opozicija

NDMBG neće ujedinjenje sa SzS, Lokalni front bez poziva

https://nova.rs/politika/ndmbg-nece-ujedinjenje-sa-szs-lokalni-front-bez-poziva/

Iako je iz Saveza za Srbiju poručeno da će sve opozicione grupacije pozvati na razgovor o ujedinjenju u jedinstven opozicioni front, iz Ne davimo Beograd poručuju za Nova.rs da nisu zainteresovani za učešće u ovakvoj opozicionoj grupaciji, dok iz Lokalnog fronta ističu da im nije stigao poziv, te da se ujedinjenje ne može graditi insistirajući na razlikama.

Govoreći o procesu ujedinjenja, koje inicirao Savez za Srbiju,  Borko Stefanović, potpredsednik Stranke slobode i pravde, kaže za Nova.rs da se uveliko radi na tome sa ostalim predstavnicima opozicije koji su bojkotovali izbore, te da je inicijativa već pokrenuta.

“Naša ideja je prihvaćena i sad je neophodno da se ona operacionalizuje, što se očekuje u narednih nekoliko dana”, kratko je istakao Steafanović.

Voštinić: Ujedinjenjem sa SzS postajemo taoci njihovih ličnih odnosa

Predrag Vošitinić iz Lokalnog fronta, ističe da toj organizaciji nije upućen poziv na razgovor povodom ujedinjena opozicije, ističući da je problem to što je na samom  početku krenula priča ko nije dobrodošao u jedinstveni opozicioni front.

“Ujedinjenje nije dobro praviti insistirajući na razlikama. Ova priča mi više liči na jedno repozicioniranje na poliitčkoj sceni i nastavak trke za vođu opozicije. Takva trka se loše završila nakon prethodnih protesta, a sad se ponavlja priča ko je glavni opozicionar i ko je vođa protesta, što mi se uopšte ne dopada”, rekao je Voštinić, dodajući gde vidi problem u inicijativi koju je pokrenuo Savez za Srbiju.

“Ujedinjenjem sa takvim ljudima rizikujemo da postanemo, ne samo taoci, već i žrtve njihovih ličnih odnosa. Svi ti ljudi su međusobno jedni druge, što po lošem, što po dobrom, već zadužili, a mi živimo u zatočeništvu njihovih odnosa”, poručio je aktivista Lokalnog fronta.

Lazović: Možemo da razgovaramo o konkretnim pitanjima, ali ne i o ujedinjenju

Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd kaže da, uprkos tome što je bojkot u velikoj meri uspeo, da predstavnici NDMBG razočarani zajedničkim delovanjem u kampanji i, kako kaže, konstantnim kalkulacijama i kombinacijama političkih partija koje su do poslednjeg dana gledale kako da ostvare svoje partikularne interese ne obazirući se na zajednički cilj.

“Ovo je u velikoj meri dovelo u pitanje uspeh kampanje bojkota i to treba otvoreno i jasno reći. Ipak smatramo da je cilj ostvaren i da smo zajedno uspeli da ogolimo naprednjačku diktaturu. Nema više ni privida da je Srbija demokratija”, navodi on i dodaje da je nakon bojkota potrebno okupiti što veći broj ljudi kako bi se formirala kritična masa za smenu režima.

“Mislim da tom zajedničkom cilju više možemo da doprinesemo odvojeno nego zajedno. Postoji veliki otpor građana prema ideji da se udružujemo kako sa nacionalistički obojenim organizacijama, tako i sa onima koje vode ljudi koji su u prošlosti osiromašili našu zemlju i doprineli da se uruše naše institucije, što je Srpska napredna stranka podigla na nivo organizovanog kriminala. Mislim da nam je potrebno da izgradimo alternativu na zdravim temeljima i to ljudi prepoznaju. Mi se slažemo da je naš zajednički cilj smena ove vlasti, ali je jednako važan cilj i nova budućnost Srbije zasnovana na idejama solidarnosti, jednakosti, socijalne sigurnosti, tolerancije i brige prema svim građanima”, rekao je Lazović.

On kaže da predstavnici Ne davimo Beograd nisu učestvovali u razgovorima oko ujedinjenja, ali da ih oni ni ne interesuju.

