Pa sad... Rekoh za besposlene koji žele da osete atmosferu tog vremena. To je atmosfera, tome se, jelte, izlažeš. Na primer prve dve epizode koje se bave atmosferom u Sev. Mitrovici nakon odlaska srpske vojske.
Mi nemamo uopšte situaciju u kojoj zaista treba da postoje nekakve stranke u klasičnom smislu reči, zato što je situacija praktično ratna. U takvoj situaciji klasične stranke, koje su po pravilu i stranke; znači vidi jednostrano, deluje sebično, ono što mi zameramo liderima, ali stranke tako deluju. U ovoj situaciji to izgleda apsurdno, mi imamo strančarenje, kada praktično treba da se pojavi jedna moćna organizovana snaga koja će da izvede društvo iz ovakve katastrofe u kojoj se ono našlo. Ne može to kombinacijom nekakvih stranaka, nego mora sve da bude jedinstveno, mora sve da bude na jednom mestu. Nema načina da sede nekakvih 16 do 20 aktera, koje mi sada zovemo relevantnim akterima, koji sede satima i dogovaraju se. To prosto nije efikasno i ti akteri ne mogu ni oko čega da se dogovore. Klasična stranačka situacija ne odgovara situaciji u kojoj se nalazi zemlja, znači, mora da bude kao da postoji okupator, a s druge strane oslobodioci. Drugim rečima, zahtev dana nije stranačko angažovanje nego oslobodilačko angažovanje.
To je nesporazum između stranaka i građana, nije to da je neko protiv stranaka, nego je problem suštinski, problem je zato što organizaciona forma kao alternativa ovome režimu teško da mogu da budu stranke. Neće biti nikakvog mirnodopskog rešenja u ovoj zemlji. A zašto neće biti? Zato što onog momenta kada bi režim kazao – mi nismo više u ratnom stanju, ovde vlada mir, on istog časa pada u mirnodopskom vremenu. Razumete u čemu je stvar? A stranke mogu da funkcionišu samo u mirnodopsko, u normalno vreme. Kakve stranke mogu da funkcionišu ako u radio stanice, u televizijske stanice upadaju naoružani ljudi koji tuku ljude… Pa, šta je to – to se zove zaista terorom, nema stranaka pod terorom, kako mogu da postoje? Da li je moglo pod Staljinom da postoje stranke? Hajde da se ne zavaravamo, znači, mogu samo da postoje punktovi oslobođenja i otpora, gde se svi, i narod i taj koji vodi – vođstvo, stavlja na jednu stranu, a stranke moraju da se hiberniraju, da čekaju neko bolje vreme kad se oslobodimo.
Kako neko može da bude zdrav, pogotovo ja koja sam direktor Centra za antiratnu akciju i poznata mirovnjakinja, znači, to je najgora varijanta, ali ja ne vidim da su se oni spremili za najbolju moguću civilnu varijantu. Uvek moramo da razmišljamo o tome da su strane uvek u međuodnošenju. Ja dobijam poruku od tebe, ti dobijaš poruku od mene, ako ja dobijam poruku da si ti ništa, da ti ne možeš da se organizuješ uopšte, da ne možeš da iskontrolišeš… evo, recimo na prethodnim izborima mi nikad nismo mogli da iskontrolišemo sva izborna mesta. Pa, ako si ti u toj situaciji, pa onda si ti i faktor povećane represije zato što mi ne šalješ poruku da se ja negde zaustavim. Znači, oni ni stranački nisu dali maksimalni odgovor, i to je recimo naš politički tim, radi sad momentalno na tome da poveća i kaže šta je vaš optimum kao opozicije u ovom momentu.
Pazite, ja sam osoba koja je bila predsednica jedne stranke i ja sam bila u koalicijama, ja sam bila u DEPOS-u ’93. godine i bilo je nas troje, nas troje možemo oko nečega da se dogovorimo. Posle toga sam bila u koaliciji Zajedno, više od tri aktera, izvinite, ne može da bude. Ali zašto je koalicija bila dobra – zato što su se dogovarale dve najveće stranke plus jedna najuglednija stranka, pa smo mi bili dobar trio i mogli smo da se dogovorimo i da to vodimo. A ko se sad dogovara? Za svaki dogovor koga treba da pozovem? Dvadesetoro ljudi? Pa, nemojte da pravite sprdnju od nas.
Postoje stranke koje imaju birače i stranke koje nemaju birače. Pazite, u ovom momentu ako ne mogu sve da stažu, kako da kažem, u jedan pokret, znači u jedno jedinstveno rukovodstvo koje se sad suprotstavlja ovoj represiji, što bi bilo svakako najbolje, onda bi bilo najbolje da svedemo te aktere na najmanji mogući broj, inače ne vidim kako će se podići efikasnost delovanja snaga otpora represiji i pokušaja da izađemo iz ove krize, ukoliko je ta situacija toliko rasplinuta. Ja sam na to odgovorila, na dopis profesora Avramovića koji sam ja uzela krajnje ozbiljno, ja sam naravno prvo protiv revanšizma i kad dođe do promene vlasti, i može da se ponudi razgovor i predsedniku Miloševiću kome da preda vlast. Kome da preda vlast? 16 stranaka, hoću da kažem, ti moraš da uozbiljiš prvo ovu drugu stranu takođe ukoliko hoćeš da budeš ozbiljan akter. Drugo, ne može isto tako da pojedini lideri, da budu u stanju toliko paničnog straha kao što se sad dešava. Ja ne moram da kažem imena, svi mi znamo o kome je ovde reč, ali je i to vrlo dramatično.
Home
by Notxor Tue Jan 12, 2021 4:52 pm
