Home
by Vilmos Tehenészfiú Fri Dec 04, 2020 2:31 amNe treba mi Todor da mi kaže kako je moj deda školovao svoje sinove.
feminizam i prikljucenija
- Posts : 7666
Join date : 2020-03-05
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
disident
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
Meni je deda pričoVilmos Tehenészfiú wrote:Ne treba mi Todor da mi kaže kako je moj deda školovao svoje sinove.
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 7666
Join date : 2020-03-05
Meni deda, tebi tviter. Sve to ima svoje.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
naučno istraživanje= tnjiter
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 7666
Join date : 2020-03-05
Pa ne, ja ti kažem da su seljaci prodavali zemlju da bi im se deca školovala čak i u vreme SFRJ, ti mi odgovaraš da je Todor Kuljić pisao o socijalnoj pokretljivosti, koju ja nisam ni spomenuo. Jeste, slažem se da je socijalna pokretljivost bila daleko bolja u SFRJ, posebno odmah posle II svetskog rata, kada je davano mnogo stipendija na fakultetima koji su obrazovali deficitarne kadrove. Ali ne zaboravi jednu stvar: kada pošalješ dete iz sela na školovanje, prvo ga pošalješ u grad u gimmaziju (a pošto tada prigradski saobraćaj nije postojao, treba da mu plaćaš sobu u gradu + hranu+ knjige), pa onda na fakultet koji daje stipendiju koja pokriva dom i hranu u domu, ali ne i knjige i ostale troskove. Dakle seljak je morao 8 godina da snosi odredjene troškove za svako dete, a ako je slao dvoje ili troje dece, onda je bilo godina kada množiš troškove sa dva ili tri. Uzmi u obzir da mu prihodi nisu konstantni, bude sušna godina, udari grad, i tako dalje. I onda razumeš zašto je prodavao zemlju.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
Stim sto si preskocio prvi korak a to je tvoje da je nekad bilo isto ko i sada, a zapravo nije. Danas seljak ne moze i ne skoluje decu cak i ako je spreman na zrtvovanje i prodaju zemlje.Vilmos Tehenészfiú wrote:Pa ne, ja ti kažem da su seljaci prodavali zemlju da bi im se deca školovala čak i u vreme SFRJ, ti mi odgovaraš da je Todor Kuljić pisao o socijalnoj pokretljivosti, koju ja nisam ni spomenuo. Jeste, slažem se da je socijalna pokretljivost bila daleko bolja u SFRJ, posebno odmah posle II svetskog rata, kada je davano mnogo stipendija na fakultetima koji su obrazovali deficitarne kadrove. Ali ne zaboravi jednu stvar: kada pošalješ dete iz sela na školovanje, prvo ga pošalješ u grad u gimmaziju (a pošto tada prigradski saobraćaj nije postojao, treba da mu plaćaš sobu u gradu + hranu+ knjige), pa onda na fakultet koji daje stipendiju koja pokriva dom i hranu u domu, ali ne i knjige i ostale troskove. Dakle seljak je morao 8 godina da snosi odredjene troškove za svako dete, a ako je slao dvoje ili troje dece, onda je bilo godina kada množiš troškove sa dva ili tri. Uzmi u obzir da mu prihodi nisu konstantni, bude sušna godina, udari grad, i tako dalje. I onda razumeš zašto je prodavao zemlju.
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 37659
Join date : 2014-10-27
moj pradeda stevan je stalno mom deda mirku nabijao na nos da ga je iskolovao glede toga sto moja baka nije bila "miradzijka". deda mirko je to dozlogrdilo pa je uzeo neki sitan kredit i dosao u poskurice i odbrojao pradedi tacno koliko mu je bio "duzan".
inace pradeda je dedi ostavio znacajno manje nego deda-stricu zato sto je ovaj, to jest deda, otisao u grad i sada "ima". mislim SFRJ je omogucila jednu vrstu emancipacije od sitne tiranije "oca porodice". istini za volju to je proces koji je vec poceo u kraljevini i to srbiji i koji je proizvod modernosti.
inace pradeda je dedi ostavio znacajno manje nego deda-stricu zato sto je ovaj, to jest deda, otisao u grad i sada "ima". mislim SFRJ je omogucila jednu vrstu emancipacije od sitne tiranije "oca porodice". istini za volju to je proces koji je vec poceo u kraljevini i to srbiji i koji je proizvod modernosti.