“Prostora za saradnju ima na konkretnim pitanjima. Ne davimo Beograd je principijelno doneo odluku da će sa svim političkim partijama opozicije sarađivati na tri ključne stvari: obezbeđivanju fer izbornih uslova, slobodi medija i suprotstavljanju nasilju prema neistomišljenicima vlasti. Smeni kriminalnog režima doprinećemo i tako što ćemo okupiti ljude koje su s pravom razočarale tradicionalne političke partije”, poručio je Radomir Lazović.

Nikola Jovanović napustio sve funkcije u Jeremićevoj stranci

Potpredsednik Narodne stranke i šef Gradskog odbora Narodne stranke Nikola Jovanović podneo je ostavku na sve stranačke funkcije, saznaje Nova.rs.

“To je urađeno zbog nepremostivih razlika u stranci kada je reč o Beogradu. Jovanović se zalaže za jedinstvenu opozicionu odborničku grupu u Skupštini Beograda i zajednički nastup, dok Vuk Jeremić ima stav da svaka stranka unutar grupe SzS treba da nastupa zasebno”, navodi izvor Nova.rs.

Prema našim saznanjima, Jovanović će nastaviti da obavlja funkciju opozicionog odbornika u gradskom parlamentu, ali će napustiti stranku. Za sada nije poznato, da li će ostati deo odborničke grupe SzS.

Novinari našeg portala pozvali su potpredsednika NS, ali on nije želeo da komentariše naša saznanja.

Kako je juče objavio portal Nova.rs, Narodna stranka Vuka Jeremića izglasala je izlazak iz zajedničke odborničke grupe Saveza za Srbiju i ubuduće će nastupati samostalno u prestoničkoj Skupštini. Naš izvor je naveo da se ovakvoj odluci usprotivio deo članstva, među kojima je i prvi čovek SzS u Skupštini Beograda, Nikola Jovanović.

Посебно место у паклу резервисано је за оне који и после свих понижења и пораза у „Аци Србину“ виде борца за националне интересе


Александар Дикић  
уторак, 14. јул 2020.

Један од највећих војсковођа свих времена, Ханибал Барка, успео је да изведе до тада највећи војнички маневар.

Са огромном војском, укључујући и слонове, савладао је снежне врхове Алпа и изненадио моћне Римљане који су у паници гледали како се афричке фаланге приближавају центру њихове империје.

Остаће упамћено генијално решење које је Ханибал применио како би пробио непролазне алпске врлети чије су стене блокирале пут његовој освајачкој армади.

Стене је прво грејао до усијања великим ватрама, а онда их хладио водом и сирћетом, па тако постепено ронио њихову чврстину доводећи је до пуцања.

Топло-хладни карактер београдских протеста могао би да има сличан ефекат на Вучићев режим који је некима изгледао чврст и непробојан попут планинских бедема.

Испред Народне скупштине, која је симбол државе, режима, али и преврата, наизменично се окупљају националисти који исцрпљују Вучићеву преторијанску гарду и физички и материјално, са грађанистима који гандијевском седељком разоружавају удбашке провокаторе и вођине спин-докторе.

Ово може бити добитна боксерска комбинација левог и десног крошеа који Вучић не може да ескивира, нити да зада ефикасан контраударац.

Сатеран је у угао, уз подигнути гард одбија се о конопце чекајући на гонг или на замор разјареног противника који би га спасио.

Све што је градио годинама уназад сада се љуља из темеља и прети да се уруши.

Он је успео оно што ни средњовековним алхемичарима није, да у Србији споји неспојиво, да буде кохезивни фактор традиционално подељене Србије, да катализује народно незадовољство и да га политички (зло)употреби.

Његов политички гениј огледа се у томе што је тај таленат показао и пре и после доласка на власт, па је талас незадовољства који га је устоличио не само искористио, већ га је задржао, конзервирао и усмерио га ка онима које је већ победио.


Све време је задржао лагодну улогу опозиције на власти, али и улогу власти над опозицијом. Нарцисоидно је присвајао све заслуге себи, а нарастајуће критике сваљивао на претходнике.

