Knjiga srama

pa visd da je budala ako mu smeta sto postoji ma kakva televizija koja je protiv vucica.

Pa jel' on piše za Novi Polis?
Ili je tamo pametan i dobar a ovde zao i glup

jel su mi to jedine opcije?

 
Ok, odustajem. Ne razumem, probao ali ne ide.

1. Glup mu je status jer kritikuje N1 sa nekih kao antiglobalistickih pozicija, a efektivno samo navlaci vodu na Vucicevu vodenicu
2. Glupi su mu tekstovi za NP
3. Glupe su mu kritike , jer su jedan svidjizam i jer su pisane iz neke besmislene nadmene pozicije
4. Nije zao ,samo je spadalo, privilegovan lik,koji se nesto tripuje
5. NP je desnicarski portal, te imam stav prema njima kao ostap prema LS : deluje kao da je nista, a daj sta das mozda bude ipak nesto od toga.

Podržavaš glupo spadalo koje se tripuje. Razlozi - principijelni.
Nisam siguran da Slobodan Reljić sebe smatra za desničara.

Pre svega, mislim da ovo Mitino nije za knjigu srama. Nije besramno uvlacenje.

Drugo, slaba je analogija sa LS. LS je bar nominalno prva levicarska stranka bez nacionalistickog i zlocinackog bagaza. Novi Polis ne da nije prvi desnicarski medij, nego se mi davimo u tim stavovima i likovima koji ih promovisu. Oni su bukvalno svuda. Politika, NSPM, Nedeljnik, Vecernje novosti, RTS, gepolitike Nove standarde i ostale da ne pominjem.

Београд -- Лидер ЛСВ Ненад Чанак рекао је за НИН да не може да напада некога ко преузме делове његовог програма, мислећи на председника СНС Александра Вучића.

Такође, истакао да не може да буде против њега што је одлучио да каже да је правио грешке када је био радикал и да сада хоће те грешке да исправи.
“Да ли сада треба да га нападнем што је поверовао у Европу? Ја то не могу“, рекао је Чанак. 
Упитан да ли је могућа сарадња са Вучићем рекао је да он и његови коалициони партнери немају намеру да сарађују ни са ким, али ни да не сарађују. 
“Ми имамо намеру да остваримо наш програм“, навео је Чанак. 
Такође, истакао је да Александар Вучић није наручио његово убиство и да ће његово прво питање бити тако да Михљ Кертес није у затвору пошто је 1999. године наложио високопозиционирамом кадру СПС из Новог Сада да пронађе “некога“ да га ликвидира.

он и његови коалициони партнери немају намеру да сарађују ни са ким, али ни да не сарађују.

Monti Pajton.

edit - jel ima nešto o presudi za kafansku tuču?

iza pejvola je

REM koji nije bio vlastan da se izjašnjava o živim prenosima SNS mitinga na 4 kanala, specijalnim emisijama o Vučićevom detinjstvu veče pred izbornu tišinu, itd. sad ekspresno reaguje na protužbe SNS protiv N1 i najavljuje da će gurati slučaj do Luksemburga.

Filipenko, piši.

Saopštenje TV N1 da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) odobrilo emitovanje kojim se krši predizborna tišina je neistinito i posledica je neprofesionalnog rada i neobaveštenosti ove televizije, saopštio je REM. Izvrtanje osnovnog smisla našeg saopštenja smatramo nedopustivom zloupotrebom, odgovorila TV N1.
Savet REM-a tvrdi da niko od članova Saveta, niti bilo ko iz stručnih službi regulatora nije konsultovan u donošenju odluke N1 da emituje sporni sadržaj ili bilo koji njegov deo.
"REM nema ovlašćenja da uređuje programe pružaocima medijskih usluga dajući im savete ili naloge šta smeju da emituju, a šta ne, već je ta odgovornost na onima koji program proizvode i emituju. Praksa zvanja bilo koga za mišljenje, šta da se emituje, a šta ne, olako može da pređe u zvanje o tome šta sme da se pita, a šta ne, a onda više nećemo imati informisanje već diktate centara moći", naveo je REM.
Kako se navodi, Savet REM-a je na današnjoj vanrednoj sednici odlučio da o ovom kršenju predizborne tišine i neistinitim tvrdnjama N1 obavesti Regulatorno telo za elektronske medije Luksemburga, kod kojeg je N1 registrovan kao pružalac medijskih usluga.