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 7666
Join date : 2020-03-05
Nisam preskočio ništa. Da je moj deda bio nadnicar, i dalje bi bio seljak ali ne bi imao zemlju u vlasnistvu da proda, pa samim tim ne bi ni školovao decu. Priča je bila o tome da danas u Poljskoj, ako imaš nula početnih uslova možeš da se jebeš - iako se danas generalno živi bolje nego pre recimo 30 godina. Ja sam na to rekao da su početni uslovi bili uvek bitni, čak i u socijalizmu, čak i u SFRJ u kojoj se živelo bolje, i naveo primer.disident wrote:Stim sto si preskocio prvi korak a to je tvoje da je nekad bilo isto ko i sada, a zapravo nije. Danas seljak ne moze i ne skoluje decu cak i ako je spreman na zrtvovanje i prodaju zemlje.Vilmos Tehenészfiú wrote:Pa ne, ja ti kažem da su seljaci prodavali zemlju da bi im se deca školovala čak i u vreme SFRJ, ti mi odgovaraš da je Todor Kuljić pisao o socijalnoj pokretljivosti, koju ja nisam ni spomenuo. Jeste, slažem se da je socijalna pokretljivost bila daleko bolja u SFRJ, posebno odmah posle II svetskog rata, kada je davano mnogo stipendija na fakultetima koji su obrazovali deficitarne kadrove. Ali ne zaboravi jednu stvar: kada pošalješ dete iz sela na školovanje, prvo ga pošalješ u grad u gimmaziju (a pošto tada prigradski saobraćaj nije postojao, treba da mu plaćaš sobu u gradu + hranu+ knjige), pa onda na fakultet koji daje stipendiju koja pokriva dom i hranu u domu, ali ne i knjige i ostale troskove. Dakle seljak je morao 8 godina da snosi odredjene troškove za svako dete, a ako je slao dvoje ili troje dece, onda je bilo godina kada množiš troškove sa dva ili tri. Uzmi u obzir da mu prihodi nisu konstantni, bude sušna godina, udari grad, i tako dalje. I onda razumeš zašto je prodavao zemlju.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 7666
Join date : 2020-03-05
Ne znam iz kog kraja su tvoji, ali u selu mojih je tradicija bila da otac sinu prepušta upravu pokućstvom kad sin zasnuje porodicu.boomer crook wrote:moj pradeda stevan je stalno mom deda mirku nabijao na nos da ga je iskolovao glede toga sto moja baka nije bila "miradzijka". deda mirko je to dozlogrdilo pa je uzeo neki sitan kredit i dosao u poskurice i odbrojao pradedi tacno koliko mu je bio "duzan".
inace pradeda je dedi ostavio znacajno manje nego deda-stricu zato sto je ovaj, to jest deda, otisao u grad i sada "ima". mislim SFRJ je omogucila jednu vrstu emancipacije od sitne tiranije "oca porodice". istini za volju to je proces koji je vec poceo u kraljevini i to srbiji i koji je proizvod modernosti.
Što se nasledstva tiče, deca “gradjani” seli i dogovorili se da se odreknu u korist brata koji je ostao na selu. Jedini komentar koji sam u tom smislu čuo bio je “mi smo naš deo potrošili na školu”. Pošteno.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
Moj cale je sin istog takvog nadnicara bezemljasa, pa mu je SFRJ dala sansu da se skoluje, istina nije uspela da da svima. Al da se manemo tih anegdotalnih primera, ko sto rekoh, podaci su po tom pitanju jasniVilmos Tehenészfiú wrote:Nisam preskočio ništa. Da je moj deda bio nadnicar, i dalje bi bio seljak ali ne bi imao zemlju u vlasnistvu da proda, pa samim tim ne bi ni školovao decu. Priča je bila o tome da danas u Poljskoj, ako imaš nula početnih uslova možeš da se jebeš - iako se danas generalno živi bolje nego pre recimo 30 godina. Ja sam na to rekao da su početni uslovi bili uvek bitni, čak i u socijalizmu, čak i u SFRJ u kojoj se živelo bolje, i naveo primer.disident wrote:
Stim sto si preskocio prvi korak a to je tvoje da je nekad bilo isto ko i sada, a zapravo nije. Danas seljak ne moze i ne skoluje decu cak i ako je spreman na zrtvovanje i prodaju zemlje.