Та способност начинила га је српском Вождом, предметом обожавања угњетених маса, постао је живи споменик о коме се пишу оде и хвалоспеви.



Он је за грађаноиде српска варијанта Де Гола јер је отворио косовску Пандорину кутију, спреман да попут македонског имењака пресече тај вишевековни чвор у корист српских евроинтеграција.




Глумачки наученим неолибералним катекизмом и фолирантским цитирањем Вебера, Шмита и Фукујаме придобио је за себе оне лицемере који су га демонизовали деведесетих, а сада му се сатански клањају.

Посебно место у паклу резервисано је за оне који и после свих понижења и пораза у Аци Србину виде борца за националне интересе.

Они су пристали да их убеде да Он мађионичарски балансира на затегнутом ужету и да филингрантски спретно жонглира са интересима великих сила у корист Србије.

Њихов церемонијални однос и уобичајене дипломатске протоколе представља као несвакидашњу фамилијарност, покушавајући да себе начини реинкарнацијом несврстаног Тита, маскирајући тиме недићевску судбину коју је фаустовски изабрао.

Те „патриоте“ можемо поделити у две групације. Први су они који су наплатили свој опозициони стаж током „досманлијског терора“, заменили на време излизане фармерице и поцепане старке за Тома-Мона одела, па сада парадирају по управним одборима јавних предузећа уз седмоцифрену државну синекуру.

Ови други су обично бивши пешадинци, другоразредни држачи навијачких шипки или они који не прихватају ниједну врсту институционалног ауторитета.


Њихова плиткоумност и краткофитиљност користе се да би се очувао пламен мржње према демоНкратама и страних плаћеника свих боја и раса.

Они су регрутовани и распоређени у посебне јединице за полицијске псе којима су унапред додељени службени водичи.

Изводе их по потреби, јер су претходно прошли неопходну дресуру да лају и гризу „непријатеље српства“, а да шене и цвиле пред газдом који их храни.



Удобне боксове нашли су им у гротескним организацијама политичког подземља, егзибиционистичким парамилитарним формацијама или их повремено пуштају са ланца, попут Симе Спасића, да глуме псе луталице који уједају случајне демонстранте уз „патриотско“ режање преко мегафона.

Данас су против Вучића на улици и грађанска и национална Србија. Нико из грађанског дела не може да оправда симулацију избора и севернокорејски парламент.

Нико од националиста не може да прогута колаборацију са ОВК злочинцима и прихватање признања Косова у ревидираним границама.

Оба ова вектора сада нису окренута један насупрот другом, већ ка тежишној тачки српске државе коју је узурпирао један човек.

Да, против њега су и равноземљаши и антиваксери и русопатофили, али и кругодвојкаши и грађаноправаши, бојкот опозиција, али и они који су насели на његов предизборни цензус-трик.

Престало је да буде важно оно по чему се разликујемо, јер нам је одузета држава у којој имамо право да тражимо легитимацију за своју различитост.



Није битно да ли се и како разликујемо, али је јако битно како се односимо према онима од којих се разликујемо.

Ретки су равноземљаши који би желели да насилно наметну своју теорију, већина је оних са амбицијом да се чују и њихови аргументи, насупрот општеприхваћеним.

Још нисам срео антиваксера који би апсолутно забранио вакцинацију, али имам разумевања, чак и као здравствени радник, за њихов захтев да се покрене озбиљна и свеобухватна дискусија о слободи избора чак и када је вакцинација у питању.

И то је оно што мора баштинити поствучићева Србија – лепоту различитости, културу толеранције и неопходност дијалога. То је оно што нам је Вучић одузео и оно због чега обе стране траже његов одлазак.

(Аутор је лекар, члан Главног одбора ДС)

Danas odbranio master na Fakultetu političkih nauka, sa ocenom 10. Tema "Lobiranje u američkom Kongresu sa posebnim osvrtom na lobiranje za interese stranih Vlada". Čast mi je što su u komisiji bili prof. Simić, Jovanović i kolega Dašić. Hvala na pomoći kolegi D. Živojinoviću. pic.twitter.com/JzBKL6oDnC

— Borko Stefanović (@BorkoStef) July 15, 2020