N1: Izvrtanje osnovnog smisla našeg saopštenja

Izvor: N1

Televizija N1 je veoma iznenađena načinom na koji je Savet REM-a interpretirao saopštenje televizije u vezi sa optužbom SNS da je prekršena predizborna tišina.
"Nikada i nigde nismo tvrdili da smo u vezi sa emitovanjem bilo koje pojedinačne emisije ili dela programa konsultovali članove Saveta REM-a, već smo isključivo tražili tumačenje izbornog zakona koji se odnosi na ponašanje elektronskih medija u predizbornoj tišini i tokom prethodnog, a i tokom ponovljenog izbornog procesa na samo 15 biračkih mesta", navodi se u saopštenju.
Televizija N1 jeste, i to u više navrata, kontaktirala sadašnje i bivše članove Saveta REM-a kako bi bila sigurna da svoj posao radi u skladu sa zakonom.
"To je istina i članovi Saveta REM-a sa kojima smo bili u kontaktu, to odlično znaju. Izvrtanje osnovnog smisla našeg saopštenja smatramo nedopustivom zloupotrebom. Iz saopštenja REM-a izdatog nakon vanredne sednice vidi se da je Savet REM-a konstatovao kršenje predizborne tišine, ali se ne navodi bilo kakvo objašnjenje za takvu konstataciju", dodaje se.
Televizija N1 je potpuno uverena da ni na koji način nije prekršila pravilo predizborne tišine i da je svoj program od samog početka u potpunosti prilagodila obavezama medija u izbornom procesu ne favorizujući niti diskreditujući nijednu političku stranku ili koaliciju.

Šta da pišem?

Pa za potok, koga treba ... temeljno okupati.

Tja. Čemu.

http://rs.n1info.com/a159496/Vesti/Jelena-Trivan-u-Novom-danu.html

Trivan: Gašić je učinio jednu stvar kao retko ko pre njega

Ne smeta mi što me na funkciju direktora Službenog glasnika imenovala Vlada SNS-a i Aleksandra Vučića i zahvalna sam premijeru koji mi je, kao nekadašnjem političkom oponentu pružio priliku, kaže bivša funkcionerka Demokratske stranke Jelena Trivan.

“Vrlo je korektno premijer rekao da ne želi da polemiše o tome šta smo jedno o drugom izgovorili u političkoj prošlosti već želi da vidi rezultate i ja sam se trudila da budem jedno od najuspešnijih javnih preduzeća”, rekla je ona gostujući u Novom danu. Ističe da, iako ju je vlada imenovala kao direktora u v.d. statusu prošle godine, sada je izabrana na konkursu na period od četiri godine.

Dodaje da je javno preduzeća koje vodi, za tri meseca ove godine, napravilo 500 odsto veći profit od planiranog.

Iako za sebe kaže da je politički penzioner i da je samo direktor javnog preduzeća, Trivanova se u prelistavanju štampe dotakla i nekih političkih tema. Komentarišući pisanje lista Danas da će nekadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić biti postavljen na mesto direktora Kontrole
letenja ona je rekla da to nije realna tema za razgovor.

“Imate premijera koji je juče decidno rekao da nije razgovarao ni sa jednim koalicionim partnerom niti delio ministarska mesta a kamoli mesto jednog javnog preduzeća ali novine moraju da podignu svoj tiraž tako da će nas sledećih dana zatrpavati najneverovatnijim kombinatorikama”, kaže ona.

