opozicija

Wonderful!

wrote:Deffo ima taj wittiness koji ovom nedostaje, da, evo nemam pojma, šta je gledanije, onaj njegov kviz ili Šarenčeva etno-kolaž slobodna forma?

Tekme su svakako gledanije od emisija o glupavoj dosadnoj prirodi.

"Sasvim prirodno" je gledanija i od kviza i od etno-kolaža.

:ispisuje dete sa Boljeg života, upisuje ga na Sasvim prirodno:

Slažemo se naravno da je njegova svetost Vladika Grigorije 10 puta bolji kandidat od svih ovih zajedno?

vladika grigorije 10 , drugi sprat, stan broj 5 

Ma kandidat ne mora da bude dobar, samo plejsholder koji nece previse uvrediti nikoga. Od pridobijanja SRN biraca nema leba, ali je moguce da ce deo njih otici u apstinenciju zbog sve manje mogucnosti rezima da podmiri njihove potrebe.

ako pridobijemo boru jovića, mogli bi da zahvatimo i deo glasačkog tela sps-a

Briga me, sad sam se primila na Memedovića. Bjela mi je i dalje opcija zato što bi Bjela mogao lepo da se brifuje i da potopi Vučića u debati. Ali Memedović mi se strašno svidja!

Nije nama problem ko ce biti kandidat, nego kako da dobijemo iole normalne izbore. U ovakvim uslovima Vucic moze kandidovati i Martinovica, imace 50%+

Erős Pista wrote:

No Country wrote:Оно јесте мало грубље формулисано, али тоето, у принципу: идеја да до те мере различити рогови могу да се на неку фору послажу у исту врећу је не само утопијска, већ у себи носи и тај јебени саборни мит, ту идеју о некаквом свенародном савезу. Свези, капиш? Зато мора поп, а не може ни било који поп - него мора Амфилохије. Ту је све сасвим логично, он је једини канап који ту скаламерију може да одржи, и сасвим привремено, заједно.

Превелика је то цена, да би се уопште разматрала.

 
Ovo sto pises je potpuno bizarno i 100% ucitavanje. Nije u pitanju nikakva "sabornost" nego najjednostavnija izborna matematika. Naravno da ne moze Amfilohije iz ociglednih razloga - ne ispunjava tu matematiku. Grigorije se razmatra, kao i ovi drugi (glumci, javne licnosti), zato sto se cini da bi mogao, jer nije previse kontroverzna figura i jer sa sobom vec nosi neko poverenje, ne mora da ga gradi od nule. 

Mozda je to glupa ideja, ali fasizam i sabornost nije.

Zaista postaje bizarno to sto pises.

Видиш, а мени је потпуно бизарна дотична “изборна математика”. Јербо а) нема такве математике, и б) доказано не ради. Прорадила је 1ом и словима: једном, у врло специфичним околностима, и дошла на изразито скупу наплату, а чије су директне рате Вучић и Дачић, данас (и заувек) на власти. 

Мислим, могао бих да цитирам читаву ову нагло оживелу тему, погледај само изузетно јадни скуп “кандидата”. Владета? Бјела? Иван Ивановић? Ђоковић? Сале Национале? Факин Ст Протић? Talking ‘bout бизарно. Од свих поменутих постоји само један који би донекле функционисао као “везивно ткиво” са каквим-таквим потенцијалом да се ухвати у коштац са Вучићем, и то је дабоме Амфилохије. Ал’ теби не одговара, јер у тој варијанти постаје белодано ово “бизарно” о чему пишем, ово дефолтно поверење у саборност, а мимо свих искустава и доказа.

Номиновање Григорија мирише на Сашу Јанковића Прангију, а и тај је јако воњао на оно што га је избацило на тај кратак, слаб а страшно клизав талас: на очајање. Јер јеби га, слаби смо, разједињени и обезглављени, треба нам Личност! Од Аце Трте и свих ДОСова редом ово се лудило понавља у српској политици као усуд. Радило је једном. И словима: једном. Како објашњаваш трајност тог мита о магичној саборности?