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 37659
Join date : 2014-10-27
Vilmos Tehenészfiú wrote:Ne znam iz kog kraja su tvoji, ali u selu mojih je tradicija bila da otac sinu prepušta upravu pokućstvom kad sin zasnuje porodicu.boomer crook wrote:moj pradeda stevan je stalno mom deda mirku nabijao na nos da ga je iskolovao glede toga sto moja baka nije bila "miradzijka". deda mirko je to dozlogrdilo pa je uzeo neki sitan kredit i dosao u poskurice i odbrojao pradedi tacno koliko mu je bio "duzan".
inace pradeda je dedi ostavio znacajno manje nego deda-stricu zato sto je ovaj, to jest deda, otisao u grad i sada "ima". mislim SFRJ je omogucila jednu vrstu emancipacije od sitne tiranije "oca porodice". istini za volju to je proces koji je vec poceo u kraljevini i to srbiji i koji je proizvod modernosti.
Što se nasledstva tiče, deca “gradjani” seli i dogovorili se da se odreknu u korist brata koji je ostao na selu. Jedini komentar koji sam u tom smislu čuo bio je “mi smo naš deo potrošili na školu”. Pošteno.
ja sam pokusao nekako da docaram, kroz anegdotalnu pricu o mom dedi (sumadija), da je novac potrosen na skolovanje znacajno manji od onoga koji dobije onaj koji ostaje na selu. mislim da nije to imperativ kod odricanja iako ga tako dozivljavaju sami akteri. niko tu ne laze ali kada bi se zaista novac investiran u skolovanje sracunao bilo bi jasno da "seljak" nominalno dobija vise. medjutim "gradjanin" narocito ako je fakultetski obrazovan ima pristup "udobnijem" zivotu.
moju baku njeni nisu skolovali dalje od gimnazije pa se ona odrekla svog dela imanja u korist najmladje sestre koja se nije odselila od roditelja i koja je imala problematican brak. jednostavno logika je bila da je ona sada u beogradu i da se udala za "doktorica" pa eto njoj ne treba. nije to jednostavna podela gde se sracunava u koga je investirano vec i pitanje toga ko zeli da ostane s roditeljima i na zemlji i kome sta treba.
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 37659
Join date : 2014-10-27
inace "seljak" je zavideo mom dedi "gradjaninu" posto je ovaj veliki doktor u beograd pa pukovnik pa dobio stan pa ima doktorat pa putuje i usavrsava se i sve to iz opanaka u kojima je dosao (doslovce) na studij. mislim poenta je da mom dedi nije nista trebalo od njegove ocevine.
sudbina je htela da umre pre svog oca, mog pradede, i da ga samim tim nije ni nasledjivao. pradeda je od zemlje ostavio mom ujaka nesto zemlje a mojoj kevi nista posto je zensko (da se vratimo na temu topica) i to je bilo to.
sudbina je htela da umre pre svog oca, mog pradede, i da ga samim tim nije ni nasledjivao. pradeda je od zemlje ostavio mom ujaka nesto zemlje a mojoj kevi nista posto je zensko (da se vratimo na temu topica) i to je bilo to.
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Guest
Pradeda je školovao dedu na pravnom faksu 30ih delom i tako što je prodavao zemlju, koliko je bilo potrebno, mada je bio je malo imućniji seljak, "mašinac", pa je imao nešto novca i mimo zemlje. Pošto je deda bio jedinac, dovoljno dobar đak i bez namere da se bavi seoskim radom, oni su uložili imovinu u dalje školovanje. Baka, dedina buduća žena se školovala u školi u Korenici, ona i mlađa sestra su se tako školovale dok je njihov brat u suštini ostao kući i uz to malo zemlje što su imali. One su posle dolazile u selo tokom leta, kad su htele, uvek su imale tu slobodu i bile najtoplije primljene ali formalno nisu imale udeo u imovini, s tim da ne znam kako je to rešeno. Baba-tetka je završila u Zagrebu posle rata, moju baku je rat doneo u Šabac.
Drugi deda je došao na zanatsko školovanje u Šabac, tu je ostao i "udao" se. Baba je, kao i njene braće i sestre, dobila dovoljan komad zemlje na periferiji Šapca od svog oca (koji je to nasledio od svog oca) da imaju plac da se skuće i da rade nešto u gradu, ne i za ikakav poljoprivredni rad. I dva dvorišta sa obe strane mog su zemlja sestara moje bake, gde su muževi došli na tu(đu) zemlju i zasnovali porodice.
Drugi deda je došao na zanatsko školovanje u Šabac, tu je ostao i "udao" se. Baba je, kao i njene braće i sestre, dobila dovoljan komad zemlje na periferiji Šapca od svog oca (koji je to nasledio od svog oca) da imaju plac da se skuće i da rade nešto u gradu, ne i za ikakav poljoprivredni rad. I dva dvorišta sa obe strane mog su zemlja sestara moje bake, gde su muževi došli na tu(đu) zemlju i zasnovali porodice.