Na pitanje da li smatra da Gašić, nakon afere helikopter i uvrede novinarke, zaslužuje bilo kakvu funkciju, Jelena Trivan kaže: “Bratislav Gašić je učinio jednu stvar koju je retko ko učinio u prethodnim vladama i to za uvredu ženu je podneo je ostavku i načinio je presedan te vrste”.

Iako Gašić nije sam podneo ostavku već ga je razrešio premijer nakon jakog pritiska javnosti, Trivanova kaže da je postojao pritisak i u drugim slucajevima ali da ljudi nisu osećali potrebu da podnesu ostavku.

Smeta joj što će se u medijima govoriti o kombinatorici a ne o sve uređenijem stanju u javnim preduzećima. Na opasku da je stanje u društvu, gde ljudi s fantomkama ruše deo grada tokom noći i gde huligani prebijaju obezbeđenje direktora Partizana, daleko od uređenog kao i činjenicu da građani ne znaju ni ko je to uradio a ni ko je naredio ona odgovara:

“Vi grešite s tim šta je za građane interes. Neosporno je da se zna ko je ali je mnogo veći interes da znaju da postoji red u EPS-u, kolika je cena struja i da se neće povećavati... Vrlo im je od interesa kakvo je stanje u Srbijagasu, u Železnicama... jer će sve to da se udari po njihovom džepu”.
Trivan navodi da je u interesu građana da znaju da će se slučajevi rasvetliti ali to treba da se učini u institucijama sistema i te stvari mora da rasvetli policija. “Pretpostavljam da ćemo videti sudski i policijski epilog ovog slučaja u Savamali”.

Otkud ona na ovoj temi? Mis'im, Jelena Trivan i sram

Mesecima je nisam primećivala i sad ovo.
Neka je ovde, mesto joj je. Zbog nas, ne zbog nje.

Nikad neću zaboraviti kako ju je, pred izbore 2012-e Srbijanka isponižavala onomad u Utisku. Ali ova se nije osetila ni najmanje neprijatno, kao robot, samo je nastavila da drnda te svoje frazetine. Posle izbora, pomislih, bar smo se nje ratosiljali. Oće kurac.

3h3 hours ago

jelena trivan ‏@JelenaTrivan

Predstavis rezultat koji je nesporan i nove knjige, a mediji i "elita" komentarisu frizuru. Mizoginija?

Mica mala

(a jeste joj odvratan stajling)

ПОГЛЕДИ

Демократски дефицит и његови тумачи

Проблем за демократију у Србију није јака власт, него слаба и сујетна опозиција без јасне визије и очигледног циља

Аутор: Владимир Вулетићпетак, 13.05.2016. у 08:30

Једно је извесно, за демократију (полиархију) није добро када било која странка има многоструко већу моћ од својих опонената. Но, управо је то, након априлских избора, ситуација у Србији. Поставља се питање шта је довело до таквог распореда политичких снага.

На опозиционом спектру политичке сцене развила су се три приступа тумачењу изборних резултата. Према првом, посреди је изборна крађа којом је прекројена изборна воља грађана. Друга теза негира стварност тврдњом да је Вучић данас слабији него пре избора. Најзад, трећи приступ упућује на пристрасност у медијској сфери која обликује свест и вољу бирача.

Свака од ових теза заслужује сумаран критички осврт. Теза о изборној крађи у супротности је са оценама свих међународних и домаћих посматрача и са чињеницом да на изборним местима, осим у појединачним случајевима, није било озбиљнијих приговора страначких представника. На крају крајева, чињеница да су резултати избора били у потпуном складу са дугорочним прогнозама различитих истраживачких агенција сведочи да резултати одсликавају изборну вољу грађана. Покушај да се, на темељу тврдње о изборној крађи организују масовни протести у Београду, бацио је – у контексту протеста у региону – тамну сенку на мотиве организатора. Да ствар буде гора, „цензус коалиција”, због своје непринципијелности, нанела је више појединачне штете него заједничке користи странкама окупљеним око ње.

