov reditelj i veran pratilac njegovih paravojnih pohoda u Hrvatskoj, koji je te pohode snimao, o kojima je sa ponosom govorio, u čijoj video-arhivi mogu samo da zamislim kakvih užasa može da ima.

Deluje kao potpuno logično da ne želiš da ti dete ni minut nasamo boravi sa čovekom koji se vucarao sa ‘Tigrovima’, logično bi bilo da to svoje dete uhvatiš za ruku i kažeš mu da beži bez osvrtanja, pa da mu, kad malo poraste, objasniš da ima ljudi i neljudi, da je ovde bio rat i da su mnogi medju nama radili užasne stvari. Ali, društvo koje se čak ni prema tome nije jasno postavilo, koje decenijama kasnije polemiše o ‘ljudskom pravu’ na ratni zločin, normalizuje taj paraetički poredak, uverava te da je sve ok, da je sve dobro, da ti je dete sigurno u rukama “učitelja” koji je možda malo strog, malo više insistira na ‘starim vrednostima’, ali će ti očeličiti, vaspitati i obrazovati dete, jer je cenjen, uvažavan, poštovan i slavan upravo zbog svega toga.

Ipak, bukvalno ne poznajem nikoga ko je pojma imao o seksualnom nasilju i čitavoj toj najmonstruoznijoj dimenziji ovog perfidnog čoveka. Sa zaprepašćenjem sam pročitala Mileninu ispovest, zapanjena sam belo gledala u ekran, dok mi nije, sa ozbiljnim zakašnjenjem sinulo – pa da. Sve sada dobija smisao. Taj strašni metod funkcionisanja sekte uopšte nije bio iz ideoloških razloga, ta ideologija, ta lažna tradicionalnost, ta patrijarhalna neravnopravnost, zapravo bila samo paravan, samo još jedno sredstvo i samo mehanizam prikrivanja pravog zločina, onog iz samog srca tame”.

Pelikán Elvtárs 8 @kazi_tibi
Jan 17
nema ko nas nije zajebo od dafine i jezde do komsinice koja valja šangajski paročistač ali kako se pojavi silovana žena e tu cudesno postajemo granitne stene informisanosti i nenaivnosti i tu cemo da postavimo mi neka pitanja da vidimo mi sta se valja iza brda isto takođe marš

bemty wrote:ha!

a i biki zbilja odlicna, sad sam procitala.

Vojin Ražnatović, sin Željka Ražnatovića Arkana oglasio se ovim povodom. Naime, on je na svom Instagramu napisao da je pohađao njegovu školu glume, i da je trpio teške uvrede.

“Pohađao sam i ja školu Mike Aleksića. Čovek je bio toliko strog, da smo se brat i ja više bojali njega nego sopstvenog oca. Evo jedne anegdote: 1993. Atelje 2012. Beograd”, počeo je Ražnatović.

“Kao strastveni fan Prvog svetskog rata, bila mi je čast da budem deo naše kultne predstave “Sveti Georgije Ubiva Aždahu”. Tokom same premijere, pokušavao sam da ne gledam u prvi red, jer sam znao da mi tamo sede otac, brat i Mika Aleksić. Kada se predstava završila, svi su mi čestitali, a Mika mi samo šapne: “Vidimo se na času”. Kad sam došao posle 3 dana na čas, Mika je sačekao da svi dođu (čak i one koji zakasne) i onda je krenuo sa takvim psovkama i uvredama, da sam ja bio u šoku da moj otac, jedan Arkan, tako u životu nije nekog isprizivao. Čak ni dete od 8 godina”, dodao je Vojin.

On se prisetio i uvreda koje mu je Aleksić tada uputio:

“Some jedan glupi, usporeni mesečaru. Trebao sam Nikolu da ubacim umesto tebe. Obrukao si nas sve. Sad bi te vodom polio. Marš na umivanje”.