- Guest
deda rođen 1900, a 1907 došao da bude služinče ili kako se već to zvalo
1934 završio trgovačku akademiju
otac rođen 1949, završio srednju školu, vanredno
hoću da rečem, mobilnost je i gore i dole
1934 završio trgovačku akademiju
otac rođen 1949, završio srednju školu, vanredno
hoću da rečem, mobilnost je i gore i dole
- Posts : 5595
Join date : 2016-01-26
За време СФРЈ па и СРЈ постојали су бесплатно становање у студентском дому, бенефицирана храна у студентској мензи, спортски објекти за студенте, факултет без школарине, итд.
Ко је у стању да очисти годину у јуну на буџету, добро је прошао. Али такви су увек релативно ретки.
Све што је требало платити су остали трошкови - џепарац и текући трошкови углавном, књиге, копије и сл. и додатна храна коју су слали са села.
Ко је у стању да очисти годину у јуну на буџету, добро је прошао. Али такви су увек релативно ретки.
Све што је требало платити су остали трошкови - џепарац и текући трошкови углавном, књиге, копије и сл. и додатна храна коју су слали са села.
_____
Burundi is an exception among other nations because it is a country which gave God first place, a God who guards and protects from all misfortune.
Burundi... opskurno udruženje 20ak levičarskih intelektualaca, kojima je fetiš odbrana poniženih i uvredjenih.
- Posts : 5853
Join date : 2012-02-10
Ne znam o kom periodu sfrj pricate. Mij cale kad je dosao da studira 47 spavao je i po parku. Bio je dom kod Vuka i ne znam gde a ostali nisu bili izgradjeni. Prrivatno je bilo tesko naci stan jer su se ljudi plasili da im ne otmu kao visak stambenog prostora tako da je nasao neku tetkinu tetku. Inace ista prica Sumadija
- Posts : 41630
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
Ајде рецимо седамдесетих, кад су ти домови већ били увелико изграђени, и свако са три чисте је могао да прибави неко уверење о имовинском стању и добије место у дому, било је места чак и за брачне парове, само моји фурали неку чисту савест и никако да сиђемо тих пола посто да упаднемо у цензус. Па ме соба коштала 600 динара месечно, од почетка до краја, само што сам сваке године становао све даље од центра и у све горим собама... ал' нисам се жалио 
. Флаша пива у Дому омладине је била 5 динара.
. Флаша пива у Дому омладине је била 5 динара._____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Posts : 7666
Join date : 2020-03-05
boomer crook wrote:
nije to jednostavna podela gde se sracunava u koga je investirano vec i pitanje toga ko zeli da ostane s roditeljima i na zemlji i kome sta treba.
Slažem se.
kapetanm wrote:Ne znam o kom periodu sfrj pricate. Mij cale kad je dosao da studira 47 spavao je i po parku. Bio je dom kod Vuka i ne znam gde a ostali nisu bili izgradjeni. Prrivatno je bilo tesko naci stan jer su se ljudi plasili da im ne otmu kao visak stambenog prostora tako da je nasao neku tetkinu tetku. Inace ista prica Sumadija
To je to, generacija mojih roditelja.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 5853
Join date : 2012-02-10
Pa da, isto sva zemlja ostala tetki koja nije učila. Ona posle rasprodala da joj sin pravi svadbu i kupi kola (posle se razveo, kola izakao)Vilmos Tehenészfiú wrote:
To je to, generacija mojih roditelja.
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
Dvadesetosmogodišnja majka dvoje maloljetne djece, žrtva je nasilja u porodici i tvrdi da joj je zbog nasilnog supruga ugrožena bezbjednost.
Žena čiji je identitet poznat redakciji Gerila.info, već nekoliko mjeseci boravi u Sigurnoj kući zbog straha za vlastitu, ali i bezbjednost svoje djece.
Ističe da je nasilni suprug u više navrata tukao, te da je morala napustiti porodično domaćinstvo.
Napadi i uvrede nisu prestali ni kada je pronašla novi stan u Banjaluci, gdje se skrasila sa kćerkom i sinom u dobi od tri i četiri godine.
Iako je zbog svega nasilni suprug prijavljen policiji, tužilaštvo je u međuvremenu obustavilo istragu, uz nevjerovatno obrazloženje o kojem ćemo nešto kasnije.
Žrtva nasilja otkriva i da njen suprug ima odlične veze u policiji, zbog brata koji je dio obezbjeđenja ministra unutrašnjih poslova Dragana Lukača.