У међувремену се негде сасвим изгубио the fine art политике као могућности комуникације идеја. Сада имамо на сцени људе попут Ђиласа или Вука Јеремића из којих ни под најгорим мукама не би могао да исцедиш ни в од визије. Шта друго и можеш да радиш са њима осим да тргујеш? Дај да видимо има ли ту какве математике? Нема. The small group of thoughtful, committed citizens - то је једини пут. Доста дужи, али у укупном збиру заправо и није.

Imali smo i takve male grupe, to takodje nigde nije dovelo, tj na kraju je moralo da se prikloni nekome. Srbija nije protestantska zemlja, te stvari ne funkcionisu. Politika mase bukvalno nema alternativu. Kakva politika i koje mase, to je jedino smisleno pitanje.

Za smenu sadasnje vlasti ce morati i da se steknu odredjeni spoljni uslovi. Vucic, za razliku od Milosevica, ne zivi "u tudjem svetu". Desni populizam jos uvek nije doziveo nijedan ozbiljniji udarac. Ovo je njihova epoha ili mini-epoha koja ce tek mozda, eventualno, slucajno poceti da se bar pomalo kruni ako Tramp izgubi u novembru.

Mór Thököly wrote:Imali smo i takve male grupe, to takodje nigde nije dovelo, tj na kraju je moralo da se prikloni nekome. Srbija nije protestantska zemlja, te stvari ne funkcionisu. Politika mase bukvalno nema alternativu. Kakva politika i koje mase, to je jedino smisleno pitanje.

It's the chicken and egg situation, ствар је у томе што тој маси мораш да понудиш какву супстанцу, наратив - или алтернативно да је окупиш око истог. У противном имамо оно што смо гледали пре само неки дан, ослобађање енергије које води у продубљивање очаја. Нема то неке претеране везе са протестантизмом.

No Country wrote:

Erős Pista wrote:
 
Ovo sto pises je potpuno bizarno i 100% ucitavanje. Nije u pitanju nikakva "sabornost" nego najjednostavnija izborna matematika. Naravno da ne moze Amfilohije iz ociglednih razloga - ne ispunjava tu matematiku. Grigorije se razmatra, kao i ovi drugi (glumci, javne licnosti), zato sto se cini da bi mogao, jer nije previse kontroverzna figura i jer sa sobom vec nosi neko poverenje, ne mora da ga gradi od nule. 

Mozda je to glupa ideja, ali fasizam i sabornost nije.

Zaista postaje bizarno to sto pises.

Видиш, а мени је потпуно бизарна дотична “изборна математика”. Јербо а) нема такве математике, и б) доказано не ради. Прорадила је 1ом и словима: једном, у врло специфичним околностима, и дошла на изразито скупу наплату, а чије су директне рате Вучић и Дачић, данас (и заувек) на власти. 

Мислим, могао бих да цитирам читаву ову нагло оживелу тему, погледај само изузетно јадни скуп “кандидата”. Владета? Бјела? Иван Ивановић? Ђоковић? Сале Национале? Факин Ст Протић? Talking ‘bout бизарно. Од свих поменутих постоји само један који би донекле функционисао као “везивно ткиво” са каквим-таквим потенцијалом да се ухвати у коштац са Вучићем, и то је дабоме Амфилохије. Ал’ теби не одговара, јер у тој варијанти постаје белодано ово “бизарно” о чему пишем, ово дефолтно поверење у саборност, а мимо свих искустава и доказа.

Номиновање Григорија мирише на Сашу Јанковића Прангију, а и тај је јако воњао на оно што га је избацило на тај кратак, слаб а страшно клизав талас: на очајање. Јер јеби га, слаби смо, разједињени и обезглављени, треба нам Личност! Од Аце Трте и свих ДОСова редом ово се лудило понавља у српској политици као усуд. Радило је једном. И словима: једном. Како објашњаваш трајност тог мита о магичној саборности?