Теза о изборном слому владајуће странке, упркос чињеници да је добила две стотине хиљада гласова више него пре две године, делује натегнуто. То што владајућа странка има мање столица у парламенту можда није планирано, али свакако није неочекивано и може се тумачити као, шаховски речено, жртва пиона да би се добио темпо.

Тврдња да је Вучић ослабљен, а „љута опозиција” ојачала, представља, дакле, неуспешан „спин” којим се покушава скренути пажња са главног проблема српске политичке сцене. Реч је, наиме, о неуспеху опозиционих лидера и странака да осмисле политику која би представља стварну алтернативу политици владајуће странке.

У том духу развија се и тврдња да је лош резултат опозиционих странака последица медијског мрака. То би, ваљда, требало да пробуди асоцијацију на деведесете године у којима је владајућа странка имала монопол над тада фактички једином телевизијом која се могла видети на територији читаве Србије. Нико, наравно, не може ни данас да оспори пристрасност појединих медија. Али, за разлику од деведесетих, неки навијају за владајућу странку, док су други пристрасни у корист опозиционих странака. Тешко је бити објективан, а не рећи да су поједини таблоиди сатанизовали опозиционе лидере, али је, такође, тешко не уочити да је демонизација Александра Вучића и других првака владајуће странке подједнако распрострањена у неким другим таблоидима, недељеницима, интернет порталима и на друштвеним мрежама. Другим речима, у медијском рату обе стране имају знатне ресурсе, а гледаоци и читаоци, за разлику од деведесетих, могу по својој вољи да бирају шта ће гледати и читати. Право питање је, међутим, зашто је више људи склоно да гледа и чита провладине медије.

Добро постављено питање је више од пола одговора, а одговори на лажна питања отежавају суочавање са стварним проблемима. Проблем у овом случају јесте то што опозиционе странке не желе да се самокритички суоче са чињеницом да нису осмислиле политички програм, медијски наступ, нити имају лидера који би могао да привуче више од пет-шест процената бирачког тела. Мада самокритичко преиспитивање није блиско овдашњем менталитету, оно је, изгледа, још даље од интереса политичара који желе да сачувају своје позиције тражењем кривца у свему другом осим у себи.

Но, то је, у крајњој линији, проблем политичких странака. Шири проблем је што се новонастали демократски дефицит тумачи наводним Вучићевим ауторитарним карактером, а не структурним претпоставкама и неспособношћу опозиције да се адекватно супротстави владајућој странци. Мантру о „балканској деспотији”, неретко, некритички преузимају страни извештачи, па се таква представа шири упркос неутемељености. Теза о недемократском карактеру режима имала би смисла да је Вучић освојио осам или девет од десет гласова. Али, када неко освоји сваки други глас, то је демократски максимум и на томе му треба одати признање. Стварни проблем за српску демократију представља чињеница да ниједна друга странка није освојила преосталих 50 или бар 30 до 40 одсто гласова. Није, дакле, СНС узео све, па другима није остало ништа, већ је добио 48 одсто, а око преостале половине гласова се јагми буљук странака. Проблем за демократију у Србију није јака власт, него слаба и сујетна опозиција без јасне визије и очигледног циља.

http://www.politika.rs/scc/clanak/354867/Pogledi/Demokratski-deficit-i-njegovi-tumaci

Bogami, Velikić se nameće kao poželjan kandidat na predstojećim predsedničkim izborima.
Šije Tomu za dve dužine

Vuletić

da,da velikić je onaj dobar čovek

ne zna čovek šta da pomisli posle čitanja ovakvih tekstova,
ne treba isključiti mogućnost sopstvenog iskrivljenog pogleda na stvarnost.