“Jedne prilike suprug me udario u stomak, bila sam sve raščupana i otišla sam na sprat kuće, u stan gdje živi njegov brat koji je inače u obezbjeđenju Lukača. Umjesto pomoći, dobila sam odgovor koji me šokirao i rekao je: Dobro je, ne tuče te”, ispričala je u jednom dahu dvadesetosmogodišnja majka.
U Banjaluku je kako kaže došla iz Srbije, gdje joj je i porodica, ali sada je zarobljena u ovom gradu i ne može da ode, jer djeca nemaju pasoše.
Do pasoša je inače dug i iscrpljujući put kroz pravosudni sistem, odnosno postupak razvoda koji se kako stvari sada stoje, neće završiti u dogledno vrijeme.
“Godinama sam se nadala da će stvari u braku krenuti nabolje, ali bila sam slijepa, jer je bilo sve gore. U međuvremenu sam ostala i bez posla, jer mi je šefica rekla da “nikome ne trebaju ljudi koji imaju probleme”, ispričala je naša sagovornica.
Život joj je kaže, ličio na pravu noćnu moru, jer je suprug budio u gluvo doba noći, a maltretiranje je išlo do te mjere da je čak jedne prilike oduzeo lična dokumenta pod izgovorom da djeci vadi državljanstvo, a u stvari je auto od supruge prepisao na svoje ime i u potpunosti ga uništio.
O slučaju dvadesetosmogodišnje majke upoznati su svi, od policijskih stanica u Laktašima i Banjaluci, kao i nadležni centri za socijalni rad, ali izuzev pomoći prilikom smještaja u Sigurnu kuću, druge nije bilo.
Sve je, kako priča majka dvoje djece, kulminiralo u martu ove godine kada je suprug došao u iznajmljeni stan i zalupao na vrata.
“Tek što sam ušla sa djecom u stan, osjetila sam da se nešto trese kao da je napolju zemljotres, a zatim sam čula galamu. Nisam mogla da jasno razaberem riječi, ali mi je gazdarica kasnije ispričala da je suprug govorio: Otvaraj vrata, ubiću te, majku ti j….”, ispričala je nesrećna žena. Sve ovo je bilo zadokumentovano i u krivičnoj prijavi protiv nasilnog supruga.
Ubrzo je suprug prestao sa udaranjem po vratima, pa je otišao niz stepenice u ostavu gdje je, kako priča žrtva porodičnog nasilja, uzeo dvije drvene letve i napravio krst.
“Moja gazdarica je bila hrabrija od mene i stala mu je na put, dok ja nisam smjela ni otvoriti vrata, jer sam bila sa djecom unutra. Gazdarica ga je upitala šta će mu krst, a on je odgovorio da će neko umrijeti. Na kraju je sa letvama razbio staklo u namjeri da provali u kuću”, ispričala je dvadesetosmogodišnja majka.
Slučaj je prijavljen policiji, koja je odmah uhapsila nasilnog supruga i on je nekoliko dana proveo na Klinici za psihijatriju.
Međutim, ubrzo je i pušten.
Ono što je najgore u cijelom slučaju jeste da je tužilac Dalibor Vrećo obustavio krivični postupak uz nevjerovatno obrazloženje.
“Spominjao je novi zakon i druge nebuloze. Govorio je kako je za krivicu potrebno da je djelo izvršeno pred djecom, što mi takođe nije bilo jasno, jer su djeca bila tu i slušala sve, ali na sreću iza zatvorenih vrata. Zar me trebao ubiti pa da se nešto pokrene”, upitala je ogorčena majka.
Iz naredbe o obustavi istrage, koja je u posjedu naše redakcije, tužilac Dalibor Vrećo konstatuje da ono što je radio nasilnik nije prouzrokovalo psihičke posljedice ni kod naše sagovornice, niti kod njene djece?!
Tužilac Vrećo je, između ostalog, ustanovio da je za krivično djelo nasilja u porodici, neophodno da žrtva ima fizičke povrede ili pak, povredu psihičkog integriteta.
“Radnje osumnjičenog nisu bile takvog karaktera, ni intenziteta da bi dovele do povrede fizičkog ili psihičkog integriteta oštećene, a u konkretnom slučaju nisu ni dovele do takvih povreda”, navedeno je u odluci o obustavi istrage.
“S obzirom da je u konkretnom slučaju izostalo nastupanje zabranjene posljedice, nisu ostvarena bitna obilježja krivičnog djela nasilja u porodici, odnosno da djelo koje je osumnjičeni počinio nije krivično djelo”, navodi se dalje u diskutabilnoj odluci tužioca.