У међувремену се негде сасвим изгубио the fine art политике као могућности комуникације идеја. Сада имамо на сцени људе попут Ђиласа или Вука Јеремића из којих ни под најгорим мукама не би могао да исцедиш ни в од визије. Шта друго и можеш да радиш са њима осим да тргујеш? Дај да видимо има ли ту какве математике? Нема. The small group of thoughtful, committed citizens - то је једини пут. Доста дужи, али у укупном збиру заправо и није.

Da li razumes ovu prostu matematiku: Aida Corovic bi glasala za Grigorija, a za Amfilohija ne bi nikad.

No Country wrote:

Mór Thököly wrote:Imali smo i takve male grupe, to takodje nigde nije dovelo, tj na kraju je moralo da se prikloni nekome. Srbija nije protestantska zemlja, te stvari ne funkcionisu. Politika mase bukvalno nema alternativu. Kakva politika i koje mase, to je jedino smisleno pitanje.

It's the chicken and egg situation, ствар је у томе што тој маси мораш да понудиш какву супстанцу, наратив - или алтернативно да је окупиш око истог. 

To se slazem

Erős Pista wrote:
Da li razumes ovu prostu matematiku. Aida Corovic bi glasala za Grigorija, a za Amfilohija ne bi nikad.

Супер. А дотични антиваксер који се трипује да су му Косово-срце ишчупали из груди јуначких, док га Бил Гетјс јури да га чипује - тај никада неће гласати за Григорија. Ето смо негирали свесаборну претпоставку. Зашто се уопште инвестирати у немогуће подухвате?

Note to self: ko sa decom spava, upisan se budi.

sve ok, samo što je Grigorije samo 1 aidaćorovićevska projekcija, odnosno kako oni vide rezultat svojeg ustupka da bi se našao zajednički kandidat. a to prosto ne pije vodu.

Erős Pista wrote:Note to self: ko sa decom spava, upisan se budi.

Лол. У ствари се савршено мапира на тај твој шатро прагматични светоназор: изволи гласај за Ивана Ивановића, баш ме занима какав ћеш се пробудити?

što više razmišljam o ovome, slutim da je Margit negde na tragu, najbolji kandidat bi bio neko ko je u realnosti ozbiljan čovek (koji se ozbiljno bavi nekim svojim levim poslom) a koga ovi nagaze iz nekog razloga.

Ја исто мислим да овде нема пречица. Што би Жижек рекао - победили смо на тргу Тахрир, окупили смо се у масам, а шта се догађа дан после? Шта се догађа 6. октобра, који су нам следећи кораци, које су конкретне мере и политике?

Онај мучени новинар је сат ипо времена у емисији питао Трифуновића да му каже неке своје политичке ставове, макар обрисе ставова, и није успео у томе. Сат ипо времена се овај кревељио како није политичар и делује да не поседује нити један чврст политички став иза кога стоји.

Ко би гласао за тако нешто, за мачку у џаку?

Сагласан сам овде са ставом да сви дрве о томе како су потребни ”нови људи”, међутим већина не гласа за те нове људе чак и кад се појаве.

Чак и на председничким изборима се гласа за партију, за власт, за неку друштвену тежину која стоји иза кандидата, ма колико сам кандидат био никакав. Један Милан Милутиновић, је био председник СР Србије, никаква личност, лојални апаратчкик који је претходно био на позицијама директора Народне Библиотеке, скупљао прашину по полицама.

No Country wrote:

Erős Pista wrote:Note to self: ko sa decom spava, upisan se budi.

Лол. У ствари се савршено мапира на тај твој шатро прагматични светоназор: изволи гласај за Ивана Ивановића, баш ме занима какав ћеш се пробудити?

Jel to predmet nase rasprave?

Ne, naravno. Predmet je to da li je ideja o zajednickom kandidatu opozicije - fasisticka. Naivno sam pomislio da se to moze razjasniti u normalnom razgovoru i ispao glup.

Nagaženost kao najveći kvalitet..kolebam se između Drobnjaka i Tončeva