“Drao se punih 10 minuta. Posle časa su mi prilazili svi studenti da me teše i grle. Mika je meni suzbio volju i ljubav za tom glumom, za sva vremena. Devojke koje su rešile da izađu u javnost, najhrabrija su stvorenja u Srbiji!”, napisao je Vojin.

https://preokret.info/index.php/2021/01/18/ispovjest-arkanovog-sina-mike-sam-se-bojao-vise-nego-oca-djevojke-koje-su-progovorile-su-najhrabrija-bica-u-srbiji/

bemty wrote:odlican i tibor jona:

Ljudi čekaju po pet godina da im JKP zelenilo i groblja u nekom timočkom mladenovcu isplati platu i svo vreme idu na posao ali zašto zena nije na vreme prijavila silovanje
Ljudi slikaju glasacke listice i pokazuju da dobiju kilo ulja i rolnu toaleta ali sto je problem odmah reci?
Ljudi idu ispred suda da viču ua porodici mrtvog kolege koja samo traži pravdu za mrtvog sina ali čega se plaši glumica ?
Ljudi 15 godina žive bez pitke vode i cute ali zašto glumica ne izadje odma u javnost.
Ljudima dvajs i kusur godina nestaju bebe i nikom nista ali sto je problem da se kaže da je neko silovo.
Sumasišateljnog silovatelja koji je zenu silovao pa oshishao nozem predstavljaju na tv u prime time-u kao i citiram "vojnika pravde" ali čega se boji glumica, sto ne kaže javno.
Vec dvesta godina ne znamo ko je ubio novinarku Vujasinovic ali glumica nesto kalkulise sa prijavom.
Sudstvo je Pahomijeve zrtve 14 (slovima: cetrnaest) puta teralo da svedoce i suocavalo sa vladikom, ali sto nije glumica na vreme prijavila.
Zena ministra izadje da prica kako sudovi rade u korist njenog mocnog supruga i uzimaju joj decu ali glumica nema čega da se boji.
Neko strelja dvoje gardista u sred kasarne i dan danas ne znamo ko, njih u medjuvremenu proglase za pedere narkomane maloumnike ali glumica da se ne boji
Nestane video snimak sa naplatne rampe da se nikad ne pojavi ali sto bi se glumica plasila da sve kaže
Ljudi podvode cerke i žene lokalnom satrapu za posao od 300€ ali čega se plaši glumica?
Ljudi dobiju otkaz jer su izneli dokaze o malverzacijama u svojoj firmi i niko od kolega ne sme nista da kaže ali sto se plaši glumica
Sve moralna gromada do moralne vertikale, sve epska kičma do još epskije kičme, sve primer hrabrosti do etalona ljuckosti. Pa to sišlo sa Olimpa ljudskog maksimuma da pita izvinte a što žena ćuti, što nije sledila njihove primere kako se ustaje protiv nepravde.

buffalo bill wrote:

Vojin Ražnatović, sin Željka Ražnatovića Arkana oglasio se ovim povodom. Naime, on je na svom Instagramu napisao da je pohađao njegovu školu glume, i da je trpio teške uvrede.

“Pohađao sam i ja školu Mike Aleksića. Čovek je bio toliko strog, da smo se brat i ja više bojali njega nego sopstvenog oca. Evo jedne anegdote: 1993. Atelje 2012. Beograd”, počeo je Ražnatović.

“Kao strastveni fan Prvog svetskog rata, bila mi je čast da budem deo naše kultne predstave “Sveti Georgije Ubiva Aždahu”. Tokom same premijere, pokušavao sam da ne gledam u prvi red, jer sam znao da mi tamo sede otac, brat i Mika Aleksić. Kada se predstava završila, svi su mi čestitali, a Mika mi samo šapne: “Vidimo se na času”. Kad sam došao posle 3 dana na čas, Mika je sačekao da svi dođu (čak i one koji zakasne) i onda je krenuo sa takvim psovkama i uvredama, da sam ja bio u šoku da moj otac, jedan Arkan, tako u životu nije nekog isprizivao. Čak ni dete od 8 godina”, dodao je Vojin.