Iako je žrtva nasilja podnijela i žalbu na ovakvu odluku, glavni tužilac Želimir Lepir je odbacio.
Zanimljivo je da su nakon napada, majka i njeno dvoje djece smješteni u Sigurnu kuću, jer joj je ugrožena bezbjednost, ali ni to nije pomoglo nakaradnom tužilaštvu da utvrdi da je u konkretnom slučaju napad ostavio velike psihičke posljedice.
Dvadesetosmogodišnja majka već šest mjeseci boravi u Sigurnoj kući, a nedavno joj je boravak i produžen.
Međutim, jedan nedavni detalj se, ipak, izdvaja u odnosu na sve ostale.
“Bila sam u Sigurnoj kući i jedan policajac me pitao do kada ostajem što mi je bilo jako čudno. Ne znam šta da očekujem kada izađem, jer suprug ima odlične veze u policiji i pitanje je šta će biti sa mnom i sa djecom, jer ja ovdje nemam nikoga”, ispričala je ogorčena majka.
[color:4f86=rgba(24, 24, 24, 0.8)]https://www.gerila.info/novosti/prijetio-ubistvom-supruzi-koja-je-sa-djecom-zavrsila-u-sigurnoj-kuci-a-tuzilac-vreco-ga-oslobodio-odgovornosti-foto/
Last edited by disident on Mon Dec 28, 2020 7:17 pm; edited 2 times in total
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
Izgleda da je ovaj status dosao do jos medija
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 16550
Join date : 2014-11-06
jebem mater svetu
U međuvremenu sam ostala i bez posla, jer mi je šefica rekla da “nikome ne trebaju ljudi koji imaju probleme”, ispričala je naša sagovornica.
U međuvremenu sam ostala i bez posla, jer mi je šefica rekla da “nikome ne trebaju ljudi koji imaju probleme”, ispričala je naša sagovornica.
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
Aleksandra Miljević (28) iz Železnika, žrtva je porodičnog nasilja, a njen pakao, počeo je, kako tvrdi za Nova.rs, pre pet godina kada se udala za Bojana Miljevića i preselila u Banjaluku. Sa njim ima dvoje dece i prema njenim rečima, on je nju i njeno mlađe dete, sina Nikolu koji ima dve godine tukao, dok je stariju ćerku Bojanu (4) psihički maltretirao. Aleksandri je, kako kaže pretio ubistvom, zbog čega se ona trenutno nalazi u Sigrunoj kući u Banjaluci. Sve što želi je da se vrati u Srbiju, ali ne može, jer, kako navodi, suprug neće da vrati pasoše dece, te ne može da pređe granicu sa Srbijom. Ceo slučaj otežava njegova jaka veza sa tamošnjim ministrom unutrašnjih poslova Draganom Lukačem. Tačnije, brat njenog supruga je u ličnom obezbeđenju Lukača.
Svoju ispovest za Nova.rs, Aleksandra počinje rečima punim bola, tuge i razočarenja.
“Poznavali smo se šest meseci pre nego što smo se venčali. Delovao je kao normalan muškarac, međutim, od potpisivanja bračnog ugovora, on se skroz promenio. Počeo je da me ponižava, da mi govori da sam niko i ništa. Zatrudnela sam. Bila sam osmi mesec, a on mi je tada rekao da ne može da bude uz mene tokom porođaja, nego da idem svojoj “mamici”. Putovala sam sedam i po sati do Železnika, do mojih i tu sam se porodila. Tek posle tri, četiri meseca došao je u Srbiju za mnom i vratio me nazad sa detetom u Banjaluku. Potom su počeli prvi problemi”, priča Aleksandra i dodaje da je Bojan počeo da dolazi pijan kući i da ih maltretira.
“Nije ga bilo kod kuće po celu noć, napijao se po tri dana, a onda je non stop povraćao po kući. Bilo mi je dosta svega, pored svega što sam morala da radim, trebalo je i za njim da čistim. Potom je posle dva dana povraćanja i ležanja u krevetu samo izašao iz sobe i rekao da dete mora da ide kod pedijatra i psihijatra, jer mnogo plače i da nešto nije u redu sa njim. Onda je izašao i opet ga nije bilo. Većinom je bio kod svojih roditelja, a i kada bi došao, bio je pijan i nasilan. Počeo je da me tuče pred decom, potom da opet odlazi. S vremena na vreme bi doneo hranu. Nije mario za decu nikada. Jednom prilikom, kada me je udario u stomak, bila sam sva raščupana i otišla sam na sprat kuće, u stan gde živi njegov brat koji je inače u obezbeđenju Dragana Lukača. Umesto pomoći, dobila sam odgovor koji me šokirao i rekao je: Dobro je, ne tuče te”, rekla je ona.