On se prisetio i uvreda koje mu je Aleksić tada uputio:

“Some jedan glupi, usporeni mesečaru. Trebao sam Nikolu da ubacim umesto tebe. Obrukao si nas sve. Sad bi te vodom polio. Marš na umivanje”.

“Drao se punih 10 minuta. Posle časa su mi prilazili svi studenti da me teše i grle. Mika je meni suzbio volju i ljubav za tom glumom, za sva vremena. Devojke koje su rešile da izađu u javnost, najhrabrija su stvorenja u Srbiji!”, napisao je Vojin.

https://preokret.info/index.php/2021/01/18/ispovjest-arkanovog-sina-mike-sam-se-bojao-vise-nego-oca-djevojke-koje-su-progovorile-su-najhrabrija-bica-u-srbiji/

TRPELI SMO, BILI SU JAKO MOĆNI... Šokantna ispovest glumice koja je zbog Mike Aleksića završila na crnoj listi!
V.V.S.

18. 01. 2021. u 14:50

ZABRANJIVAO je smejanje pola sata pre predstave u glumačkom klubu. Za vreme bombardovanja pojavio se u uniformi i rekao: "Ja sam vaš komandant, vi ste moja vojska. Mi smo u ratnom stanju, sada imate da slušate vašeg komandanta."
Naša radna obaveza je bila da čistimo pozorište, da ribamo, renoviramo, kuvamo kafe. To više nije bilo pozorište, pogotovo ne dečje...

Ovako opisuje deo atmosfere u Malom pozorištu "Duško Radović" glumica Aleksandra Anđelković, tokom dve godine upravljanja Mike Aleksića kućom:

- Bila sam vođa pokreta da se smeni Mika Aleksić, tadašnji upravnik Malog pozorišta "Duško Radović". Organizovala sam potpisivanje peticije, okupljanje kolega oko inicijative da ode sa tog mesta zbog jako lošeg odnosa prema zaposlenima.

Sve to dešavalo se u novembru 2000-te, kada je sa još dvanaest kolega (od dvadeset članova ansambla) izašla pred novinare i obelodanila da Aleksića više ne žele da vide na tom mestu.

- U to vreme četvoro gumaca (Jelena Tinska, Rada Plećaš, Goran Balančević i Dragana Mrkić) dalo je otkaz, a skoro pola tehnike napustilo pozorište zbog psihičkog maltretiranja, vređanja i katastrofalnog odnosa prema ljudima. Meni je, lično, pretio. Smanjio mi je platu 30 posto zbog neposlušnosti, insinuirao da on zna da je moj muž, navodno, poslao neke ljude da ga biju. A to apsolutno nije tačno, moj muž nema veze s njim, niti je učestvovao u bilo čemu. Ja sam mu odgovorila: "Znaš šta, ako treba neko da te bije ja ću to lično da uradim, a ne da šaljem batinaše na tebe. Ipak, time mi je stavio do znanja da moju porodicu, na neki način, može da uništi...

Naša sagovornica ističe da su svi koji su u to vreme otišli iz teatra za najmlađe doživeli neka maltretiranja. Vikanje, vređanje, pretnje... Zato je sa potpisima kolega Aleksandra otišla u Udruženje dramskih umetnika, sindikat, pa kod Gorice Mojović u Skupštinu grada Beograda:

- Išla sam kod svih tražeći podršku i pomoć, informisala sam ih šta se dešava u pozorištu i na koji način se tretiraju ljudi. Onda sam napisala pismo Gradu, sa kolegama koji su prihvatili da učestvuju u tome. Imali smo potpuno razumevanje, organizovan je i sastanak. Ali, kad je razrešen, Aleksić je uradio još jednu monstruoznu stvar da bi se nam se osvetio: njegova žena Biljana Mašić, (koja je kod nas honorarno radila kao glumica sa nekim svojim studentima), tužila je pozorište za neisplaćivanje glumačkih honorara. A Aleksić je te honorare odobravao, lično. I nije plaćao....