Zvala je policiju i prijavljivala ga, ali su joj oni svaki put govorili da tu nema elemenata za prijavu.
“Pitali su me da li mi je razbio glavu, rekla sam da nije. Potom su mi rekli da nemaju zbog čega da reaguju. Pitala sam ih jel bi trebalo da me ubije, pa da onda dođu. I kako da prijavim ako me ubije. Na to su ćutali”, kaže ona.
Zvala je i Socijalnu službu i rekla im za problem, na šta je su joj oni rekli da mora sama da dođe do njih sa decom.
“Nisam imala auto, on mi je oteo kola, ključeve i sve. Rekli su mi da im je žao i da ću morati sama da se snađem. A on me je sve vreme maltretirao, terao me na odnos, a kada bih odbijala, napadao me je da ga varam. Na moje pitanje šta je za njega brak, on je rekao da ja treba da radim, vozim, odvozim, hranim njega i decu, čistim za njim, da radim sve, a on da sedi u kafani”, rekla je ona i dodala da ju je on varao i da joj je više puta to i priznao.
Sve je kulminiralo kada se odselila u drugi stan, kada je kako kaže, otišla u podstanare.
“Tada je došao ispred vrata, a ja sam osetila kao da se nešto trese. Vikao je ispred da će me ubiti. Uzeo je drvene letve i napravio krst. Rekao je da će tu neko pasti mrtav. Potom je sa letvama razbio staklo u nameri da provali u kuću”, kaže ona i dodaje da joj je tada pomogla komšinica koja mu se suprotstavila.
Bojan je bio hospitalizovan na Klinici za psihijatriju na nekoliko dana, ali je ubrzo potom pušten. Tužilac Dalibor Vrećo obustavio je krivični postupak uz obrazloženje koje je bilo neverovatno.
“Spominjao je novi zakon i druge nebuloze. Govorio je kako je za krivicu potrebno da je delo izvršeno pred decom, što mi takođe nije bilo jasno, jer su deca bila tu i slušala sve”, kaže Aleksandra i ističe da je Bojan udarao sina Nikolu koji uskoro tek puni tri godine, a na Bojanu se drao. I ističe da je ona, prema njegovim rečima, uvek bila kriva za to.
Prema njenim rečima, nasilnik je zaštićen sa svih strana, nadležni ga štite, a ona više ne može da bude u Sigurnoj kući, jer posle određenog vremena mora da izađe.
“Samo mi treba pomoć, da dobijem dečje pasoše od njega nazad, da se okonča taj proces razvoda koji sam ja podnela, jer ovako više ne mogu, plašim se za svoj život i život svoje dece. Ja nemam nikoga ovde, a on ima punu zaštitu i platu od 3.700 maraka koju krije”, priča ona i dodaje za kraj:
“Molim da mi se dozvoli da izvadim pasoš svojoj deci i da se bezbedno vrati u Beograd, da se sudski razvedem i da započnem novi život. Takođe uputila sam i dopis novoizabranom Gradonačelniku Banja Luke Drašku Stanivukoviću u kojem ga molim za pomoć”.
https://nova.rs/vesti/hronika/srpkinja-zarobljena-u-bosni-s-decom-tuce-me-i-preti-smrcu/?ref=fbnova&fbclid=IwAR3HuoUsjGtlRvVQ_mWm1LnlqiHnPKpe2zMGYBzRuu6qZ2zVNmDKGwue0N4
Svoju ispovest za Nova.rs, Aleksandra počinje rečima punim bola, tuge i razočarenja.
“Poznavali smo se šest meseci pre nego što smo se venčali. Delovao je kao normalan muškarac, međutim, od potpisivanja bračnog ugovora, on se skroz promenio. Počeo je da me ponižava, da mi govori da sam niko i ništa. Zatrudnela sam. Bila sam osmi mesec, a on mi je tada rekao da ne može da bude uz mene tokom porođaja, nego da idem svojoj “mamici”. Putovala sam sedam i po sati do Železnika, do mojih i tu sam se porodila. Tek posle tri, četiri meseca došao je u Srbiju za mnom i vratio me nazad sa detetom u Banjaluku. Potom su počeli prvi problemi”, priča Aleksandra i dodaje da je Bojan počeo da dolazi pijan kući i da ih maltretira.
“Nije ga bilo kod kuće po celu noć, napijao se po tri dana, a onda je non stop povraćao po kući. Bilo mi je dosta svega, pored svega što sam morala da radim, trebalo je i za njim da čistim. Potom je posle dva dana povraćanja i ležanja u krevetu samo izašao iz sobe i rekao da dete mora da ide kod pedijatra i psihijatra, jer mnogo plače i da nešto nije u redu sa njim. Onda je izašao i opet ga nije bilo. Većinom je bio kod svojih roditelja, a i kada bi došao, bio je pijan i nasilan. Počeo je da me tuče pred decom, potom da opet odlazi. S vremena na vreme bi doneo hranu. Nije mario za decu nikada. Jednom prilikom, kada me je udario u stomak, bila sam sva raščupana i otišla sam na sprat kuće, u stan gde živi njegov brat koji je inače u obezbeđenju Dragana Lukača. Umesto pomoći, dobila sam odgovor koji me šokirao i rekao je: Dobro je, ne tuče te”, rekla je ona.
Zvala je policiju i prijavljivala ga, ali su joj oni svaki put govorili da tu nema elemenata za prijavu.
“Pitali su me da li mi je razbio glavu, rekla sam da nije. Potom su mi rekli da nemaju zbog čega da reaguju. Pitala sam ih jel bi trebalo da me ubije, pa da onda dođu. I kako da prijavim ako me ubije. Na to su ćutali”, kaže ona.
Zvala je i Socijalnu službu i rekla im za problem, na šta je su joj oni rekli da mora sama da dođe do njih sa decom.
“Nisam imala auto, on mi je oteo kola, ključeve i sve. Rekli su mi da im je žao i da ću morati sama da se snađem. A on me je sve vreme maltretirao, terao me na odnos, a kada bih odbijala, napadao me je da ga varam. Na moje pitanje šta je za njega brak, on je rekao da ja treba da radim, vozim, odvozim, hranim njega i decu, čistim za njim, da radim sve, a on da sedi u kafani”, rekla je ona i dodala da ju je on varao i da joj je više puta to i priznao.
Sve je kulminiralo kada se odselila u drugi stan, kada je kako kaže, otišla u podstanare.
“Tada je došao ispred vrata, a ja sam osetila kao da se nešto trese. Vikao je ispred da će me ubiti. Uzeo je drvene letve i napravio krst. Rekao je da će tu neko pasti mrtav. Potom je sa letvama razbio staklo u nameri da provali u kuću”, kaže ona i dodaje da joj je tada pomogla komšinica koja mu se suprotstavila.
Bojan je bio hospitalizovan na Klinici za psihijatriju na nekoliko dana, ali je ubrzo potom pušten. Tužilac Dalibor Vrećo obustavio je krivični postupak uz obrazloženje koje je bilo neverovatno.
“Spominjao je novi zakon i druge nebuloze. Govorio je kako je za krivicu potrebno da je delo izvršeno pred decom, što mi takođe nije bilo jasno, jer su deca bila tu i slušala sve”, kaže Aleksandra i ističe da je Bojan udarao sina Nikolu koji uskoro tek puni tri godine, a na Bojanu se drao. I ističe da je ona, prema njegovim rečima, uvek bila kriva za to.
Prema njenim rečima, nasilnik je zaštićen sa svih strana, nadležni ga štite, a ona više ne može da bude u Sigurnoj kući, jer posle određenog vremena mora da izađe.
“Samo mi treba pomoć, da dobijem dečje pasoše od njega nazad, da se okonča taj proces razvoda koji sam ja podnela, jer ovako više ne mogu, plašim se za svoj život i život svoje dece. Ja nemam nikoga ovde, a on ima punu zaštitu i platu od 3.700 maraka koju krije”, priča ona i dodaje za kraj:
“Molim da mi se dozvoli da izvadim pasoš svojoj deci i da se bezbedno vrati u Beograd, da se sudski razvedem i da započnem novi život. Takođe uputila sam i dopis novoizabranom Gradonačelniku Banja Luke Drašku Stanivukoviću u kojem ga molim za pomoć”.
https://nova.rs/vesti/hronika/srpkinja-zarobljena-u-bosni-s-decom-tuce-me-i-preti-smrcu/?ref=fbnova&fbclid=IwAR3HuoUsjGtlRvVQ_mWm1LnlqiHnPKpe2zMGYBzRuu6qZ2zVNmDKGwue0N4
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Guest
Možda je glupo da ide ovde ali eto