U nastavku priče, Anđelkovićeva otkriva da je pozorište izgubilo spor. Račun je bio blokiran nekoliko meseci i za to vreme zaposlei nisu dobijali plate.

- Trpeli smo, dakle, sve dok se sav taj novac od tužbe nije slio u njihove džepove. Bili su jako moćni...

Na pitanje ako su sve to činjenice, kako je moguće da se o tome nije znalo u široj javnosti, niti su glavni akteri snosili posledice, glumica "Radovića" odgovara:

- Moguće je. Posle toga što sam radila, nisam mogla da dobijem ni jednu jedinu ulogu na televiziji ili filmu! Bila sam izbrisana, na crnoj listi. To me prati i do današnjih dana. Snimuckala sam neke gluposti, ali nešto veće, bože sačuvaj! I svi njegovi puleni - glumci, reditelji, producenti - znali su da kad se ja pojavim na kastingu, nema me, ne postojim...

BIOGRAFIJA
ALEKSANDRA Anđelković je rođena 1965. godine u Beogradu. Završila je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prosefora Arse Jovanovića 1989. godine. Igrala je u predstavama: "Vojcek", "Strah od vernosti", "Orestija", "Veštice iz Salema", "Žabar", "Ćelaca pevačica". Od 1991. je stalni član Malog pozorišta "Duško Radović".

bemty wrote:odlican i tibor jona:

Ljudi čekaju po pet godina da im JKP zelenilo i groblja u nekom timočkom mladenovcu isplati platu i svo vreme idu na posao ali zašto zena nije na vreme prijavila silovanje
Ljudi slikaju glasacke listice i pokazuju da dobiju kilo ulja i rolnu toaleta ali sto je problem odmah reci?
Ljudi idu ispred suda da viču ua porodici mrtvog kolege koja samo traži pravdu za mrtvog sina ali čega se plaši glumica ?
Ljudi 15 godina žive bez pitke vode i cute ali zašto glumica ne izadje odma u javnost.
Ljudima dvajs i kusur godina nestaju bebe i nikom nista ali sto je problem da se kaže da je neko silovo.
Sumasišateljnog silovatelja koji je zenu silovao pa oshishao nozem predstavljaju na tv u prime time-u kao i citiram "vojnika pravde" ali čega se boji glumica, sto ne kaže javno.
Vec dvesta godina ne znamo ko je ubio novinarku Vujasinovic ali glumica nesto kalkulise sa prijavom.
Sudstvo je Pahomijeve zrtve 14 (slovima: cetrnaest) puta teralo da svedoce i suocavalo sa vladikom, ali sto nije glumica na vreme prijavila.
Zena ministra izadje da prica kako sudovi rade u korist njenog mocnog supruga i uzimaju joj decu ali glumica nema čega da se boji.
Neko strelja dvoje gardista u sred kasarne i dan danas ne znamo ko, njih u medjuvremenu proglase za pedere narkomane maloumnike ali glumica da se ne boji
Nestane video snimak sa naplatne rampe da se nikad ne pojavi ali sto bi se glumica plasila da sve kaže
Ljudi podvode cerke i žene lokalnom satrapu za posao od 300€ ali čega se plaši glumica?
Ljudi dobiju otkaz jer su izneli dokaze o malverzacijama u svojoj firmi i niko od kolega ne sme nista da kaže ali sto se plaši glumica
Sve moralna gromada do moralne vertikale, sve epska kičma do još epskije kičme, sve primer hrabrosti do etalona ljuckosti. Pa to sišlo sa Olimpa ljudskog maksimuma da pita izvinte a što žena ćuti, što nije sledila njihove primere kako se ustaje protiv nepravde.